Za građane Paraćina, razgovor o “vrelu” uglavnom znači razgovor o vrelu Grze. Grza je popularno izletište, a vrelo Grze posećuje na hiljade izletnika tokom godine.
Vrelo Grze je i zvanično proglašeno za zaštićeno područje još 2013. godine. O području brine upravljač – Turistička organizacija, a čak i uz puno primedbi na odnos i upravljača i građana prema ovom prostoru, na lokaciji vrela postoji određena turistička infrastrukura.
Ukoliko posetite vrelo Grze biće vam jasno u kom trentuku ulazite na zaštićeno područje (iako oštećena i skoro uništena, tu je i dalje “ulazna kapija”), postoje informativne table, klupe, mostovi kojima se može preći preko reke, pa i “vidikovac” odakle možete posmatrati i fotografisati vrelo.
Hiljade turista i hiljade fotografija vrela Grze svake godine preplavi društvene mreže.
Ali šta je sa rekom koja teče kroz Paraćin? Grza je samo pritoka Crnice? Gde ona izvire? Zašto ova lokacija nije toliko popularna?
Da li je vrelo Grze prosto interesantniji prirodni objekat, ili je reč o tome da je vrelo Crnice manje pristupačno, udaljenije od grada?
Vrelo Crnice nalazi se u naselju Sisevac. Ovo nekad rudarsko, a sada turističko mesto povezano je asfaltiranom saobraćajnicom sa državnim putem Ćuprija – Resavica – Despotovac. Između asfaltiranog puta kroz Sisevac i samog vrela Crnice nema prirodnih prepreka – vrelo je stotinak metara od puta, a do njega se najbrže dolazi kroz dvorište nekadašnjeg hotela. Dakle, argument fizičke ili lokacijske nepristupačnosti ne postoji.
Ko je imao prilike da vidi vrelo Crnice, zna da je reč o prirodnom objektu posebne lepote, sasvim različitom od vrela Grze.
Turistički sadržaji u naselju Sisevac poznati su ne samo u Paraćinu nego širom Srbije. Hiljade ljudi dolazi i u ovo naselje svakog leta. Dolaze u hotele, bazene, restorane, ali vrelo Crnice se ne pominje kao posebna atrakcija.
Zašto rastuća “turistička industrija” u naselju ne iskoristi postojanje vrela i doda i tu “kartu” na već solidnu ponudu Sisevca, koja obuhvata i termomineralne vode, fantastičnu prirodnu okolinu, blizinu klisure Crnice?
Zar ne bi bar preduzetnici već našli način da dodatno zarade na postojanju vrela?
Kako se desilo, da umesto svega toga vrelo Crnice padne u zaborav, da Paraćinci svakog dana prelaze mostove na Crnici u gradu, da odlaze u Sisevac, ali da ne razmišljaju o vrelu Crnice kao o mestu prirodne lepote koju bi rado pokazali gostima koji posete Paraćin?
Odgovori na ova pitanja, ali i odgovor na pitanje – kako da ponovo „oživimo“ vrelo Crnice, kako da i ova lokacija poput vrela Grze ponovo postane mesto okupljanja uživanja u lepoti prirode tema je našeg projekta „Izvor reke za sva nas“.
Pratite naše objave, pročitajte koja rešenja predlažemo i učestvujte u diskusiji na ovu temu, kako bismo došli do najboljih predloga izmene lokalnih politika koje bi omogućile da vrelo Crnice ponovo zauzme mesto koje mu pripada.
Projekat “Izvor reke za sve nas” je realizovan u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija. Izradu ovog materijala je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.
