Планирано заштићено подручје Локалитет Сувача – шта смо затекли на терену

Планирано заштићено подручје Локалитет Сувача обухвата клисуру која се пружа правцем исток – запад између села Забрега и Буљане, а која се „улива“ у клисуру Црнице између села Забрега и села Поповац источно од археолошког локалитета Петрус и оивичава ток Црнице кроз клисуру низводно од Забреге са леве стране гледано низводно.

 

Локалитет Сувача обухвата клисуру и околна брда, која прекривају грабов густиш, жбуње и нешто ливадских површина, као и шума. Стране клисуре су веома стрме и у неким деловима реч је о правим стеновитим литицама велике висине. Ово је сасвим извесно најнеприступачнији предео који смо истраживали, како због тешког терена, великих стрмина, литица, тако и због густе грабове шуме кроз коју смо се пробијали са јужне стране. Предео заслужује додатна истраживања.

Поглед на Локалитет Сувача из правца пута Поповац – Стубица

 

Поглед са истока на клисуру у правцу тока Црнице.

 

Поглед са запада на исток, из правца тока Црнице према “узводном” делу клисуре.

 

Улазни део клисуре из правца тока Црнице.

 

 

Улазни део клисуре детаљ.

 

Са јужне стране, из правца Буљана успон је блажи и делом се пролази ливадама, а пут овом трасом води ка врху брда и скреће десно ван граница планираног заштићеног подручја, па је остатак потребно превалити пешице.

Јужна страна брда изнад Буљана одличан је видиковац са кога се поглед пружа далеко на југ ка планини Баба, Чукари а забележили смо и облаке прашине које подижу камиони за транспорт камена из новог каменолома на планини Баба на путу ка Мириловцу.

Прилаз са јужне стране из правца Буљана одличан је видиковац и има пределе под ливадским културама.

 

Поглед на Чукару са јужног прилаза локалитету.

 

Са јужног прилаза локалитету снимили смо и прашину коју подижу камиони из новог каменолома на планини Баба на проласку кроз поља између планине и Мириловца.

 

Поглед на јужну страну локалитета – брдо изнад Буљана, показује да је реч о терену прекривеном углавном грабовом шумом који је прошаран мањим површинама под ливадом.

Јужна падина према Буљану одакле се пружа поглед на долину ка југу. Граб и други лишћари и део подручја под ливадом.

 

Пењање уз брдо нуди прелепе призоре, који наликују разгледницама са много познатијих дестинација

Прилаз клисури са јужне стране из правца Буљана.

 

Прилаз подручју са јужне стране из правца Буљана.

 

Терен је каменит, испод танког слоја земље који прекрива трава извирују кречњачке стене. Сличан је и терен у грабовој шуми – танак слој земље и стабла која као да ничу из камена.

Тереном доминирају кречњачке стене.

 

Грабова шума при врху јужне стране клисуре према Буљану.

 

Терен је каменит уз танак слој земље на коме расте грабова шума. Стене су кречњачког састава.

 

Спуштање ка дну клисуре шумским путем подразумева прескакање оборених грана и провлачење кроз густиш. Терен је веома захтеван.

Спуштање ка дну клисуре са јужне стране – грабова шума и камен.
На падини унутрашње стране клисуре, са јужне стране, граб и камен.

 

Спуштање ка дну клисуре, стене и граб.

 

После дужег спуштања, због ограниченог времена одустали смо од даљег пута ка дну клисуре. Терен је веома стрм, а друга страна клисуре чини се бесконачно далеко са ове локације.

Поглед на северни “зид” клисуре са јужне стране.

 

Доминантни лишћар на јужној страни је граб.

Ово је подручје где очигледно навраћају ловци из оближњих села, путеви се користе и за експлоатацију шуме, па су видљиви и трагови људи.

Ово је и ловно подручје, виде се трагови које су за собом оставили ловци.

 

 

Празна боца на половини силаза ка дну клисуре.

 

После успона на јужну страну локалитета, спустили смо се другим путем у кањон Црнице испод средњовековног града Петруса и до уређеног простора средњовековне цркве Марије Петрушке на десној обали Црнице. На овој локацији постављен је основни мобилијар за путнике намернике, изграђен пешачки мост преко реке и обележене стазе за прилаз. Рушевине средњовековне цркве сакривене у кањону показују дубоку повезаност људи са овим пределом. На овом месту истражили смо и живи свет реке која тече по ободу Локалитета Сувача.

Остаци средњовековне цркве у кањону Црнице низводно од Забреге

 

Ток Црнице на западној граници планираног заштићеног подручја.

 

У кањону Црнице низводно од Забреге река буја животом, што се може видети и са ових фотографија.

Живи свет у Црници на месту где се река граничи са планираним заштићеним подручјем.

 

Живи свет у Црници на месту где се река граничи са планираним заштићеним подручјем.

 

Подручје коме ћемо се вратити.

 

Закључак

Локалитет Сувача је свакако најнеприступачније подручје које смо обишли током истраживања. Стрме падине, високе литице које се крију у густој и непрегледној грабовој шуми, веома захтевни шумски путеви, све то заједно дајем овом подручју посебну драж. Из густог жбуња која заклања поглед мало шта се може видети на нивоу тла, сем самих карактеристика терена. Међутим, поглед из птичије перспективе открива дивљи и узбудљив предео који ван сваке сумње треба сачувати и заштитити.

Људског утицаја има, али се он своди на лов и експлоатацију шума, тамо где је то могуће. Слични простори у околини настали су зарастањем ливада, после преузимања сеоских утрина које су се користиле за испашу стоке од стране ЈВП „Србијашума“ због чега су се водили и дугогодишњи спорови између села и државе. То би објаснило релативно младу и густу грабову шуму на терену који као да је испран и на коме постоји само танак слој земље преко кречњака. Међутим, ово је само наша претпоставка, која би се морала проверити са мештанима околних села.

У сваком случају реч је о изузетном простору, који одузима дах када се сагледа као целина. Спој са кањоном Црнице и историјским знаменитостима овог краја додатно доприноси значај овог простора који би могао да буде не само од локалног значаја уколико би се заштитио и уколико би се на њим управљало са циљем да дугорочно допринесе развоју целокупне заједнице.

 

 

 

 

 

Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.