Планирано заштићено подручје Локалитет Парлог налази се у близини села Стубица и прати ток потока који из правца села тече ка југозападу, северно од пута Стубица – Добричево, обухватајући косине брда која се спуштају ка потоку.
На терену реч је о јаруги потока утиснутој између две благе косине. Сама јаруга обрасла је листопадним дрвећем и жбуњем, а обе косине су углавном под пољопривредним културама, уз нешто необрађених површина.
Као што се може видети на наредним фотографијама, подручје гледано и са југа и са севера углавном захватају површине под пољопривредним културама, осим у самој зони потока, где у неким деловима у већој, а у неким у мањој ширини постоји појас дрвећа и жбуња.
У близини самог потока јаруга је обрасла жбуњем и дрвећем које је тешко проходно, висока трава прекрива све прилазе.
Поток који протиче овим подручјем имао је воде и у касно лето, када смо посетили овај простор, што значи да је овај водоток у другим деловима године вероватно издашнији. Осим нешто на жалост уобичајен пластичне амбалаже у овом водотоку (мање од очекивања с обзиром да је реч о водотоку који долази из правца великог села) нисмо наишли на значајније дивље депоније. Чини се међутим да се у овај водоток повремено изливају и отпадне воде из домаћинстава у селу које се налази узводно од тачке на којој је лоцирано планирано заштићено подручје.
Закључак
Локалитет Парлог не захвата велику површину, а ово подручје је лако приступачно, будући да се ради практично о делу атара села Стубица који је обухваћен и пољопривредним радовима.
План ово подручје помиње као „резерват природе“, а као посебност истиче то што је према Плану ово подручје “шумска шикара пунијег склопа на недеградираном земљишту”, која се предлаже за научно-истраживачки резерват, како се каже “у циљу систематског праћења могућности спонтане реконструкције (ресурекције) веома деградиране изворне састојине брдских лишћара”, тј. обнове вегетације “брдских лишћара” у одсуству људских активности, или како се каже у Плану “загарантованог престанка деловања антропогеног деградационог фактора”.
Међутим, само узак појас овог подручја – простор око потока, могао би се сматрати простором који има одређени значај и то само у погледу микро-локалитета на коме се налази. Наиме, у читавој околини Стубице, на простору падина на правцу према долини Велике Мораве, могу се видети њиве, воћњаци, обрађено пољопривредно земљиште уз нешто шумарака. У том смислу, јаруга потока представља већи, можда мање узнемиравани шумарак, који пружа заштиту и станиште неким врстама, које иначе не би могле да нађу прибежиште на обрађеним њивама, али не много више од тога.
Близина села и вероватно стално узнемиравање од стране људи који обрађују њиве (које смо и током обиласка подручја затекли на терену), као и извесно загађење потока отпадним водама из домаћинстава додатни су фактори деградације овог подручја.
Иако свако подручје које може пружити уточиште неким врстама треба на одређени начин штитити, на основу свега наведеног, сматрамо да је потребно размотрити да ли овај простор треба да остане у списку планираних заштићених подручја на начин како је то предвиђено Просторним планом.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
