Братислав Грубач
Увод
ППО Параћин (2006) планирано је да се 20 подручја на површини од 3800 хектара на територије општине Параћин прогласи заштићеним подручјима на основу Закона о заштити природе Србије. Иначе, укупна површина општине износи 542 км2. На подручју опђтине има 35 насеља у коме живи око 54000 становника по попису из 2011. године. У досадашњем периоду само једно подручје „Врело Грзе“ је на површини од 19 хектара проглашено заштићеним.
Напомена: Прво што треба истаћи да планирана заштита заштићених подручја према ППО Параћин фактички није остварена!
Образложење: Проглашено је за заштићено само једно подручје (5% ) од 20 планираних што је испод сваког неопходног минимума ! Иначе, минимално–оптимално би требало заштити најмање око 10% укупне површине територије Општине Параћин према стварним потребама заштите природе (према стандардима ЕУ 10% укупне површине?).
Удружење грађана „Прирдружи се“ је током 2023. године у склопу пројектних активности обавило истраживање и анализу о стању заштите природе на 20 планираних и на два ново предложена подручја за заштиту и дала о томе извештај.
Први део извештаја – шест подручја која су под утицајем људских активности
Први део извештаја дат је за шест подручја која су одабрана као приоритетна због интензивних антропогених активности и негативних утицаја
1. ПЗП „Старо Моравиште – Корман“
По мишљењу и условима ЗЗПС ово подручје значајно као подручје „резервисано за посебну намену“ због остатака меандара и влажних станишта (категорисано као мочварно ритска до влажно шумска површина). Колико је мени познато ова локација је сасвим неистражена. Завод (ЗЗПС) је дао веома добру анализу значаја и предлог будућег коришћења у циљу његове заштите и спречавања даље деградације (локалитет предложен као научно-истраживачки резерват). Ради процене значаја и заштите неопходна су детаљна истраживања.
Образложење и препоруке: Неопходно је покренути хитна истраживања ради утврђивања стања, валоризације и онда проглашења заштите овог локалитета Старог Моравишта – Корман с аспекта заштите влажних и шумских станишта, као и строго заштићених и заштићених врста (биодиверзитета). Неопходна је заштита постојећих станишта, а вероватно и ревитализација простора. Без обзира на величину простора овај локалитет је веома значајан имајући у виду угроженост и значај заштите влажних и шумских станишта у Србији и Европи. Ово подручје је вероватно угрожено због исушивања и зарастања вегетацијом. Могуће да на овој локацији постоје проблеми и контаминације услед неконтролисаног коришћења хемијских средстава (пестицида и вештачких ђубрива) у пољопривреди, као и извесног одлагања смећа током радова у пољопривреди.
Сматрам да је ово подручје вероватно значајно станиште флоре и фауне влажних и мочварних станишта које је сасвим неистражено!
Старо Моравиште – Корман – анализа политика које утичу на планирано заштићено подручје и законска заснованости активности које утичу на заштићено подручје
У анализи је добро истакнуто постојеће стање и проблеми који су постојали у прошлости (мелиорација и комасација). Постојеће стање без икаквих предузетих посебних активности погодује да се у будућности предузме предложена заштита овог подручја према ПП и Условима Завода. У сваком случају, неопходно је реализовати предлог заштите подручја у складу са постојећим планом. Након обављених истраживања и валорзације треба предложити конкретну заштиту на овом ПЗП.
Планирано заштићено подручје Старо Моравиште – Корман – шта смо затекли на терену
Затечено стање показује да је сачувана „петља“ старог корита реке („мртваја“) која је у фази исушивања. Без обзира на процес иусшивања и њену релативно малу површину она заслужује псоебну пажњу јер представља влажно станиште на коме вероватно гнезде неке или више строго заштићених и заштићених врста. Идеја о прикључивању у „мрежу влажних станишта“ у долини Велике Мораве је добра и прихватљива јер се на тај начин може сачувати. Главно је спречити ширење пољоприверденог земљишта, као и спречити процесе мелиорације, комасације и депоновања комуналног и другог отпада. Претварање овог подручја у запуштено земљиште зарасло у вегетацију такође је значајно за заштиту неких строго заштићених и заштићених врста птица и других животиња и биљака.
2. ПЗП комплекс језера Буљанка
Према мапи и опису овај предложени локалитет чине три вештачка језера настала копањем шљунка и њихова шира околина у близини Велике Мораве. Према условима Завода датим у ПП ово подручје треба „резервисати“ као „подручје са посебном наменом“. Такође, истиче се да постојећа депонија „Буљанка“ има негативан утицај на околно земљиште и подземне воде које су у “хидрауличкој“ вези са водама језера. Степен загађења воде и земљишта је непознат. Истакнуто је и да депонија не испуњава ни мининалне мере заштите (за 2000. годину). Иначе предложено је да подручје језера „Буљанка“ треба резервисати као простор намењен за заштиту природних ресурса, очувања животне средине и за рекреацију становништва. Подручје је стављено пред претходну заштиту (Комплекс језера Буљанка – решењем о претходној заштити стављен је под заштиту као природно добро (Сл.гл.РС бр.55/97).
Због постојеће депоније вода језера је неупотребљива за било какву употребу. Такође, језера се због деградације не могу користити у туристичке и рекреативне сврхе. Неопходан је најпре престанак рада депоније и санација комплетног терена на коме се налази депонија и комплекс језера.
“Управљање комуналним и осталим отпадом“
1. Урадити урбанистичко уређење нове регионалне санитарне депоније (или секундарног
рециклажног центра и општинске трансфер станице) на једној од предложених локација, односно
почети њено коришћење.
2. Уредити и активирати будуће сточно гробље/гробља. Ово је веома важно. Посебна напомена у вези са овом мером:
Део угинуле стоке и кланични отпад би могао да се користе за уређено хранилиште за лешинаре или некрофаге врсте (орлове, мишаре и друге некрофаге врсте птица и сисара). Тиме би били створени услови за допунску исхрану угрожених и других заштићених врста, као и за природну рециклажа органске материје (кланичног отпада и угинуле стоке чије одлагање у природи представља санитаран проблем) ! Ово би требало предложити и накнадно одредити локацију за хранилиште !
3. Извршити санацију и рекултивацију постојеће нехигијенске депоније “Буљанка”, како би се
отклонила перманентна опасност загађења подземних и површинских вода.”
Ово је веома важна главна мера !
Мишљење: У датим Закључцима је добро обрађена проблематика локалитета комплекса језера Буљанка. Што значи, постоји предлог заштите, да су прецизирани главни проблеми и дате неопходне мере. Значи. треба захтевати да се коначно покрене поступак реализације заштите подручја а затим и преузимања мере уклањања депоније, санације и ревитализације терена (као и друге мере које ће се утврдити током истраживања и заштите локалитета).
Комплекс језера Буљанка – анализа политика
У анализи политике за ово ПЗП су истакнути постојећи документи и проблеми. Фактички постоји „прећутан“ рад депоније ЈКП од стране надлежних институција који је последица нерешавања постојећих проблема измештања депоније.
Планирано заштићено подручје комплекс језера Буљанка – шта смо затекли на терену
Опис затеченог стања на ПЗП је веома добро приказан са свим главним проблемима везаним око рада и ширења дивље депоније. Контаминација земљишта, воде и ваздуха је добро истакнута. Она је посебно велика услед паљења смећа јер се тоскични и канцерогени дим шири километрима на околно земљиште. Предложена мера забране даљег рада депоније је круцијална. Значај језера за заштиту птица, као и друге фауне је и даље актуеалан јер су на овој локацији забележене неке строго заштићене врсте током ранијих истраживања. Иначе, предлог да комплекс језера Буљанка буде део заштићеног простора или мреже водених станишта је раније инициран од стране ЗЗПС. Важно је да се она, као и већи део мреже влажних станишта налазе унутар важног подручја за птице (ИБА) „Горње Поморавље“.
3. ПЗП „Видовачки кључ“
Условима Завода за заштиту природе дефинисано је да је потребно „резервисати“ као подручја са „посебном“ наменом „обале и приобаља река, посебно Мораве, укључујући и остатке меандара и влажних станишта“ у шта свакако спада подручје Видовачки Кључ.
Видовачки Кључ помиње се у више поглавља текстуалног дела Просторног плана.
2.1. У поглављу „I 1.2. Анализа постојећег стања», поднаслов „I 1.2.1. Скраћени приказ и оцена постојећег стања“ у разделу „Заштита природе и природна добра“ говори се о потреби резервације простора са наменом заштите природних ресурса и у том контексту се помиње Видовачки Кључ – део десне стране корита Велике Мораве
Резервати природе: Видовачки кључ – део десне стране корита Велике Мораве.
У поглављу “II 2.1.4. Минерални потенцијали ” говори се о простору Велике Мораве и
Видовачком Кључу
У овом поглављу се о Видовачком Кључу говори у контексту експлотације шљунка и песка у долини Велике Мораве, које се “неконтролисано одвија, што доводи до смањења нивоа подземних вода”. У овом делу Плана изричито се каже да се “експлоатација шљунка на локалитету интересантних природних одлика “Видовачки кључ”, у случају евиденције и успостављања посебног режима заштите” мора обуставити.
Напомена: На ове наведене услове Завода треба се обавезно позивати јер се они морају поштовати/спровести (посебно када се уђе у процедуру заштите) !
Шљункови и пескови заузимају велико пространство у долини Велике Мораве, са просечном дебљином од око 20 м, и представљају једно од највећих лежишта тзв.”моравског шљунка и песка”. Спадају у сировине средњег квалитета, и могу се употребљавати у грађевинарству, а делимично и за добијање стакла. Копање шљунка у овој зони се тренутно неконтролисано одвија, што доводи до смањења нивоа подземних вода, а самим тим утиче неповољно на развој биљака. У том смислу, неопходно је организовано приступити експлоатацији, у циљу јасног планског искоришћавања ове
сировине. Експлоатација шљунка на локалитету интересантних природних одлика “Видовачки кључ” (десна обала В.Мораве), у случају евиденције и успостављања посебног режима заштите природних добара од стране Завода за заштиту природе, мора да се обустави, као и остале антропогене промене, уз препуштање овог простора спонтаној природној сукцесији.”
Напомена: Закључак је добро написан јер је истакнут положај, значај и потребне мере заштите локалитета у смислу престанка екслотације песка и препуштање природној сукцесији.
Треба посебно истаћи (мада је већ добро написано): На многим мањим језерима насталим копањем песка и шљунка дуж обала Велике Мораве долази до илегалног депоновања грађевинског материјала – шута и разног смећа тако да мања језера и водена станишта постају дивље депоније које даље контаминирају воду и земљиште ! То представља још већи вид деградације ових локалитета него сама екслотација песка јер доводи и до контаминације воде и земљишта.
Видовачки кључ – анализа политика
Анализа политике добро одрађена. Такође, мишљење у вези са коришћењем постојећих шљуначких копова на овом и ширем подручју Велике Мораве је веома добро, као и истицање ВЕЛИКОГ ПРОБЛЕМА са одлагањем отпада и претварање у бројне дивље депоније представља ГЛАВНИ проблем са несаагледивим последицама.
Планирано заштићено подручје Видовачки кључ – шта смо затекли на терену
Веома добро су уочена три главна проблема (пољопривреда, експлотација шљунка и депоновање грађевиснког материјала и комуналног и другог отпада) у ПЗП. Пољопривреда са монокултурама представља деградацију влажних и других станишта. Такође, експлотација шљунка на северном делу ПЗП довела је до великих физичких и других промена станишта. Шљуначки копови би могли да буду, уз ревитализацију и добру организацију, рекултивирани у водена станишта слично као што су језера Буљанке. Она би могла бити важна станишта птица. Међутим, највећи проблем представља илегално депоновање грађевинског, комуналног и другог отпада. Потребно је захтевати од надлежних институција да се заустави овакав криминални чин контаминације долине Велике Мораве. Можда би, у вези са овим дивљим депонјама, требало започети озбиљну медијску кампању и едукацију. Истовремено би требало да се поведе кампања изградње воденних станишта на шљуначким коповима на ширем подручју Велике Мораве (ИБА „Горње Поморавље“). Уз само ПЗП налази се и значајан спруд и водени ток реке Велике Мораве који је важно станиште за птице, као и другу фауну које би требало укључити у будуће ЗП.
4. ПЗП Баба
Планиранио подручје „Баба“ је прелиминарно истраживано од стране ЗЗПС у оквиру заштите подручја Кучајских планина као и Општине Параћин. За планирамо подручје за заштиту је узето цело подруичје ове планине изузев постојећег каменолома Српсек фабрике стакла. У ПП подручје је планирано да буде за заштуиту природних ресусрса и биодеврзитета, као „споменик природе“, „предео изузетних одлика“ и др.
Подручје је планирано за орагнску пољопривреду и као важно подручје са подземним водама (25 извора).
Коментар: Закључци су сасвим јасни, дати су на основу прелиминарнох истраживања и Услова ЗЗПС. Овде нема шта да се дода осим да је овај простор последњих година брутално нелегално деградиран отварањем новог каменолома који доводи до угожавања предела, станишта, природних ресурса подземних водотокова, флоре, фауне, локално становништво и културна добра (манастир Лешје). Рад каменолома на Баби је пример драстичне деградације природе и бруталног вандализма и велике штете на ПЗП !
Планина Баба – анализа политика
У Закључцима се јасно истиче да је највећа опасност и главни проблем рад каменолома јер се њиме брутално деградира ПЗП „Баба“. Рад каменолома је фактички нелегалан и протокол око добијања разних дозвола и позитивних мишљења, као и услова није спроведен и зато постоји велика конфузија у разним документима. Вероватно да је већина докумената наканадно прибављена, као и да су нека сасвим незаконита или у колозији са другима, мада долазе од надлежних институција.
Планирано заштићено подручје планина Баба – шта смо затекли на терену
Проблеми су добро обрађени и истакнути у закључцима (то је постојање каменолома, посебно рад новог каменолома унутар ППЗ, као и пратеће појаве). Као што је истакнуто и коментарисано треба наставити „правну борбу“ за заустављање његовог нелегалног рада јер није у сагласности са ПП, као и законима/прописима о заштити природе.
5. ПЗП „Врело Грзе“
У Закључцима су наведене веома добро сви детаљи које се односе на вредности „Врела Грзе са околином“ које су дате од стране ЗЗПС. Такође, у ПП и наведене су планирано коришћење подручја за заштиту природних ресусрса (пре свега воде, шуме, биодиверзитета и др.) и за развој туризма.
Овде није наведено да је подручје „Врела Грзе“ заштићено подручје ИИИ категорије – Спомеником природе „Врело Грзе“ (мада је ипак наведено је у даљем тексту !)
Врело Грзе – анализа политика
ЗП Споменик природе „Врело Грзе“ проглашен 2013. године од стране Општине Параћин.
У анализи су истакнути проблеми од којих је главни нелегално неконтролисано коришћење воде за постојећи рибњак. Проблем превеликог броја туриста је пратећи или очекивани проблем имајући у виду да је подручје Грзе познато као туристичка дестинација. Негативне последице развоја туризма су очекиване и резултат су општег хаотичног стања у нашем друштву у односу према природи (туризам се погрешно сматра као користан за природу мада је у својој основи штетан због узнемиравања и других штетних пратећих утицаја и непоштовања предложених мера и постојећих прописа који се не спроводе).
Планирано заштићено подручје врело Грзе – шта смо затекли на терену
СП „Врело Грзе“ је једино заштићено подручје које је иначе мање од ПЗП. У анализи и закључцима истакнути су главни проблеми везани за хаотични „излетнички туризам“ (бацање смећа, паљење ватре у ЗП, улазак аутомобилима) и проблем коришћења воде у сушном периоду од стране корисника (рибњак).
Имајући у виду да је овај локалитет ЗП – СП треба инсистирати на спровођењу мера датих у студији заштите СП „Врело Грзе“ и поштовању других законских прописа. Највећи проблем што се постојеће мере заштите и закон не спроводе што је генерални проблем нашег друштва.
6. ПЗП „Врело Црнице“
У Закључцима су добро наведене чињенице које се односе на ово подручје које су дате у ПП општине Параћина и условима Завода у коме је наведен значај овог локалитета као заштићеног подручја, као споменика природе, значај врела за водоснабдевање и туризам. У само ПП и условима Завода као и Плану генералне регулациеј Грза – Сисевац постоје нејасноће око тачно планираног подручја и посебно његовог коришћења јер постоји извесна колизија која је довела до деградације овог локалитета непланском изградњом туристичких и других објеката уз само врело и низ реку Црницу. Подручје заслужује прецизније навођење Услова Завода у смислу граница, значаја, као и коришћења подручја за друге сврхе (водоснабдевање, туризам, рибарство) при чему долази до нарушавања основних карактеристика подручја и колизије интереса.
Врело Црнице – анализа политика
У анализи се истичу нејасне границе ПЗП дате у ПП, ПГР и ПДР који се односи на ово подручје. Узимање „Врела Црнице“ и парка шуме око старог хотела је веома важно с апекта заштите флоре и фауне (биодиверзитета) и водоснабдевања. „Врело Црнице“ или „Врело Сисевац“ је важна локација као споменик природе јер се на том месту налази пећина као значајан спелеолошки објект. Иначе, ова пећина је склониште слепих мишева који су строго заштићене врсте. Иначе, у анализи је истакнуто да је оно регистровано као објекат геонаслеђа Србије, као објекат хидролошког наслеђа. Парк шума садржи више веома старих стабала аутохтоног и алохтоног дрвећа која су значајна и као станишта и склоништа птица и друге фауне. Такође, важна је и околина, посебно долина реке Црнице, као и околна природна шумска и друга станишта. Заштита шумских и осталих станишта на овом подручју је важна и с аспекта заштите изворишта Црнице (за водоснабдевање).
У анализи су истакнути и проблеми везани око одступања на релацији између ПП и ПГР и ПДР у смислу ограничења заначаја ПЗП на рачун развоја туризма. Проблем је повећан заменом парцела у јавном власништву намењеном за туризам и заштиту за парцелу у приватном власништву. Такође, развој досадашњег „стихијског“ туризма доводи до даље деградације и губитка природних ресурса и биодиверзитета.
Планирано заштићено подручје врело Црнице – шта смо затекли на терену
У анализи су добро истакнути постојећи проблеми везани за ово планирано заштићено подручје који се односе на нејасноће које постоје на релацији ПП и ПДР где није јасно дефинисано само подручје. Такође, истакнут је хаотичан развој туризма који је довео до деградације овог простора као будућег заштићеног подручја. Главни значајни део, врело Црнице је „одсечено“ и недоступно мада би оно као Споменик природе требало да буде специјално заштићен уз адекватан предлог мера заштите. Посебно значајна је мања пећина као станиште слепих мишева која би требала да буде затворена за слободне посетиоце и туристе јер би довела до узнемиравања и прогањања ових угрожених животиња. Ова задња констатација је у вези са мојим личним истраживањима ове и других пећина. Иначе, посетиоци често узнемиравају, хватају и убијају слепе мишеве.
Рекапитулација – истраживање људског утицаја на шест планираних заштићених подручја угрожених утицајем људи
Буљанка. Анализа антропогеног утицаја је добро урађена јер је истакнуто да је главни проблем заштите постојећа депонија која би требало да се хитно исели и да се санирају последице. Такође, уколико не дође до хитне промене локације, требало би да се предузму ургентне мере спречавања или редукције даљег директног контакта воде и смећа са депоније које доводи до директне или индиректне контаминације воде и земљишта.
Треба додати да је најважније да је прва ургентна мера која се мора редовно спроводити спречавање паљења смећа које представља највећи проблем јер контаминира шири простор ! Намерно (од стране скупљача секундарних сировина и др.) или ненамерно паљење смећа представља општу опасност на ширем подручју због контаминације ваздуха, земљишта, воде, као и нарушавања здравља свих живих бића (биљака, животиња и човека) разним токсичним и штетним материјама. Иначе, језеро Буљанка је била предложено током 1990их од стране Завода за заштиту природе Србије да се заштити као важно водено станиште које се налази на миграторном путу птица, као и због свог туристичког значаја (као познато купалиште). Међутим, тада није постојала заинтересованост локалних власти (општине Параћин) за такву иницијативу и пројект заштите није реализован, мада је остао у плану (локација је планирана на основу мишљења Завода за заштиту природе Србије који је започео прелиминарна истраживања). Иначе, стручњаци Завода (Братислав Грубач а касније и други) били су укључени у рад на припреми овог пројекта. Такође, треба истаћи да се језеро Буљанка налази унутар ИБА (важног подручја за птице) „Горње Поморавље“ (Пузовић и сар. 2009). Покретање административне заштите од стране ОП било би важно ради истраживања стања, евалуације и доношења адекватних мера заштите и ревитализације овог простора.
Планина Баба. Представља пример грубог масивног физичког уништавања планине Бабе супротно постојећим законима заштите природе, као и ППО Параћин. Пре свега, треба проверити да ли имају Решење Завода за заштиту природе Србије, других надлежних институција, као и друге дозволе за рад на екплотацији камена? Незванично (како сам чуо од неких људи) они нису имали све неопходне дозволе за рад. Решење о условима заштите Завода завода за заштиту природе је важан документ без кога не могу да било шта раде без обзира што подручје није заштићено (иначе оно је већ ПЗП) ! Треба истаћи да постојећим активностима експлотације камена је угрожен комплетан предео, нека важна станишта и биодиверзитет (посебно бројне строго заштићене и заштићене врсте), као и нормалан живот и здравље људи (бука, прашина, контаминација ваздуха и земљишта). Такође, оваква експлотација уз стално минирањеа довешће до нарушавања водног режима постојећих врела (нпр. код манастира Лешје и друга). Манастир у Лешју представља значајно религиозно место које је вишеструко угрожено отварањем и радом каменолома (стални потреси, котаминација, бука, физичко и естетско загађење). Неопходно је што пре започети пројект истраживања и евалуације значаја заштите планине Бабе који би требало да покрене Општина Параћин и друге организације имајући у виду природне и културне вредности овог подручја.
Врело Црнице. Добро је истакнут је проблем развој туризма, непостојања прецизног плана и неконтролисане изградње туристичких објеката. Треба истаћи да дивља градња уз манипулацију око коришћења овог простора предстаљају драматичну деградцију ПЗП.
Врело Грзе. СП „Врело Грзе“ је најбоље заштићено подручје на подручју ОП, мада постоје бројни проблеми (коришћење воде од стране рибњака, одлагање смећа, велики број посетилаца). Овде највећи проблем представља хаотична и вероватно нелегална изградња туристичких објеката на ширем подручју око ЗП СП „Врело Грзе“ (вероватно унутар раније ПЗП). Нпр. изграђен је објект на самој обали доњег језера што није у складу са постојећим прописима.
Старо Моравиште – Корман. Проблеми у вези са овом локацијом су добро анализирани. Предлог за његову заштиту треба да остане отворен и да се након истраживања и валоризације локалитета донесе адекватна одлука и план његове заштите. Оно што је веома важно је да овај локалитет није изложен већем деструктивном антропогеном утицају. Постојећа сукцесија је природни процес. Као што је наведено у рекапитулацији интервенција је могућа зависно од резултата истраживања, као и могућности његове ревитализације. У сваком случају овај локалитет треба да остане на листи ПЗП.
Видовачки кључ. Анализа стања, проблема и могућности овог локалитета су јасно и детаљно дате у рекапитулацији. Оно што је приоритетно је ово подручје треба да остане на листи локалитета ПЗП. Треба истаћи да је главни проблем масовно допремање и депоновање смећа и шута у шљуначким коповима ! Постојећи шљуначки копови би уз мале инвестиције могли да буду будућа погодна водена станишта за многе птице, рибе и друге врсте животиња и биљака.
Други део извештаја: Мишљење о анализи Просторног плана Општине Параћин и планирана заштићена подручја (анализа 14 планираних заштићених подручја у просторном плану Општине Параћин)
Братислав Грубач
јануара–фебруар 2024.
1. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Парк шума Главица
Конкретно према мапама подручје планирано за заштиту односи се на локалитет познат под називом брдо Чукара. Према Условима Завода овај простор је планиран за заштиту, како би се сачувао од непланске изградње и сачувао као природна целина (земљишште, шума и биодиверзитет) и један од видиковаца.
Теренска истраживања
Подручје је углавном покривено листопадним и четинарским шумама. На врху брда (321 м нв) налазе се телекомуникациони објекти. Ово подручје није уређено и нема прилазног аутомобилског пута осим пешачких стаза јкојима се за веома кратко време стиже до врха.
Подручје брда Чукаре због недостатка аутомобилског пута и других активности углавном је сачувано од хаотичног излетничког туризма, илегалног лова и узнемиравања животиња, што је у сваком случају са аспекта заштите природе предност. Развој „излетничког туризма“ какав постоји код нас би свакако донео гомиле смећа, узнемиравање и илегално убијање заштићених и других значајних врста животиња, паљење ватре, као и могуће пожаре. Постојећи проблеми су местимично чиста и прекомерена сеча шуме, као и на ободу изградња мањег броја викендица и других објеката (углавном изван ПЗП). Вероватно постоји и криволов. Изградња планинарске или излетничке стазе на постојећим путевима и стазама је могућа и прпоручљива, али само у смислу мањег рашћивања терена јер су постојећи шумски путеви и стазе зарасли у жбуње и другу вегетацију. Изградња асафалтног пута се не препоручује јер би убрзала деградацију овог планираног заштићеног подручја. У том смислу, очување уз извесно мање уређење, брдо Чукара би могла да представља погодно подручје за заштиту шуме, биодиверзитета, земљишта, камена („еруптивца“). Препоручује се покретање планране заштите како би се спречила даља деградација овог простора. Овај локалитет има погодан видиковац и може се користити за планинарење и ограничени излетнички туризам (никако не би требало форсирати изградњу путева и масовни излетнички и рекреативни туризам јер би имало нежељене последице на ПЗП).
2. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Локалитет изнад Бошњана
Подручје је дефинисано југозападно од Бошњана ка Главици (захвата подручје од Карађорђевог брда ка Бошњану и Главици).
Нема података за ово ПЗ подручје у Условима Завода. У Просторном плану подручје је нејасно описано и предложено за „резерват природе“ и „научно–истраживачки резерват“ (са ексецивном ерозијом).
Теренска истраживања (извештај и мишљење)
Локалитет изнад Бошњана чине мозаички терен са шумама, пашњацима и пољопривредним културама погодним као резереват за заштиту биодиверзитета, као и за рекреацију. Његово очување је вероватно значајно. Посебно треба спречити депоновање смећа, ширење пољопривредних и других монокултура, као и могућу дивљу изградњу објеката. Терен захтева посебно истраживање јер нема података о биодиверзитету, као и другим природним вредностима и карактеристикама.
3. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Локалитет Под горњим пољем
Подручје је јеасно дефинисано. У ПП подручје је резервисано за рекреацију и заштиту као научно–истраживачки резерват степске и полустепске флоре и вегетације и њихових заједница.
Извештај о теренским истраживањима и мишљење
У извештају је добро описан овај локалите и стање. Треба истаћи да је ширењем пољопривредних култура (површине под лековитим биљем) у извесној мери овај локалитет деградиран. Такође, вероватни проблеми промене намене земље, као и власништва, постоје на овом и другим локалитетима ПЗП у општини Параћин као један веома значајан негативан фактор и узрок деградације више подручја. Посебно је важно на опвом подручју заштитити преостале елементе флоре и фауне степског и полустепског типа. Иначе, флора и фауна степског типа је веома угрожена у Србији због деградације пашњака услед ширења пољопривердних култура, као и пошумљавања степа.
4. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Сливно подручје Велике и Мале Честобродице и део клисурасте долине Грзе
Подручје је јасно дефинисано као сливно подручје Велике и Мале Честобродице и клисурасте долине Грзе (од Честобродице до близу села Извор и узвишења до Хакдучког камена). Напомена: у ово подручје би требало обавезно придодати Хајдучки камен, уколико није, јер је значајан локалитет за заштиту (кречњачке литице – СП и као станиште заштићених птица и других врста) !
Значај подручја у Условима Завода (ЗЗПС) и ПП су релативно добро описани и предложени за заштиту шуме, воде, земљишта, биодиверзитета и Хајдучки камен као видковац и СП у оквируз простора Кучајских планина. Напомена: веома значајно подручје као што је напред описано од националног значаја у оквиту будућег ЗП.
Извештај о теренским истраживањима и мишљење
Подручје је генерално сачувано. Главна станишта су букове шуме и брдско-планински пашњаци и ливаде са планинским рекама и потоцима. Хајдучки камен је кречњачки масив који је значајан локалитет као споменик природе (видиковац и геоморфолошки феномен). Клисура Грзе је значајна мања клисура. Иначе ово подручје је значајно подручје за заштиту биодиверзитета (птица, као и других животиња јер је забележено више строго заштићених и заштићених врста).
Оно што сам уочио на овом подручју је на више места изражена прекомерена сеча шума која доводи до ерозије шумског земљишта и стварања бујица и повремених поплава током већих падавина. Бацање комуналног отпада по реци Грзи и другим водотоцима је споменуто у извештају. Мањи број викендица постоји и њихова даља изградња може довести до деградације простора. Вероватно постоји и криволов.
На сликама у прилогу текста се виде:
Птица на камену је – горска плиска Мотацилла цинереа
Птица грабљивица у лету је – вероватно мишар Бутео бутео.
5. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Клисура Суваре
Подручје клисуре Суваре је јасно дефинисан простор клисуре реке Суваре узводно од села Горње Мутнице до изворишта. Постоји конфузија око назива овог подручја у Просторном плану где се назива клисура Суваје (уместо клисуре Суваре !), што је највероватније грешка.
У условима Завода ово подручје није посебно исткануто јерс е оно налази у саставу простора Кучајских планина које се налази у поступку проглашења за ЗП. У ПП ово подручје се помиње као један од предела посебих одлика који би требало заштити “у циљу заустављања спречавања деградационих процеса вегетације и подлоге”.
Извештај о теренским истраживањима и мишљење
Извештај о теренским истраживањима и мишљење озаначају је крајње коректно приказано.
Напомена: према мојим прелиминарним истраживањима ова недовољно истражена клисура заслужује вишеструку пажњу с аспекта заштите природе као споменик природе (клисура са кречњачким стенама и литицама) или као резерват природе (ради заштите биодиверзитета – очувана субмедитеранска шумска вегетација и присуство више строго заштићених и заштићених птица и других врста живих бића (ја сам започео истраживања птица и забележио сам неке строго заштићене врсте на овом подручју). Веома важна је заштита овог локалитета како би се спречила дивља изградња и сеча вегетације која има веома важну улогу у заштити биодиверзитета и спречавању ерозије и поплава. Локалитет је релативно добро сачуван.
6. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Локалитет Сувача
Простор захвата подручје дубоке клисуре између Буљана и Забреге које је планирано као геоморфолошки споменик природе у оквиру пројекта заштите Кучајских планина 2006. године.
Подручје је недовољно истражено. Оно фактички улази у састав ширег подручја клисуре реке Црнице с којим чини јединствену целину која је од изузетног значаја као резерват природе у оквиру ЗП „Кучајске планине“ јер поседује низ изузетних геоморфолошких карактеристика (пећина, поткапина и других крашких феномена), као и с аспекта заштите субмедитеранске шумске вегетације и биодиверзитета (станиште ретких врста птица и других врста). Иначе, ово подручје је релативно веома добро сачувано од негативних људских активности и заслужује посебну заштиту.
Напомена: грабова шума је вероватно шума белограбића (Царпинус оринеталис) на кречњачкој подлози у клисури Суваче.
7. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Горњи ток Црнице
Ово подручје је јасно дефинисано и најбоље обрађено у разним документима од стране ЗЗПС. Наведено је да оно има вишеструки значај за заштиту и коришћење. У теренском извештају и у закључцима је добро приказано.
Његово постојеће и планирано коришћење је често у колизији са његовом заштитом. Имајући његов национални значај (као простор унутар будућег ПЗП Кучајских планина), оно захтева хитну и строгу заштиту постојећих бројних природних и културних вредности (средњевековних манастира др). Планинарење и излетнички туризам постоји у неорганизованом облику. Илегално пробијање локалног пута Забрега – Сисевац је довело до грубог нарушавања естетике предела и деградација станишта (шибљака и камењара) унутар планираног ЗП. Такође, „уређен“ део подручја клисуре око села Забреге ка манастиру Намасији, као и према Петрусу, је фактички делом деградиран. Уочено је депоновање смећа и шута на ПЗП (вероватно од стране мештана Забреге и излетника). Постоји веома неконтролисано кретање излетника и ловаца. Планирана изградња мини хидроелектране и бране акумулационог језера довела би до веома заначајне деградације и губитка основних природних вредности ПЗП „Клисура реке Црнице“. Загађеност воде реке Црнице је непозната и она вероватно постоји као проблем због постојања рибњака у Сисевцу, као и у селу Забрези, Треба имати у виду да је ово подручје повезано у једну просторну целину са делом клисуре Црнице испод села Забреге (око Петруса), Сувачом, као и са врелом Црнице код Сисевца. Међутим, неплански или хаотичан туризам представља једну од опасности. Овде треба истаћи и велики проблем рада каменолома код археолошког локалитета Петруса који прети да уништи једно од веома изузетних локалитета у Србији што представља вандалистички чин. Загађење ваздуха вероватно постоји од стране рада рада цементаре код Поповца.
8. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Парк шума Вавило
Ово подручје није довољно описано у документацији. Планирано је као парк-шума за развој излетничког туризма. Коришћење у ове сврхе није у колизији са значајем јер овде вероватно нема посебно изражених вредности које би захтевале стржу заштиту. Ипак, заштита и уређење постојећих листопадних, као и вештачких (алохтоних борових) шума је неопходно због развоја туризма, заштиту шума и земљишта, као и биодиверзитета.
Напомена: Мени није сасвим јасан овај простор јер сам давно овде пролазио. Из извештаја се јасно види да је то мали простор који је изложен извесној сечи која је вероватно и главни проблем заштите. Намена простора за излетнички туризам је добра идеја коју би требало развити и уједно и у смислу постојеће очувања шуме, као и биодиверзитета.
9. ПЛАНИРАНО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ – Локалитет Пештерац/Шупља стена
Планирано заштићено подручје Пештерац-Шупља стена је значајно као шумски и ловни резерват од националног значаја имајући у виду да се налази у оквиру Кучајских планина које су планиране за заштиту. Његова заштита је значајна како би се спречила даља изградња викендица и других објеката, бацање комуналног и другог отпада, прекомерена сеча шуме, као и убијање строго заштићених и заштићених врста од стране криволоваца и ловокрадица.
10. Планирано заштићено подручје локалитет Троглан бара – шта смо затекли на терену
Планирано заштићено подручје Троглан бара је значајно као шумски и ловни резерват од националног значаја имајући у виду да се налази у оквиру Кучајских планина које су планиране за заштиту као резерват биосфере. Његова заштита је значајна како би се спречила даља прекомерена сеча шуме и могуће друге негативне активности (изградња објеката, убијање строго заштићених и заштићених врста и бацање смећа од разних посетилаца. Подручје је значајно за заштиту шумских и других станишта, биодиверзитета, као и крашког рељефа.
11. Планирано заштићено подручје локалитет под Магаричким врхом
Планирано заштићено подручје под Магаричким врхом је такође значајно као шумски и ловни резерват од националног значаја имајући у виду да се налази у оквиру Кучајских планина које су планиране за заштиту као резерват биосфере, као и Троглан баре и др.. Његова заштита је значајна како би се спречила даља прекомерена сеча шуме и могуће друге негативне активности (изградња објеката, убијање строго заштићених и заштићених врста и бацање смећа). Подручје је значајно за заштиту букове шуме и биодиверзитета. Подручје није довољно истражено и наком детаљних истраживања и процене вредности требало би одредити адекватан степен заштите локалитета.
12. Планирано заштићено подручје Локалитет између Мале Брезовице и Полома – шта смо затекли на терену
Планирано заштићено подручје између Мале Брезовице и Полома је посебно значајно као шумски и ловни резерват, као и због геоморфолошких карактеристка од националног значаја имајући у виду да се налази у оквиру Кучајских планина које су планиране за заштиту као резерват биосфере. Заштита овог локалитета је значајна како би се спречила даља прекомерена сеча шуме и могуће друге негативне активности (изградња објеката, убијање строго заштићених и заштићених врста и бацање смећа). Подручје је значајно за заштиту шуме, воде и биодиверзитета и посебно због геоморфолошких крашких феномена (понора). Ово подручје захтева строжији степен заштите због својих вредности и лепоте.
13. Планирано заштићено подручје Локалитет Парлог
ПЗП налази се у близини села Стубице. То је јаруга потока обрасла жбуњем и дрвеће са косинама које су под пољопривредним земљиштем.
Овај локалитет нисам никада лично посетио о истраживао, мада сам пролазио овим подручјем.
Према приложеном извештају и мишљењу, као и из бројних фотографија сматрам да не представља посебно значајно подручје за заштиту вишег (националног) интереса. Ипак, имајући у виду општу деградацију шумских, као и пољопривредних станишта на подручју Србије, овај локалитет би могао да се узме у обзир као локално значајно станиште у циљу обнове деградираних шумских и пољопривредних станишта, уз предложене адекватне мере заштите. На тај начин оно је или би могло представљати станиште неких заштићених врста без обзира на постојећи степен деградације. Заштитом би дошло до обнове шумске листопадне, као и друге вегетације.
14. Планирано заштићено подручје Локалитет изворишна челенка Мијовачког потока
Овај локалите ми је непознат.
Према опису затеченог стања, овај локалитет је вероватно мање или више деградиран услед сече шуме, ерозије, изградње мање водене акумулације и налази се у приватном власништву. Након обављених истраживања треба накнадно утврдити и проценити значај овог локалитета за заштиту (постојеће очуване вредности, негативни утицаји човека и др.). У сваком случају, његова заштита има смисао а значај ће моћи да се одреди након истраживања.
Трећи део извештаја – нови локалитети који се предлажу за заштиту
1. Нови локалитет који се предлаже за зашиту – Лагуна градског колектора
Лагуна градског колектора представља најзначајније водено станиште за птице на подручју Општине Параћин, ИБА „Горње Поморавље“, као и за шире подручје централне Србије. На овом релативном веома малом подручју забележено је преко 100 врста птица од којих велики број врста гнезде. Такође, посебно је значајна станица и за многобројне миграторне врсте. На овом подручју забележен је велики број врста од међународног и националног значаја заштите. Главни проблем заштите птица на овом подручју представља лов и депоновање комуналног и грађевинског отпада. Могући проблем би могао да буду радови „уређења“ којима би могла бити уништена постојећа емерзна и друга вегетација које представљају изузетно важна станишта за гнежђење, исхрану и скриванје бројних врста птица. Ово подручје захтева хитну заштиту као специјални резерват за птице. Подручје би могло да буде коришћено за посматрање птица уз мало напора и улагања. Иначе, садашња мала посећеност овом локалитету је изузетно значајна за опстанак многих ретких и угрожених врста птица које се овде срећу.
2. Нови локалитет који се предлаже за зашиту – Локалитет Николин кладенац
Овај локалитет нисам посетио.
На основу извештаја, релативно очуване букове шуме су веома значајне за заштиту а с аспекта очувања шуме, воде и земљишта које су генерално угрожене прекомереном сечом у Србији. Имајући у виду да се њима газдује, вероватно се ради о тзв. „уређеним шумама“ (а не приморадијалним шумама које су фактички уништене у Србији и Европи). Подручје заслужује заштиту као шумски резерват у коме се вероватно срећу карактеристичне врсте букових од којих је је известан број строго заштићен и заштићен у Србији према „Правилнику о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“. Уопште, шуме су значајне као станиште за заштиту биодиверзитета.
У разматрање би могли да се узму још неки очувани делови Јухора, као што око Ветрена и Добре воде (незнам, да ли ови делови припадају Општини Параћин ?)
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
