Планирано заштићено подручје Парк шума Вавило обухвата простор брда на улазу у Сисевац из правца пута Ћуприја – Сењски Рудник, по правцу североисток – југозапад.
Парк шума Вавило обухвата простор пошумљеног брда на улазу у Сисевац. Североисточни део подручја захвата део кривине на путу на којој се „стари асфалт“ прилазног дела пута сусреће са новореконстрисаним путем који се спушта ка Сисевцу, а затим се пружа даље према југозападу.
Читав простор је под шумом уз нешто чистина са ливадским културама. Шума је претежно листопадна уз нешто четинара.
Као што се може видети простор подручја, али и околних брда налази се под густом шумом. Различите боје лишћа у јесен указују на различите лишћаре и четинаре. Ово је такође простор којим се „газдује“ на ком се врши експлоатација шума.
У време нашег боравка на терену, одвијала се експлоатација шума на подручју, што је уобичајено за шумовита пространства у овом делу општине. Трактори су извлачили стабла, док су се у шуми чуле моторне тестере и дозивање дрвосеча. Експлоатација шума, уколико се врши по прописима, не оставља битне последице по живи свет. Проблематична је „тотална сеча“ када се уклањају читави простори под шумом и земљиште оставља „голо“ на милост и немилост временским приликама. Примера „тоталне сече“ има у шумама у источном делу наше општине, али их нисмо забележили на овом подручју.
На подручју има и нешто простора под ливадским културама, реч је о мањим чистинама у оквиру шуме, као што је ова у близини пута на крајњем североистоку подручја. Жбуње осваја ливаду и вероватно ће и овај простор ускоро бити под шумом.
Велики ливадски простори којих је било у источном делу општине нестали су делом са преузимањем „сеоских утрина“ од стране државе, кроз касније планско или спонтано пошумљавање, а делом и због драматичног пада грла стоке за које је било потребно одржавати ливаде.
Иако у овом тренутку постоји јак отпор према било каквој сечи шума (наравно да треба бити против непланске сече, која је штетна по више основа), треба имати у виду да према речима старијих становника планина на истоку од Параћина, они сада секу стабла која су израсла на местима где су се када су били деца налазиле баште са повртарским културама.
Терен на подручју Сисевца познат је по карактеристичној црвеној боји земљишта која потиче од стена које сачињавају околна брда и која су углавном сачињена од црвеног пешчара у долини и према западу, док на истоку, доминирају кречњачке планине. Врело Црнице налази се управо на том саставу кречњака и црвеног пешчара.
Црвени пешчар који се налази на овом простору углавном је крт, камен који се понекад може ломити и руком па више подсећа на листове сабијене осушене земље него на праву стену, док понегде постоје и стене веће тврдоће које су употребљиве и као пре свега декоративни грађевински материјал. Правих каменолома црвеног пешчара нема на простору општине.
Брда око Сисевца, укључујући и она на којима се налази планирано заштићено подручје Парк шума Вавило, на пресецима који су откривени реконструкцијом пута ка насељу показују значајну нестабилност и склоност ка клизању, будући да су у површинском делу сачињена од црвене земље помешане са лако ломљивим црвеним пешчаром.
Закључак
Парк шума Вавило на терену представља управо оно што је и написано у Просторном плану – лепо шумско пространство, пријатно за око, на одређеној висини у односу на Сисевац, које може допунити туристичку понуду котлине Сисевца као простор за рекреацију, шетњу у природи и лагано планинарење.
Подручје подсећа на остала планирана заштићена подручја на истоку општине у зони некад планираног резервата биосфере Кучајске планине. Шумска пространства, стазе, а у овом случају и лак приступ јер асфалтиран пут у надлежности ЈП „Путеви Србије“ директно пролази кроз само подручје.
Фотографије из беспилотне летелице, на којима се виде фантастичне јесење боје крошњи дрвећа, на први поглед указују на оно што би сваки становник града назвао „нетакнутом природом“. Заиста, Парк шума Вавило, околна пространства на југ према кањону Црнице и даље према локалитету Сувача, кањону Суваре јесу у највећој мери близу појма „нетакнуте природе“
Овде има и крупних сисара, није реткост у вечерњим сатима на путу према Сисевцу срести срну или дивљу свињу.
Ипак и ово је простор „којим се газдује“, оно што је за неког у долини њива и жетва пшенице, то је за друге шума и сеча стабала, ову врсту утицаја људи на подручје забележил смо и приликом изласка на терен, али се чини да то не утиче превише на биодиверзитет на овом простору.
Близина Сисевца доноси и друге утицаје, у близини се налазе и прве викендице.
На крају, може се закључити, да Парк шума Вавило, одговара опису из Просторног плана и да функција коју јој даје Просторни план – да буде пратећи садржај уз туристичку понуду Сисевца има смисла. Заштита простора у циљу спречавања даље деградације, рецимо кроз непланску сечу шуме или кроз изградњу објеката мимо сваке контроле, у том смислу би могла бити оправдана.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
