Планирано заштићено подручје Сливно подручје Велике и Мале Честобордице и клисурасте долине Грзе налази се у источном делу општине и обухвата простор од превоја Честобродица до села Извор правцем исток-запад и на овом правцу прати трасу државног пута Параћин – Зајечар, док северно и јужно обухвата сливове Слеменског и Репушничког потока са севера и ток Мале Честобродице са југа, обухватајући и простор локалитета Хајдучки камен.
Ово подручје захвата велику површину коју чини слив неколико мањих водотокова од којих је највећа река Грза у коју се улива Велика Честобродица, док су околна брда прекривена шумом уз нешто површина под ливадом. Шуме су углавном листопадне, али има и четинара као резултат планског пошумљавања.
Грубо речено, подручје се може поделити на три целине – простор око Хајдучког камена на југу, ток Велике Честобродице и северних и источних притока и у трећем делу клисуру Грзе код села Извор.
Као што се може видети са фотографија ово је претежно шумовити предео, уз нешто површина под ливадама. Шума је претежно листопадна, уз нешто четинара.
Хајдучки камен је у Просторном плану наведен у списку “споменика природе” као видиковац. На жалост, овом приликом нисмо боравили на самом Хајдучком камену већ смо се локацији приближили са северне стране.
Као што се види са фотографија, локација Хајдучки камен је предео под шумом, која је углавном букова – листопадна, али постоје и делови под четинарским шумама које су настале планским пошумљавањем. Терен на овој локацији је стрм, близу врха узвишења јужно од пута Параћин Зајечар може се доћи теренским возилом са северне стране. Пут је у тренутку наше посете био оштећен после падавина које су се одиграле нешто раније, па без теренског возила не препоручујемо успон овим правцем. Са друге стране брда постоји прилаз који би бар према мапама требало да има блажи успон, али овај прилаз нисмо испробали.
Терен локација Хајдучки камен испресецан је дубоким јаругама, чију праву величину на жалост није могуће сагледати са фотографија. Јаруге су наравно резултат деловања воде на стрмој падини која захвата велику површину. У тренутку наше посете неке од јаруга биле су суве, а “главни” ток није био без воде, што смо забележили на фотографији.
После области у околини Хајдучког камена, друга, условно речено, целина планираног заштићеног подручја обухвата простор почев од превоја Честобродиа на истоку до скретања за насеље Грза на западу и укључује и сливове два мања потока који се у Велику Честобродицу уливају са северне стране.
Превој Честобродица је и граница две општине, прелепи природни предели настављају се и на даље према истоку и Ртњу, а сам врх брда на коме се налази превој мешавина је шума и ливада. Ово је и релативно популарна локација за изградњу викендица па се на простору превоја налзи и неколико таквих објеката на ширем простору. Са превоја се види локалитет Хајдучки камен и цела долина Велике Честобродице све до кањона Грзе, а како се са фотографије може приметити уочљива је и планина Баба, долина иза планине Баба и Јухор у даљини.
На ливадама на самом превоју забележили смо и занимљив призор који делимо са вама, разиграно ждребе и кобила.
У овом пределу у саставу стена преовлађује црвени пешчар карактеристичан за предео Грзе.
Слеменски поток се улива са севера у Велику Честобродицу. Сливни предео је такође шумовита област, која се на месту улива шири у малу котлину са нешто ливаде. Предео је сличан осталом делу планираног заштићеног подручја, уз карактеристичан црвени пешчар у кориту потока у коме је у тренутку посете било воде.
Сама Велика Честобродица близу улива у Грзу тече кроз уску долину кроз коју пролази и државни пут Параћин – Зајечар. У долини се налази и неколико викенд објеката. У водотоку се већ могу наћи остаци пластичне и друге амбалаже.
Грза после улива Велике Честобродице пролази кроз кањон сачињен од кречњачких стена паралелно са путем Параћин – Зајечар, а овом трасом је некада пролазила и ускотрачна железница па се на терену могу видети и елементи трасе некадашње железничке пруге. У овом делу речна долина се сужава па на местима где државни пут пролази кроз тунеле видимо прави кањон са литицама са обе стране кроз који се пробија река.
На жалост река Грза на излазу из кањона на самом крају планираног заштићеног подручја показује већ озбиљан утицај људских активности. Пластични отпад и друга амбалажа виде се у реци на сваком месту. У јавности се својевремено говорило о великој дивљој депонији у самом кањону, али овом приликом ми је нисмо запазили. У сваком случају на улазу у село Извор, после изласка из кањона, Грза не наликује на чисту планинску реку каква би требало да буде.
У кањону Грзе забележили смо и инвазивну врсту – Reynoutria japonica која је позната по томе да може начинити штете на грађевинским објектима, укључујући путеве. Ширење ове врсте угрожава и аутохтоне биљке будући да се лако шири, заузима значајан простор и тешко се искорењује. Ово је још један пример и да локално не можемо избећи глобалне утицаје, те да је читав свет повезан међусобним позитивним и негативним утицајима. У овом случају на наше екосистеме негативан утицај врши страна врста, што није одговорност наше локалне заједнице.
Међутим, пластика у реци која би требало да је понос нашег краја, свакако није проблем Јапанаца…
Закључак
Сливно подручје Велике и Мале Честобродице и клисураста долина Грзе са својим пространим шумама, водотоковима, локацијом и природним богатствима смештеним на простор који је својевремено Завод за заштиту природе Србије сврстао у планирани “резерват биосфере Кучајске планине” ван сваке сумње испуњавају услове потребне за проглашење за заштићено природно подручје.
Све локације трпе одређени утицај људи – шумама се газдује, што се види и по пошумљавању али и по одржавању путева. Подручјем пролази државни пут високе фреквенције саобраћаја што са собом доноси и загађење по много основа, укључујући и класичан комунални отпад који се расипа по речној долини и завршава у водотоку.
Ту је и класично стварње дивљих депонија везаних за туристичко насеље Грза и село Извор за које је познато да су биле проблем у прошлости. Питање је на који начин је регулисано одвођење отпадних вода из бројних викендица на територији читавог подручја и у насељу Грза…
У кањону Грзе изграђена је и једна противбујична преграда, последица искустава из велике поплаве 2014. године, неопходна за заштиту људи и имовине која је такође утицала на изглед предела. Ово је и подсетник да су мали потоци које смо забележили на терену заправо дивље бујице које носе хиљаде тона материјала отргнутог са околних брда.
Ипак, подручје заузима огроман простор и по стандардима становника и града и села представља “планинску област”, значајне разлике у надморским висинама од долине реке до врхова превоја и Хајдучког камена. Велика шумска пространства представљају станишта бројних врста биљака и животиња карактеристичних за овај крај. Дакле, наш коначни закључак да разматрање заштите овог простора, како не би био даље нарушен људским активностима и како би се предузеле мере на санацији штете пре свега везане за саобраћај, комунални отпад, отпадне воде.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
