Напомена: Сва планирана заштићена подручја обрађена пројектом лоцирана су на основу Рефералне карти бр. 3 – Туризам и заштита простора у којој су означена као „подручја која се предлажу за зашиту као природна добра“, уз додатно идентификовање коришћењем описа у текстуалном делу пројекта, коришћењем GoogleEarthPro алата. Прецизније лоцирање граница планираних подручја на жалост није било могуће будући да је Општинска управа за урбанизам финансије, скупштинске и опште послове одбила да нам да достави AutoCad *.dwg цртеж поменуте карте.
1. Локација подручја по Просторном плану – графичка документација
Планирано заштићено подручје (подручје које се предлаже за заштиту као природно добро) Локалитет Под горњим пољем у Просторном плану Општине Параћин на Рефералној карти бр. 3 – Туризам и заштита простора, означено је бројем 5.
Према Рефералној карти бр. 3 локација планирног заштићеног подручја је источно од Параћина и ауто-пута, северно од пута за Зајечар, источно од села Главица, северозападно од Давидовца и западно од пута Давидовац – Поповац. Реч је о узвисини која се налази на десној обали Црнице, насупрот Чукаре, а која се на северу наставља на локалитет изнад Бошњана.
2. Приказ подручја у текстуалном делу Просторног плана
Просторни план израђен је на основу услова Заводу за заштиту природе Србије ОСГ број 1/2007 од 20.02.2007. Исти услови коришћени и за израду измене Просторног плана Општине Параћин (2010) на основу мишљења Министарства животне средине и просторног планирања бр. 011-00-00484/2009 од 20.07.2010. године
Локалитет Под горњим пољем се не помиње експлицитно у условима Завода за заштиту Србије. Може се довести у везу са наводима Услова у оквиру тачке 3. да треба резервисати још нека подручја са “посебном” наменом, што укључује и “брежуљке непосредно уз Параћин”, при чему се у ове брежуљке у тексту Услова убрајају Карађорђево брдо и Чукара и наводе као пример, па се и овај простор у том смислу може сматрати “брежуљком непосредно уз Параћин” пошто се налази у близини града, а насупрот Чукаре коју Услови експлицитно наводе.
2.1. У делу I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ; I 1. ИЗВОД ИЗ КОНЦЕПТА ПЛАНА – ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, поднаслов I 1.2. Анализа постојећег стања; I 1.2.1. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, раздео Заштита природе и природна добра помиње се локалитет Под горњим пољем у одељку “резервати природе”.
“Резервати природе:
***
– Под Горњим пољем – средње нагнута брдска страна у рејону између Бошњана и Главице.
***”
2.2. Даље се у оквиру поглавља II ПЛАНСКА РЕШЕЊА; II 7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА; поднаслов II 7.2. Заштита и одрживо коришћење природног наслеђа, раздео Заштита природе и природна добра помиње локалитет Под горњим пољем у оквиру одељка “Резевати природе”
“У досадашњим истраживањима и приликом еколошке валоризације, евидентирано је више локалитета различитих карактеристика, које би требало на основу одговарајућих закона, ставити под посебан режим коришћења и уређења.
Резервати природе:
****
Под Горњим пољем – средње нагнута брдска страна у рејону између Бошњана и Главице на надморској висини од 220-230 м. На источно до југозападној експозицији представља секундарно насталу суву травну заједницу шумско-жбунасто-травну заједницу полустепског типа. Предлаже се научно-истраживачки резерват у циљу проучавања степских и полустепских врста овог дела наше земље и праћења природне, спонтане ресурекције и изворне ороклиматогене шумске заједнице и заштите присутнх значајних полустепско-степских флорних елемената.
*****”
Закључак
Рефералном картом Просторног плана Општине Параћин јасно је одређена локација планираног заштићеног подручја под Горњим пољем – реч је о брду које “уоквирују” пут Давидовац – Поповац, пут Параћин -Зајечар и траса “старог пута” за Зајечар која пролази кроз Главицу са једне и подручје локалитет изнад Бошњана са друге стране.
Текстуални део Просторног плана не говори много о овом подручју. Можемо да закључимо да се између осталог предлаже за заштиту као још један “брежуљак” у близини града, као резервисани простор за потребе рекреације, али у другом помињању подручја у Плану видимо да је на овом простору идентификована и посебна “шумско-жбунасто-травна заједница полустепског типа”.
Затим се каже да је разлог предлагања научног-истраживачког резервата управо проучавање степских и полустепских врста на овом подручју и праћење “природне, спонтане ресурексције и изворне ороклиматогене шумске заједнице” као и “заштите присутних значајних полустепско-степских флорних елемената”.
Како из овога видимо, битан разлог за предлагање заштите јесте евидентирано постојање степских и полустепских заједница биљака. Како ствари стоје данас, погледајет у нашем теренском истраживању овог простора.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
