“Reka Grza je kraška reka. U delu oko Vrela Grze i duž reke Grze (posebno u prvoj trećini toka) je izražen proces osedravanja koji je rezultovao formiranjem sedrenih barijera između kojih se manja ili veća jezerca sa slapovima ili vodopadima. Na obalama reke se takođe uočavaju naslage sedre. Betonske brane napravljene zbog formiranja veštačkih jezera su izgrađene na tada postojećim sedrenim barijerama.
Sedra je stena koja nastaje taloženjem kalcijum-karbonatata pod specifičnim fizičko-hemijskim uslovima vode i koja obično sadrži ostatke makrofita, algi, beskičmenjaka i bakterija. Formira se postepeno. Taloženje kalcijum karbonata se dešava pri temperaturnim uslovima sličnim temperaturi okoline. Voda mora da bude prezasićena kalcijukarbonatom, pH vrednost vode mora da bude iznad 8 i koncentracija rastvorene organske materije u vodi mora da bude veoma niska .
Kraške reke, a posebno reke sa sedrom, predstavljaju posebna staništa prepoznata kao žarišta (hot spot) područja biološke raznovrsnosti.
Dosadašnja hidrobiološka istraživanja vrela i dela reke Grze (Simić, 2018) su potvrdila da je ovo stanište veoma specifične zajednice živih organizama. Osim algi iz razdela Cyanobacteria (Phormidium sp., Pseudoanabena sp. i Oscillatoria sp.); Xsanthophyta (Vaucheria sessilis); Bacillariophyta (Achnanthidium sp. Coconeis pediculus, Coconeis placentula, Cymbella spp. Naviculla spp. Nitzchia spp. ), Charophyta (Chara vulgaris) i Chlorophyta, (Cosmarium sp. Gongrosira incrustans, Maugeotia sp., Oedogonium sp., Scenedesmus sp., Zygnema sp., Microspora sp.) u vrelu i neposredno ispod u reci Grzi zabeleženo je prisustvo stenovalentne crvene slatkovodne alge Batrachospermum gelatinosum (Rhoodophyta). Ova vrsta slatkovodnih crvenih algi nije na spisku strogo zaštićenih vrsta prema Pravilniku o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (“Službeni glasnik RS” br. 5/10 i 47/11). Zanimljivo je međutim naglasiti da većina drugih vrsta iz ovog roda jeste pod strogom zaštitom prema navedenom nacionalnom pravilniku (Simić i Đorđević, 2016). U jezeru su u plitkom delu zabeležene su “livade” hare (Chara vulgaris).
U zajednici makrobeskičmenjaka su prisutne Turbellaria, Mollusca, Oligochaeta, Hirudinea, Crustacea -Amphipoda, Ephemeroptera, Plecoptera, Trichoptera, Diptera, Coleoptera, Megaloptera. Zapaža se dominacija amfipodnog raka Gammarus balcanicus na lokalitetu iznad jezera. U samom jezeru i jezercima iza sedrenih barijera dominiraju puževi iz roda Radix, dok u donjem delu dominira larva Ephemeroptera, Ephemera danica. U izvorištu i na sedrenim barijerama je nađena vrsta Taeniopteryx hubaulti (Plecoptera) koja je u nekim procenjena kao ugrožena ili ranjiva vrsta u nekoliko evropskih zemalja. U Srbiji je nađena na svega sedam lokaliteta (Simović i saradnici, 2023).
Na osnovu prisutnih taksona makrozoobentosa, a korišćenjem metode Balkan Biotičkog Indeksa (BNBI) kvalitet vode se iznad jezera može označiti kao oligosaproban (I klasa), u samom jezeru, na pojasu sedre kao oligo-betamezosaproban (I-II klasa).
Reka Grza je ribolovna voda u okviru ribarskog područja „Velika Morava“ Korisnik ribarskog područja je preduzeće „Balkan Eco Team“ d.o.o iz Prijepolja. Korisnik je nadležan za održivo korišćenje ribljeg fonda područja, pa samim tim i ribljeg fonda reke Grze, a na osnovu Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik RS“ br. 128/14) i važećih podzakonskih akata koji regulišu ovu oblast. Tokom 2016. godine urađen je Program upravljanja ribarskim područjem „Velika Morava“ koji je obuhvatio i reku Grzu, a nakon toga na tri godine vršen je monitoring stanja ribljeg fonda.
U reci su prisutne potočna pastrmka (Salmo trutta), klen (Leuciscus cephalus), potočna mrena (Barbus balcanicus), pior (Phoxinus phoxinus), krkuša (Gobio gobio), brkica (Barbatula barbatula) i sunčica (Lepomis gibosus). U jezerima je prisutna i alohtona vrsta kalifornijska pastrmka (Onchonryncus mykiss), jer su u ranijem periodu ovom alohtonom vrstom jezera poribljavana.
U okolini reke su uočeni sledeći faktori ugrožavanja: korišćenje sedre iz reke, betoniranje i promena korita reke, seča šume, veći broj domaćinstava i ugostiteljskih objekata sa neadkvatno rešenim odvođenjem kanalizacionih voda, otpad različitog porekla na obalama i u samoj reci. Jedan od faktora destabilizacije ovog vodenog ekosistema može da bude i neadekvatno poribljavanje koje nije u skadu sa propisanim merama u Programima upravljanja za ovo područje, kao i primena nedozvoljenih alata i ribolov u vremenu kada nije dozvoljen.
Kraške reke sa sedrenim barijerama, među koje spada i Grza, svrstane su među navrednije prirodne celine u Srbiji i šire. Rast i razvoj sedrenih barijera može biti ugrožen ukoliko dođe do poremećaja fizičkih, hemijskih i bioloških faktora koji su i sam deo procesa izgradnje sedre. Svaka promena izazvana antropogenim uticajem, dodatno pojačana klimatskim promenama, izazvaće različite negativne efekte na biodiverzitet i na opšte specifične uslove u ovoj reci.”
april, 2023, Kragujevac prof. dr Snežana Simić
Udruženje „Pridruži se“ se kroz više projekata bavilo stanjem zaštićenog područja „Spomenik prirode vrelo Grze“ i pratilo stanje na terenu.
Tokom projekta „Zaštitimo prirodu Paraćina“ krajem 2022. godine načinjena je fotografija, koja pokazuje prostor zaštićenog područja, na kojoj se vidi smeće, tragovi paljenja vatre, kao očigledan dokazn nepoštovanja propisa kojima je uređen boravak posetilaca na prostoru vrela Grze.
Tokom realizacije projekta „Štitimo li vrelo Grze“ izvršen je novi obilazak terena sa angažovanim ekspertom i tom prilikom je ponovo evidentirano stanje javnog inventara i uređenja prostora, što je dokumentovano u video materijalu izrađenom kroz projekat i fotografijama priloženim uz ovu analizu.
