Планирано заштићено подручје – Локалитет Под Горњим пољем налази се на простору који са јужне стране оивичавају пут Параћин – Зајечар, “стари пут” према Главици из правца пута Параћин – Зајечар, са истока пут Давидовац – Поповац, са запада почетак косине која се спушта ка Главици, док на северу ово подручје се граничи са претходним у списку Локалитетом изнад Бошњана.
На терену, реч је о брду које с уздиже из клисуре Црнице између Давидовца и Параћина, насупрот Чукаре које затим на северу прелази у плато прекривен њивама, шумарцима и заливађеним простором на самом врху брда.
Простор овог подручја налази се на сличном растојању од града као и простор Парк шуме Главица – Чукаре, само са друге стране реке Црнице, па стога подједнако далеко од града због чега се уклапа у опис дат како у Условима Завода за заштиту природе Србије тако и у опис у Просторном плану у коме се каже да треба резервисати “брежуљке” у близини града, за потребе “рекреације” али и могућности да становништво ужива у природи у близини насеља.
Ово подручје међутим има и додатну вредност према Просторном плану, наиме овде се како План каже налазе и “заједнице степских и полустепских врста овог дела наше земље”, па се предлаже за научно истраживачки резерват у циљу проучавања степских и полустепских врста. План оваква подручја лоцира на “источну до југозападну експозицију” простора који треба заштити.
На терену смо, као што се види на снимцима из беспилотне летелице, заиста и идентификовали заливађене (“степске”) површине на самом врху брда у оквиру простора који је очигледно пошумљаван како четинарима тако и храстовим стаблима.
У овом тренутку, травнате површине се и налазе само на уском делу највишег платоа планираног зашитћеног подручја, јужном делу према путу Параћин – Зајечар пре почетка косине која се спушта ка овој саобраћајници.
Остатак простора који није под пољопривредним културама, као што се види са фотографија прошаран је травантим површинама које су пошумљене четинарима и храстом који на терену при врху узвисине поприма практично жбунасте форме па се вероватно ради о активности сторијег датума.
Мањи плато обрастао травом на врху брда, донекле издвојен из зоне пошумљавања на правцу према Главци прошаран је грмовима шипка и глога.
Чини се да простор “степског типа” који помиње Просторни план у источном делу подручја сада заузимају парцеле под пољопривреним културама, у овом случају засада лековитог биља које успевају на танком слоју земљишта испод кога се врло плитко налази камен.
Камен који се налази на овом простору исте је природе као и стене на суседној Чукари, са друге стране Црнице. Ово потврђују и информације добијене од лица која су својевремено учествовала у никад реализованој активности локалне ЈП “Дирекције за изградњу” – планираним истражним радњама за утврђивање лежишта камена “еруптивца” за потребе нискоградње, за који се тврдило да се може наћи на обе локације – Чукари и простору Локалитета Под Горњим пољем.
Овако танак слој земље над каменом свакако представља потенцијалну опасност од ерозије на косини брда, о чему говори и чињеница да нас је на путу ка врху у теренском возилу зауставила вододерина, дубоки јарак који је ископала вода током великих падавина у првој половини године.
Пошто је Просторни план веома јасан кад говори о “степским и полустепским врстама” на овом простору, интересовало нас је да ли је у прошлости већа површина брда била заливађена.
Установили смо да гајење лековитог биља на овој локацији почиње негде између 2019. и 2022. године, пошто јавно доступни ортофото снимци показују да је до 2019. читаву локацију прекривала другачија вегетација – налик оној која сада постоји на врху брда – трава са грмовима.
Како изгледа гајење лековитог биља започето је 2020. године, када су рашчишћене велике парцеле у југоисточном делу планираног заштићеног подручја и у место траве са грмовима на овој локацији засађено је лековито биље.
Закључак
Локација подручја Локалитет Под Горњим пољем свакако га квалификује као још један “брежуљак у близини града”, погодну локацију за рекреацију и уживање у природи. Наравно, као и у случају Чукаре – Парк шуме Главица, нема уређених стаза а пут којим смо дошли до врха до те мере је оштетила бујица после великих киша да није био проходан ни за теренско возило. Без уређивања прилаза и означавања стаза, не може бити ни стварног коришћења овог простора за потребе рекреације.
Основна природна вредност подручја коју истиче План су “су степске и полустепске врсте”. На врху брда заиста смо и наишли на остатак травнатих површина које очигледно дуго нису биле под непосредним људским утицајем, прошаране пошумљеним четинарима, храстовим стаблима и грмовима глога и шипка. Ипак, површина на коју смо наишли није тако велика, па смо претрагом историјских ортофото снимака подручја установили да је заправо негде у периоду 2019-2020. део овог простора почео да се користи за пољопривредну производњу и да су засађене различите културе лековитог биља, а да су грмови и травнате површине искрчени.
Земљиште на коме је засађено лековито биље је веома слабог квалитета, измешано са крупним каменом и вероватно је погодно само за овакву пољопривредну културу.
Иако је ова активност извесно у складу са прописима (вероватно се ради о узимању у закуп површина које су у државној својини и које раније нису биле интресантне за неке друге, популарније, пољопривредне култре), сматрамо да с обзиром на квалитет земљишта и утицај падавина постоји озбиљна опасност од ерозије и уништења овог простора уколико се не примењују мере које би ублажиле ефекте ерозије (регулисање одвођења атмосферских вода на пример или други вид садње биља).
У делу који није нарушен пољопривредним активностима ово подручје свакако зрачи одређеном необичном лепотом, а о чему говоримо зна свако ко се сусрео са простором слободне ливаде на узвисини одакле пуца поглед ка граду са једне стране и клисури Грзе код Извора са друге стране.
Локација представља још један леп видиковац и могла би бити уређена за рекреативне сврхе (“планинарење” или “стазе здравља” у близини града), па можда и као простор за очување “степских и полустепских врста” чији трагови и даље постоје на овом простору, те у том смислу постоји основ за то да ово подручје буде сачувано за будућност и да се заустави даље ширење пољопривредних површина које би угрозило цело планирано заштићено подручје.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
