Напомена: Сва планирана заштићена подручја обрађена пројектом лоцирана су на основу Рефералне карти бр. 3 – Туризам и заштита простора у којој су означена као „подручја која се предлажу за зашиту као природна добра“, уз додатно идентификовање коришћењем описа у текстуалном делу пројекта, коришћењем GoogleEarthPro алата. Прецизније лоцирање граница планираних подручја на жалост није било могуће будући да је Општинска управа за урбанизам финансије, скупштинске и опште послове одбила да нам да достави AutoCad *.dwg цртеж поменуте карте.
1. Локација подручја по Просторном плану – графичка документација
Планирано заштићено подручје (подручје које се предлаже за заштиту као природно добро) горњи ток Црнице у Просторном плану Општине Параћин на Рефералној карти бр. 3 – Туризам и заштита простора, означено је бројем 10.
Према Рефералној карти бр. 3 локација планирног заштићеног подручја је североисточно од села Забрега, узводно током реке Црнице до улаза у насеље Сисевац, на простору кањона Црнице.
2. Приказ подручја у текстуалном делу Просторног плана
Просторни план израђен је на основу услова Заводу за заштиту природе Србије ОСГ број 1/2007 од 20.02.2007. Исти услови коришћени и за израду измене Просторног плана Општине Параћин (2010) на основу мишљења Министарства животне средине и просторног планирања бр. 011-00-00484/2009 од 20.07.2010. године
У Условима се наводи да је локалитет значајан за заштиту “подручје реке Црнице од локалитета Блага Марија узводно до врха Подстрана”, а у контексту израде студије заштите Кучајских планина која је била планирана за крај 2006. године кад су Услови и израђени.
Из наведеног можемо закључитит да је подручје горњи ток Црнице јасно наведено у Условима Завода за заштиту Србије за израду Просторног плана Општине Параћин.
2.1. У делу I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ; I 1. ИЗВОД ИЗ КОНЦЕПТА ПЛАНА – ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН, поднаслов I 1.2. Анализа постојећег стања; I 1.2.1. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, раздео Заштита природе и природна добра каже се:
“Неопходно је резервисати просторе са наменом заштите природних ресурса (шума, водотока, земљишта, флоре и фауне), очувањем квалитета животне средине и дефинисаним коришћењем за рекреацију становништва у природи. У том контексту потребно је обратити пажњу на:
****
– обале и приобаља река: подручје В. Мораве, укључујући остатке меандара и влажних станишта; подручје Грзе (посебно изворишни део); подручје Црнице (од Благе Марије узводно);
**** ”
“Предели посебних природних одлика:
****
– Подручје непосредног сливног перимертра Црнице у делу од кривине испод Горуновца до доњег дела села Забрега -.
– Део клисурасте долине реке Црнице североисточно од села Забрега –
*** ”
“Заштитне зоне:
Повезивање природне и градитељске баштине у јединствену методску целину резултат је става да оне, само у својој међуусловљености ијединствености, могу да пруже стварну слику људског постојања на једнојтериторији, па је неопходно да се и у процесу планирања обезбедијединственаобрада ове материје. Ово подразумева идентификацију свих изворних срединакоје се могу заштитити, а представљају посебне природне вредности;утврђивање свих непокретних културних добара (НКД), без обзира на степеночуваности. Јединство природних иградитељских вредности посебно језначајно у две целине:
***
・ Мала света гора (Петрушка) – комплекс манастира и предела посебних природних одлика уз реку Црницу.
*** ”
2.2. У делу II ПЛАНСКА РЕШЕЊА; II 2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА, поднаслов II 2.1. Природне вредности и могућности заштите и уређења; II 2.1.6 Обновљиви извори енергије каже се следеће;
“Катастром МХЕ Србије из 1987год. У обухвату Просторног Плана дефинисане су потенцијалне локације МХЕ на водотоцима реке Црнице и Грзе. Списак потенцијалних локација са потребним податцима дат је у прилогу.”
2.3. У делу II ПЛАНСКА РЕШЕЊА; II 5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ТУРИЗМА каже се:
“Карактеристике туристичке тражње
б. Грза – Сисевац-Забрега
Подручје Грза-Сисевац- Забрега најзначајније туристичко подручје општине Параћин, обухвата југозападне обронке планине Кучај. Еколошком валоризацијом простора констатовано је да источни део општине, у коме се налази и ово подручје, представља најочуванији, и са становишта заштите природе њен најатрактивнији део. На овом простору налази се највећи број
површина изузетних природних вредности које би требало заштитити. Подручје Грза-Сисевац, – Забрега припада једној од најпространијих зона од интереса за развој туризма у Србији – подручју Кучајских планина, номиновано природно добро (резерват биосфере) планирано за заштиту до 2010. године. У односу на шире саобраћајне везе, ово подручје има веома повољан положај: саобраћајни оквир чине аутопут Е-75, европски пут Е-761 (М-5), као и пут Р-103б (Грза-
Сисевац преко Дебелог Брда, Голог Брда и Папратине), који излази на магистрални пут Параћин-Зајечар, као и на регионални пут Ћуприја – Деспотовац). Овај пут није у потпуности завршен, а његовим пуштањем у саобраћај цело ово подручје било би добро повезано у правцу север – југ. Веза Сисевца и центра општине биће знатно побољшана планираним осавремењавањем пута Буљане-Бојаџин гроб, са огранком према Сисевцу код Батиначке косе. Изградњом ових путева, оствариће се кружни ток кретања кроз најатрактивније подручје општине. Досадашњи развој туризма на територији општине Параћин је усмерен ка локалитету Сисевац, а нарочито ка простору према врелу и дуж тока Грзе. Природни услови терена наметнули су просецање пута Грза-Сисевац дуж узаног речног корита Грзе, а као резултат тога дошло је до интензивне изградње викенд објеката дуж пута. Ради ублажавања штетних последица изградње, неопходно је успостављање заштитног зеленог појаса дуж саобраћајница (не нарушавати хортикултурним интервенцијама доминантан карактер предела), као и обезбеђивање пешачких стаза за несметану и безбедну комуникацију дуж насеља.
Село Забрега, има најбоље могућности за развој сеоско туризма, а такоће на теиторији ове КО налази се највећи број културно-историјских споменика, Манастира и Црква (10локалитета, 3 од великог значаја). Такође, у селу се налазе пет воденица на Црници, средњевековни град Петрус, кањон реке Црнице и прелепи планински предели. Изузетно је атрактивно за ловни туризам као и спортско рекреативни будући да има изграђене терене за за мале спортове и травнати фудбалски стадион. Осавремењавањем пута Сисевац – Забрега који пролази прелепим кањоном Црнице и спојити га са путом Р103б заокружила би се и повезала природно најлепше и културно-историјски најбогатије подручје.
в. акумулација Забрега
Сливно подручје планиране акумулације Забрега, представља посебну функционалну зону, које на подручју од око 4.500 ха развија простор са специфичним природним карактеристикама и потенцијалом за развој спортско- рекреативног, излетничког, риболовног, еко- и одрживог туризма. Овај простор, планиран у горњем току Црнице, са посебним режимом у оквиру уже зоне заштите планиране акумулације, у директној је коресподенцији са туристичко- еколошким центром Сисевац (наменски туристички центар овог туристичког простора), док општу подршку даје туристичко-еколошки центар Грза. Према Просторном плану Републике Србије, акумулацији Забрега служиће за водоснабдевање становништва (у оквиру Расинско- поморавског регионалног система водоснабдевања), енергетику, рибарство и туризам. Запремина акумулације би износила око 16.700.000 м3, а висина бране око 60 м. Реализацију регионалног система водоснабдевања, па и изградњу планиране акумулације Забрега, није реално очекивати у скоријем периоду планирања. Заштита планиране акумулације Забрега спроводиће се према приоритетима и методологији у области заштите вода, које је дефинисала Водопривредна основа Србије, што се посебно односи на ужу зону заштите ове акумулације
2.4. у делу II ПЛАНСКА РЕШЕЊА; II 6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И ПОВЕЗИВАЊЕ СА РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА II 6.2. Водопривредна инфраструктура, поднаслов II 6.2.1. Водоснабдевање наводи се:
“Из постојећих и нових изворишта водоснабдевања треба обезбедити потребне количине воде за пиће у дану максималне потрошње, а то је 487,70 л/сек. За покриће часовног максимума воде служе дистрибутивни резервоари. Просторним планом РС и Водопривредном основом РС предвиђено је трајно решење водоснабдевања општине Параћин са Расинско-поморавског регионалног система. Поред експлоатације локалних изворишта подземних и површинских вода, потребне количине воде ће се добити из постојеће акумулације “Ћелије” на реци Расини, и планираних акумулација на рекама Ресави, Црници и Дуленки које ће формирати јединствен систем. На територији општине Параћин планирана је изградња акумулације “Забрега” на реци Црници. Запремина акумулације би износила око 16.700.000 m3, а висина бране би била око 60 m. Реализацију регионалних система није реално очекивати у скоријем периоду, а и потребна количина воде за пиће може се обезбедити из локалних изворишта и то: захватањем расположивих количина воде са карстних извора “Света Петка”, ″Сисевац″ и “Топлик”, захватањем одговарајућих количина воде из дубоког аквифера у долини реке Велике Мораве (изворишта “Горуње”, “Стрижа”, “Дреновац” и “Својново”), захватањем воде из живог тока реке Црнице код села Забреге са третманом воде до захтеваног квалитета воде за пиће. Расположиве количине воде из ових извора кретале би се од 660 l/s у сушном периоду до 1650 l/s у осталом делу године. Ако се спроведу неопходни истражни радови за дефинисање подземних резерви карстних врела, прецрпљивањем на овим локалитетима би се добиле нове количине високо квалитетне воде. Изградњом акумулације “Забрега”, расположиве количине воде би износиле 2460 l/s у сушном периоду, односно 3155 l/s у осталом делу године. Део воде са изворишта “Света Петка” и даље ће се дистрибуирати општини Ћуприја, као и део воде са изворишта “Сисевац” потрошачима у општини Деспотовац, Поред радова на захватању нових количина воде, којима морају претходити додатни истражни радови, потребно је урадити транзитне магистралне цевоводе (160 km), резервоаре (15450 m3), постројење за третман воде као и остале објекте у систему за снабдевање водом, уз обавезно успостављање зона и мера санитарне заштите, како изворишта тако и других елемената система.”
2.5. Даље се у оквиру поглавља II ПЛАНСКА РЕШЕЊА; II 7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА; поднаслов II 7.2. Заштита и одрживо коришћење природног наслеђа, раздео Заштита природе и природна добра наводи се:
“Због специфичног положаја Параћина, делатности којима се становништво претежно бави, као и због значајног развоја привреде и саобраћајне инфраструктуре републичког значаја на територији општине, неопходно је резервисати просторе са наменом заштите природних ресурса (шума, водотока, земљишта, флоре и фауне), очувањем квалитета животне средине и дефинисаним коришћењем за рекреацију становништва у природи. У том контексту потребно је обратити пажњу на:
***
– обале и приобаља река: подручје В. Мораве, укључујући остатке меандара и влажних станишта; подручје Грзе (посебно изворишни део); подручје Црнице (од Благе Марије узводно);
***”
Даље се каже:
“Предели посебних природних одлика:
Подручје непосредног сливног перимертра Црнице у делу од кривине испод Горуновца до доњег дела села Забрега – режим заштите обухвата одржање постојеће вегетације и третирање вегетацијског покривача као строго заштитне шуме; уздржавање од експлоатације шуме само локалну строго санитарну сечу појединачних примерака; примену мера ресурекције шуме и обнове путем уношења одговарајућих дрвенастих и жбунастих врста. Простор Суваче треба заштитити као геоморфолошки споменик.”
“Део клисурасте долине реке Црнице североисточно од села Забрега – још увек асоцира слику природних услова који су били пресудни за избор места за градњу манастира. Стога се тај део клисуре мора сматрати као неодвојиви део, односно природни амбијент споменичког ансамбла. Предлаже се да се одговарајући део клисуре по дужини тока Црнице који ће се накнадно одредити, а у висини обала до коте од 400 м н.м. са леве, односно до 300 м н.м. са десне стране реке, издвоји и прогласи за просторни меморијални природни споменик.”
Даље:
“Заштитне зоне:
Повезивање природне и градитељске баштине у јединствену методску целину резултат је става да оне, само у својој међуусловљености и јединствености, могу да пруже стварну слику људског постојања на једној територији, па је неопходно да се и у процесу планирања обезбеди јединствена обрада ове материје. Ово подразумева идентификацију свих изворних средина које се могу заштитити, а представљају посебне природне вредности; утврђивање свих непокретних културних добара (НКД), без обзира на степен очуваности. Јединство природних и градитељских вредности посебно је значајно у две целине:
– Мала света гора (Петрушка) – комплекс манастира и предела посебних природних одлика уз реку Црницу.
– Сисевац – комплекс манастира, извора Црнице, рудника и насеља
2.6. Даље се у делу III ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА; III 1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА; III 1.2. Услови за уређење и изградњу површина и објеката јавне намене и мреже саобраћајне и друге инфраструктуре; III 1.2.3.Водопривредна инфраструктура, поднаслов Одређивање и одржавање зона санитарне заштите извориштаводоснабдевања наводи:
У складу са одредбама „Правилника о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања (Сл.гласник РС бр.92/2008), и на Рефералној карти бр.2 су означене „зоне санитарне заштите изворишта“ на подручју општине Параћин и то за сва изворишта подземне воде као и за акумулацију површинске воде „Забрега“. Постојећа изворишта подземне воде на територији коју обухвата Просторни план општине Параћин су: Врела „Св.Петка“, „Грза“, и „Топлик“ „Горуње“ и „Стрижа“ а планирана су још изворишта подземне воде „дреновац“ и „Својново“. Планирано извориште површинских вода је захватање воде у I фази реализације из живог тока реке Црнице код села Забреге, а у другој фази после изградње акумулације „Забрега“ из ове акумулације запремине 16.700 м3 воде, са третманом воде до захтеваног квалитета воде за пиће, на планираном постројењу за припрему воде. Подручје на коме се налази извориште мора бити заштићено од намерног или случајног загађивања и других штетних дејстава која могу негативно утицати на издашност изворишта и природни састав воде на изворишту.
У циљу заштите воде у изворишту успостављају се :
1) зона заштите воде у изворишту успостављају се:
1) зона непосредне санитарне заштите ( у даљем тексту: зона I).
2) ужа зона санитарне заштите ( у даљем тексту зона II)
3) шира зона санитарне заштите ( у даљем тексту зона III).
****
Зоне санитарне заштите за акумулацију површинске воде су:
Зона I обухвата језеро из кога се захвата вода за јавно водоснабдевање укључујући врх преградног објекта, ако је акумулација вештачка и приобално подручје акумулације чија ширина износи 10м у хоризонталној пројекцији од нивоа воде при највишем нивоу воде у језеру. Зона I акумулације површинске воде обухвата и надземну притоку дуж целог тока подручја са обе стране притоке чија ширина износи најмање 10м у хоризонталној пројекцији мерено од нивоа воде при водостају притоке која се јавља једном у десет година. Зона II акумулације површинске воде обухвата подручје око језера чија ширина износи 500м мерено у хоризонталној пројекцији од спољне границе зоне I. Зона III акумулације подземне воде обухвата подручје изван границе зоне II до границе која заокружује површину слива.
Одржавање зона санитарне заштите:
У зони III не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту .
У зони II не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту .
У зони I не могу се градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту .
Закључак
Рефералном картом Просторног плана Општине Параћин јасно је одређена локација планираног заштићеног подручја Горњи ток Црнице – реч је о простору кањона реке Црнице од Забреге узводно до насеља Сисевац, који обухвата и околна брда.
Планирано заштићено подручје се експлицитно наводи у Условима Завода за зашиту природе Србије, као “локалитет значајан за заштиту” а у контексту шире заштите простора Кучајских планина који је у време издавања Услова од стране Завода био у плану.
Простор планираног заштићеног поручја се помиње у Просторном плану у више поглавља. Налази се у списку “простора са наменом заштите природних ресурса”, “предела посебних одлика” а такође се наводи и у списку “заштитних зона” подручја где се “повезује природна и градитељска баштина” у вези “Мале свете горе (Петрушке)”, комплекса манастира уз реку Црницу.
Овај простор се међутим не помиње само по природним вредностима, већ се говори и о ресурсима који се могу користити, па се тако помиње да је на овом месту и потенцијална локација мини хидроелектрана према Катастру МХЕ Србије из 1987. године.
Осим тога читаво планирано заштићено подручје налази се унутар граница “туристичког подручја Грза – Сисевац” где се као елементи изузетно атрактивни за туристичку понуду помињу средњовековни град Петрус, кањон Црнице код Забреге и према Сисевцу, манастири, воденице на Црници, прелепи планински предели, и говори о могућности оспосбљавања пута Сисевац – Забрега.
Даље се говори о планираној акумулацији Забрега на површини од 4500 хектара, са висином бране од око 60 метара, која би имала вишеструку функцију. У једном делу се о овој планираној акумулацији говори као о “простору са специфичним природним карактеристикама и потенцијалом за развој спортско- рекреативног, излетничког, риболовног, еко- и одрживог туризма” у “директној коресподенцији са туристичко – еколошким центром Сисевац.
У другом делу се акумулација, за чију се изградњу каже да ће захтевати време и да се не очекује у блиском периоду, помиње као извор регионалног водоснабдевања. У Просторном плану се каже следеће;
“Расположиве количине воде из ових извора (свих извора који су у употреби и који се у тренутку усвајања Плана планирају за употребу без изградње акумулације Забрега прим. аут.) кретале би се од 660 l/s у сушном периоду до 1650 l/s у осталом делу године. Ако се спроведу неопходни истражни радови за дефинисање подземних резерви карстних врела, прецрпљивањем на овим локалитетима би се добиле нове количине високо квалитетне воде. Изградњом акумулације “Забрега”, расположиве количине воде би износиле 2460 l/s у сушном периоду, односно 3155 l/s у осталом делу године.”
Из чега је јасно да је акумулација планирана као значајан извор водоснабдевања, па се даље у Плану прописују и посебни услови заштите прописивањем зона санитарне заштите за акумулације површинске воде.
Јасно је да Просторни план подручје Горњи ток Црнице види као веома значајан простор по више основа, укључујући и тему заштите природе, па ово подручје спада у она која су најбоље обрађена у оквиру Плана. Подручје има и мултифункционалну улогу укључујући културно историјско наслеђе, туризам и водоснабдевање. Сасвим сигурно овај простор спада у подручја која би морала да буду званично заштићена у најскоријем року.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
