Планирано заштићено подручје Горњи ток Црнице обухвата ток Црнице од излаза из Сисевца, па до улаза у село Забрега, као и околна брда која чине кањон реке на овом простору.
Део кањона Црнице који обухвата планирано заштићено подручје почиње узводно од села Забрега. У делу кањона према селу Забрега река је дубоко укопана у околна кречњачка брда, на којима се могу видети литице, отвори пећина, а која су прекривена густом и тешко проходном, добрим делом жбунастом вегетацијом која расте на камену. Дно кањона је тешко приступачно, због жбуња и великог нагиба који треба савладати, а на самом дну река тече сакривена од погледа кривудајући кроз кањон.
У делу према Сисевцу кањон се шири у мању котлину на чијем дну се налази зелена речна долина, са нешто земљишта које се обрађује и неколико викенд кућа.
Пут којима се може проћи кроз клисуру до Сисевца води из правца села и најпре се оштро пење узбрдо. Део брда којим смо се попели ка кањону прекривен је ливадским културама. Одавде се добро виде прве литице које надвисују кањон у завршном делу према селу.
На жалост овде смо видели и дивље депоније, бачено кабасто смеће из домаћинстава, за које је свакако био потребан и одређени напор да се утовари у неко превозно средство и затим баци на овој локацији.
Терен је стеновит, зидови кањона су од кречњачких са тек танким слојем земље, међутим на локацији на улазу у кањон, на месту где се пут који води преко брда којим се из Забреге креће ка кањону спушта и оштро скреће пратећи косину брда, радови на путу открили су слој црвене земље, чија боја јасно подсећа на црвени пешчар и боју реке Црнице при великим водама, која је карактеристична пре свега за пределе Сисевца и Грзе.
На ивици литице и над самом реком која кривуда кроз стеновито дно кањона покривено шумом уређен је видиковац, лако приступачан путем који води из села и кроз кањон. Реч је о простору који су уредили мештани и који заиста вреди видети. На овом месту чује се шум реке дубоко доле на дну кањона а преглед читавог простора је одличан.
Пут кривуда уз ивицу кањона, усечен у стене. Према причи мештана овим путем се раније довлачио угаљ из рудника у Сисевцу за потребе производње цемента воловским колима. Точкови воловских кола усекли су линије у кречњаку које су биле видљиве до пре неколико година на локалитету „Провлака“, оштрој кривини на путу где се са обе стране пута налазе стене. Ангажовањем мештана проширен је пут како би га безбедније користила теренска возила, а тада су уклоњени и ови трагови воловских запрега.
Пут је узак али вожња није проблем уколико користите теренско возило. Нема много простора за мимоилажење. Путем се долази до Сисевца и ову стазу користе и многи рекреативци. Планове да се саобраћајница асфалтира за шта је био припреман и План детаљне регулације зауставио је Завод за заштиту природе Србије по чијим условима изградња пута није дозвољена, како се не би нарушавала природа у зони кањона.
Уз пут, близу локалитета „Провлака“ се налази и локалитет „Девојачка стена“, камени стуб који се диже изнад кањона. Оба локалитета означена су дрвеном таблом коју су такође поставили мештани.
Да је реч о кречњачком терену показују и отвори налик отворима пећина на супротној страни кањона који се виде из правца пута. На овом простору по причи мештана постоји више пећина, од којих најмање једна „знатне величине“ али то нисмо могли проверити.
До дна кањона спустили смо се на локацији одмах иза „Провлаке“ где стаза води ка локалитету на коме се налазе рушевине једног од неколико средњовековних манастира изграђених у кањону. Стаза не води до дна кањона и престаје неколико десетина метара ниже од пута.
Веома густо жбуње, мања стабла, отежавају прилаз реци. Уколико се за спуст одлучите, припремите одговарајућу одећу и обућу и обратите пажњу на змије којих у кањону има у значајном броју, укључујући и отровнице.
На дну кањона коначно долазимо до реке. Реку смо могли да видимо и чујемо и на локацији видиковца – протиче управо испод те локације која надвисује ток реке неколико десетина метара. Међутим, тек на овом месту стигли смо до самог тока после напорног пробијања кроз густо жбуње.
Атмосфера на овом месту је веома необична. Дно кањона добрим делом дана налази се у сенци околних брда, међутим у тренутку када смо стигли до реке кроз крошње дрвећа пробијала се сунчева светлост која је обасјавала брзаке и правила занимљиву игру светлости са водом.
На дну кањона чује се само река и птице, укључујући и неке које је тешко срести ван овако скровитих места. На жалост и овај простор трпи утицај људи. На обали у грању фотографисали смо запетљане пластчне кесе, које нису заобишле ни ово место.
На другој страни кањона, прилазу из правца Сисевца поново смо фотографисали реку. Са те стране до реке је лакше доћи, јер се из правца манастира у насељу ка реци спушта пут и на месту укрштања са водотоком налази се газ којим се прелази на другу страну.
Река на овом месту такође показује утицај људи. Около газа је простор који се користи као излетиште, па се смеће може видети и на обали и у самој реци.
Закључак
Горњи ток Црнице спада у најлепше локалитете планиране за заштиту по Просторном плану Општине Параћин. Подручје је приступачно коришћењем теренског возила из правца села Забрега (део пута на правцу успона из села био је у тренутку нашег обласка практично непроходан за стандардна возила, док је остатак пута био сасвим проходан и за стандардна возила). Наравно, путем кроз подручје из правца Забреге до Сисевца може се без проблема проћи и пешице.
Ангажовањем мештана, стазе су обележаване, а такође уређени су и неки јавни простори, какав је видиковац на улазу у кањон из правца Забреге. Ова локације је одлична за сагледавање целог подручја и пружа сјајан поглед како на реку на дну кањона, која се са ове локације може и чути и видети, тако и на простор самог кањона – околна кречњачка брда и литице.
Људски утицај се односи пре свега на непрописно бацање смећа. Смећа има како на дивљим депонијама на улазу у кањон, које вероватно користе мештани Забреге, тако и у самој реци. Узводно од кањона налази се насеље Сисевац, које посећују бројни туристи, па је смеће у реци вероватно донето током Црнице из овог насеља.
Река у кањону је углавном тешко приступачна са пута који пролази кроз кањон, због густе вегетације, стрмих падина које се спуштају у реку.
Овај простор свакако спада у области које треба заштитит, а посебну вредност даје му и присуство културно – историјских споменика – археолошких локалитета на местима на којима су током средњег века на овом подручју грађени манастири.
Са суседним локалитетом Сувача који се наслања на други део кањона Црнице – низводно од села Забрега и самим насељем Сисевац, врелом Црнице и парк – шумом Вавило, што су све подручја планирана за заштиту по Просторном плану општине, подручје Горњи ток Црнице чини целину. Читав овај простор ван сваке сумње вредан је заштите како би се спречили даљи негативни утицаји људи на природу. Нисмо били у могућности да проверавамо квалитет воде у кањону, али би и то требало да буде предмет неког будућег проучавања утицаја људи на овај простор, пре свега с обзиром на развој туризма у Сисевцу и изградњу великог броја нових објеката, а без изграђеног система за прераду отпадних вода у овом насељу.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
