„Nevladina organizacija“, „Organizacija civilnog društva“, „Asocijacija“ sinonimi su koji se u javnom prostoru u različitom kontekstu koriste za udruženja građana registrovana po Zakonu o udruženjima. Za neke od ovih organizacija svi smo čuli. Na primer zvaničan naziv Helsinškog odbora za ljudska prava je zapravo Udruženje građana „Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji“, registrovano u registru udruženja sa matičnim brojem 17059831 i što se tiče pravnog statusta ni po čemu se ne razlikuje od lokalnog udruženja golubara ili nekog seoskog kulturno umetničkog društva. Hiljade drugih, manje poznatih udruženja, bave se lokalnim temama i problemima.
Šta su to zapravo udruženja građana, šta je njihova svrha?
Udruženja građana su svuda oko nas. Kada god pojedinac sam nije kadar da sam ostvari određeni cilj, udruženja su tu da se zajedničkim snagama postigne željeno.
Sloboda udruživanja građana garantovana je Ustavom. Udruženje predstavlja dobrovoljnu, nevladinu i neprofitnu organizaciju zasnovanu na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica koja se osniva radi ostvarivanja i unapređivanja određenog zajedničkog cilja ili opšteg cilja i interesa koji nisu zabranjeni Ustavom i Zakonom.
Udruženje građana čine njegovi članovi, registruje se na osnovu osnivačkog akta kojim se iskazuje i namera – odnosno svrha udruživanja i funkcioniše u skladu sa statutom, može posedovati imovinu, stiče status pravnog lica registracijom.
Izuzetno je važno imati u vidu da je cilj udruženja uvek neprofitabilnog karaktera, jer ukoliko bi se kao cilj deklarisao profit, onda ne bi bilo reči o udruženju, već o privrednom društvu.
Pravni subjektivitet omogućava udruženju da učestvuje u pravnom prometu (stiče prava i obaveze) čime se omogućava ostvarenje neprofitabilnog zajedničkog cilja.
Praktično se svako od nas susreće sa delovanjem različitih udruženja i koristi usluge koje pružaju udruženja, počev od toga da su mnogi mediji zapravo u vlasništvu udruženja, da mnoge socijalne usluge pružaju udruženja, pa do članstva u folklornim društvima, horovima, kinološkim i ekološkim organizacijama…
Udruženja građana popunjavaju prostor pružanja usluga i ispunjavanja potreba koja zbog svojih ograničenja ne mogu da ispune institucije državne i lokalne vlasti, te u tom smislu se kroz njihovo delovanje veoma često ostvaruje i određeni javni interes.
Upravo zato se i njihovo delovanje može finansirati iz lokalnog ili državnog budžeta na taj način što se budžetskim sredstvima finansira realizacija programa u javnom interesu.
Kao i uvek kada je reč o upotrebi budžetskih sredstava i u ovom slučaju otvara se pitanje transparenosti odlučivanja o dodeli sredstava, kontroli trošenja sredstava, svrsishodnosti finansiranja određenih projekata.
Upravo veliki značaj koji za zajednicu imaju udruženja građana i njihove aktivnosti i značajna sredstva koja se u ove svrhe izdvajaju izazivaju pažnju javnosti kad je reč o proceduri odabira programa udruženja građana koja će se finansirati budžetskim sredstvima.
Zbog svega navedenog, važno je da procedure po kojima se postupa u izboru programa za finansiranje budu jasne, transparentne, da kriterijumi budu razumljivi i objektivni, da se izbegne svaka mogućnost sukoba interesa i sumnje na pojavu korupcije, što je u interesu i samih udruženja i donosilaca odluka i svih građana.