6. Уместо закључка…највећи проблеми заштите животне средине у Параћину

Како ћемо одредити која су то три “највећа проблема” заштите животне средине у Параћину, што је задатак дат ауторима ове Анализе?

У претходном излагању говорили смо о различитим областима у којима постоје проблеми, приказали стање ствари на терену, говорили о поступању институција, а затим “скицирали” и могуће кораке за решавање наведених проблема.

Да бисмо категорисали проблеме, изабрали смо два параметра.

Први јесте степен утицаја на загађење животне средине и потенцијални утицај на здравље становништва до кога долази јер одређени проблем није решен.

Други јесте процена обима потребног ангажовања ресурса локалне заједнице као и процена времена које је потребно да се дође до решења одређеног проблема.

Узимајући у обзир оба критеријума, ранг-листа проблема заштите животне средине изгледала би овако:

1. Управљање отпадом

У области управљања отпадом не постоји ни јасан план како ће највећи проблем – депоновање отпада уопште бити решаван. У Студији за санацију несанитарне депоније “Буљанка” дата су три предлога за овај проблем, али ниједан није децидно одређен као најоптималнији. Због тога у овој области није могуће чак ни наслутити када и како ће се проблем будућег депоновања разрешити, хоће ли бити изградње спалионице која се даје као могућност у Студији, да ли ће “Буљанка” бити санирана и затворена, а простор претворен у “трансфер станицу” отпада ка некој другој – регионалној депонији (којој?) или ће још неко време бити коришћен за депоновање отпада…

Дакле, за разлику од осталих области заштите животне средине у случају управљања отпадом једноставно се не зна како да се реши буквално горући проблем депоновања смећа.

Истовремено, отпад са “Буљанке” и десетина других дивљих депонија загађује не само земљиште и воде већ и ваздух што смо могли да видимо и овог лета после два нова пожара на несанитарној депонији.

Које год решење да се изабере, биће потребне инвестиције реда величине десет и више милиона EUR, а то је само процена потребних радова и опреме за решавање питања депоновања, без организације сакупљачког центра, санације дивљих депонија, решавања проблема грађевинског отпада…

Дакле, управљање отпадом је проблем за који се сад – не види решење, али се зна да ће коштати много, као и да ће решавање трајати годинама док се у међувремену смеће гомила и на локацији “Буљанке” и на многобројним дивљим депонијама у општини.

Амбалажа пестицида на дивљој депонији у Поточцу.

 

2. Ваздух

Загађење ваздуха је вероватно проблем који најозбиљније угрожава здравље становништва, а да јавност тога није у потпуности свесна. Навикли смо на “мирис дима” током зиме, па нам се чини да се ту ништа ново и страшно не дешава. Међутим, бројна истраживања показују да аерозагађење спада у најзначајније факторе ризика за појаву читавог низа болести, укључујући и оне које нису повезане са органима за дисање, јер фине честице загађујућих материја кроз плућа доспевају директно у крвоток, угрожавајући и кардиоваскуларни систем, утичући на појаву и других хроничних и тешких обољења…

Срећом, овде је решење “једноставно” – треба прећи на квалитетније енергенте, што ће извесно драматично оборити степен загађења ваздуха током грејне сезоне и ставити под контролу индустријске загађиваче ефикаснијом контролом и мониторингом.

Нажалост, ствари нису баш толико “једноставне”. “Прелазак на квалитетније енергенте” значи огромне трошкове за хиљаде домаћинстава, захтева време и разрађен систем државне помоћи. До сад спроведене акције доделе помоћи у оквиру програма “енергетске ефикасности” дају добру основу за сличне мере у будућности, али је за приметан ефекат на терену потребно време и улагање више стотина милиона динара. Односно, издвајањем 25 милиона динара годишње, колико је издвојено током 2026. године за све мере у овој области (а које не укључују само замену котлова, већ и замену столарије и сличне активности) било би потребно да прођу деценије да би се осетили прави резултати.

 

Децембарско јутро у Параћину, 2025. година.

 

Када је реч о саобраћају, односно загађењу које стиже из возила, једина ефикасна мера јесте прелазак на електрична возила, уз коришћење возила са ефикаснијим моторима са унутрашњим сагоревањем по савременијим стандардима у транзиционом периоду. Међутим, ово нису мере које се могу реализовати са нивоа локалне самоуправе, већ зависе од државне политике у овој области.

3. Отпадне воде

Када је реч о отпадним водама, односно о изградњи канализационе мреже, колектора и система за пречишћавање отпадних вода, могло би се рећи да у овој области нема неизвесности. Локалне институције показале су у прошлости да су у стању да успешно реализују изградњу овакве инфраструктуре.

Нема непознаница око тога како треба приступити изградњи канализационе мреже и система пречишћавања отпадних вода за преостала насеља у општини, једино што још треба урадити јесте: обезбедити средства, припремити пројекте и кренути у изградњу.

Ипак, реч је о обимним инфраструктурним радовима, па би без велике државне помоћи која је наговештавана кроз пројекат “Чиста Србија” који је у неким општинама донео десетине километара нове канализационе мреже изградња могла да траје годинама.

У међувремену, неопходно је стварно ставити у функцију постојеће системе за пречишћавање отпадних вода и појачати инспекцијски надзор, односно спречити даље загађивање водотокова.

Може се констатовати да је проблем отпадних вода велики, да отпадне воде озбиљно угрожавају животну средину, али је са друге стране реч о решивом инфраструктурном проблему код кога нема непознаница, већ само треба обезбедити средства и реализовати активности што ће трајати неко време.

 

Систем за пречишћавање отпадних вода у Змичу према информацијама ЈКП “Црница” не ради од 2018. године. Фотографија из августа 2026. године показује да су базени за механичко пречишћавање и аеризацију празни.

 

На крају…

Писањем и објављивањем Анализе, покушавамо да допринесемо изградњи темеља система који ће допринети укупном квалитету спровођења јавних политика, кроз мониторинг решавања или нерешавања проблема у свим областима важним за заштиту животне средине у Параћину.

Наше удружење се и до сада бавило анализом политика у областима као што су заштита природе, управљање отпадом, квалитет ваздуха, рударење, експлоатација шљунка као посебним активностима.

Међутим, после усвајања и објављивања ове Анализе, биће могуће годишње објављивање анализе рада локалних и државних институција, као и израда пресека стања на терену за све области животне средине од значаја за локалну заједницу, поређењем са почетним стањем и анализом активности спроведених у извештајном периоду.

То ће дати потпуно нови квалитет нашем раду, а верујемо да ће од свега тога највећу корист на крају имати грађани, којима су све ове информације намењене као и запослени у институцијама који ће моћи да користе изграђену базу података и коригују своје активности на основу података са терена и ослушкивања захтева јавности.

Стално ажурирање Анализе значи и да је реч о документу који се никада заиста не “завршава”, већ се стално допуњује новим сазнањима, предлозима и идејама.

Улога грађана у томе је незаменљива, па Вас позивамо да дате и Ваш активан допринос – указујући на проблеме у области заштите животне средине са којима се суочавате, шаљући предлоге тема за које сматрате да бисмо требало да их додатно истражимо, указујући и на пропусте уколико их уочите.

Можете нам писати на адресу електронске поште pridruzise@pridruzise.rs, а такође и путем друштвених мрежа, односно преко наше Фејсбук и Инстаграм странице, или ако вам је драже коришћење добре старе поште на адресу Удружење грађана “Придружи се” Краља Петра I 53В/3/10, Параћин 35250.

 

Поглед на Параћин, 2026. година.

 

 

 

 

Претходна страна:

5.2.7. Електромагнетно нејонизујуће зрачење

 

Садржај: 

АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење

 

 

 

Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.