Током 2025. године удружење грађана „Придружи се“ реализовало је теренско истраживање током којег је идентификована 21 дивља депонија на територији седамнаест села.
Велики број ових дивљих депонија су стара сеоска сметлишта – некадашње мале сеоске депоније које су се користиле деценијама пре успостављања организованог прикупљања комуналног отпада на територији сеоских месних заједница у периоду 2005 – 2012. године. Некад се на ове локације одлагао углавном органски отпад, али су појава неразградиве пластичне амбалаже и масовно коришћење пластике и у производњи других кућних потрепштина довели до наглог гомилања отпада.
Важно је имати у виду да на територији општине постоје 33 сеоске месне заједнице, да истраживање није обухватило сва села, као ни насеља Грзу и Сисевац, а ни приградске зоне. То значи да је број дивљих депонија далеко већи.
Садржај отпада на овим локацијама се креће од класичног комуналног отпада и отпада из пољопривредне производње, преко кабастог отпада у оквиру ког доминира стари намештај, преко различитог грађевинског отпада и гума, до електронског отпада (старих уређаја), амбалаже уља и пестицида, животињских остатака… Свака оваква локација представља праву еколошку бомбу у којој се комунални отпад меша са опасним отпадом из домаћинстава.
Неки од разлога због којих дивље депоније и даље постоје су непостојање сакупљачког центра за опасан отпад из домаћинстава, нерешено питање грађевинског отпада, непостојање акција сакупљања кабастог отпада у селима, недовољно контејнера у сеоским месним заједницама, али и уверење грађана који грешком ЈКП нису у обухвату наплате комуналне услуге прикупљања комуналног отпада да се на овај начин понашају „одговорно“ јер – отпад бацају на сметлиште, а не у контејнер, где би морали да услугу плате…
Општинске службе повремено организују акције „чишћења“ дивљих депонија, али на терену заправо нема никаквог чишћења, већ је обично само реч о томе да се тешким грађевинским машинама смеће поравна, сабије и тако створи простор за још отпада.
Дивље депоније директно загађују земљиште, воде, а како показују фотографије делова ових простора претворених у згаришта – и ваздух, и због тога спадају у сам врх проблема заштите животне средине у општини Параћин.
Претходна страна:
4.5.2.3. Рециклажно двориште, сакупљачки центар…
Наредна страна:
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
