Градска несанитарна депонија „Буљанка“, лоцирана поред групе језера насталих копањем шљунка, свакако спада у сам врх проблема заштите животне средине у општини Параћин.
Званично се користи од 1980. године, а „живот“ је започела као сметлиште настало затрпавањем јама насталих копањем шљунка седамдесетих година. Од тада депонија се непрекидно користи. Током 2012. године депонија је санирана, постављени су “биотрнови“, већи део површине затрпан земљом, простор ограђен и изграђена нова касета са водонепропусним слојем глине која је коришћена наредних година. У том тренутку депонија је једино и испуњавала услове за одлагање комуналног отпада. Нови радови санације изведени су око 2015. године после серије пожара на овој локацији. Сателитски снимци показују да је до 2022. године коришћен простор изграђене касете за даље депоновање смећа, а у овом периоду нема медијских објава о новим пожарима. Према раније прикупљеној документацији комуналног предузећа приликом претходних истраживања, утврдили смо да је после 2016. године било покушаја да се добију нове сагласности надлежних институција за покретање нове санације и уређења простора, до чега на жалост није дошло. Од 2022. године почиње нова серија пожара на овој локацији која траје до данас. Последњи велики пожар, други ове године, који је започео 2. августа 2026. године трајао је данима. Дим је досегао Јагодину, па чак и села са западне стране Јухора ношен источним ветром. До септембра 2026. године када приводимо крају ову Анализу, дошло је до још неколико мањих пожара на истој локацији.
Депонија, према достављеном одговору ЈКП „Црница“ по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја у августу 2026. године и даље нема ниједну дозволу за рад, а не постоји ни било какав “документ, решење, исправу којом се утврђује да депонија “Буљанка” може да се користи за депоновање комуналног отпада“, нити постоје “издата мишљења Министарства за заштиту животне средине издата на нову документацију која се односи на санирање депоније „Буљанка““
Простор није ограђен, нема капије, нема чуварске службе, документовали смо да на овој локацији приступају неовлашћена лица, сакупљачи секундарних сировина, а такође на овом месту различити отпад, укључујући и животињске остатке и опасан отпад, неовлашћено одлажу и различита предузећа.
Некадашњи оцедни канали су затрпани смећем, па се атмосферске воде сливају у оближња језера и околне њиве, носећи са собом загађујуће материје.
Смеће се не затрпава редовно (или уопште?) слојевима инертног материјала (земље), па ветар носи пластичне кесе по околним парцелама.


Од ЈКП „Црница“ прибавили смо информацију да је током 2024. године израђена Студија санације несанитарне депоније „Буљанка“ и прибавили копију овог документа. Општинска управа нас је информисала да је реч о документу који не спада у планску документацију у складу са прописима који регулишу ову област, па за његово усвајање није постојала обавеза организовања јавне расправе.
Студија је плаћена око осам милиона динара, али се не примењује, нити је на основу ње донета одлука у ком правцу ће се у будућности тражити трајно решење питања депоновања комуналног отпада. Наиме, студија даје могућа решења, у три варијанте, али да би се приступило решавању проблема – потребно је донети одлуку која од понуђених могућности је прихватљива.
У међувремену општина је иступила из регионалног пројекта „Регион Краљево“ кроз који је Параћин уз групу општина на простору од Параћина до Краљева покушавао да нађе трајно решење збрињавања отпада изградњом регионалне депоније.
У овом тренутку, несанитарна депонија „Буљанка“ је буквално горући проблем заштите животне средине у Параћину, а питање начина трајног решавања депоновања комуналног отпада највећи нерешен проблем општине.

Претходна страна:
4.5.2.1. Покривеност територије општине услугом прикупљања комуналног отпада
Наредна страна:
4.5.2.3. Рециклажно двориште, сакупљачки центар…
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.

