Од усвајања Просторног плана прошло је 20 година, а од његове последње измене 15 година, а у међувремену, када је реч о неким од планираних заштићених подручја, стање на терену се драстично погоршало.
На пример, Комплекс језера Буљанка, који се у плану помиње као група од три језера настала копањем шљунка делом је “прогутала” градска депонија “Буљанка”. На овом локалитету сада постоје само два језера, која су озбиљно угрожена како цеђењем отпадних вода са депоније, тако и “преливањем” смећа у сама језера. Овај простор више не наликује језерима од пре две деценије и једини преостали значај је пружање уточишта барским птицама у долини Велике Мораве, док је могућност за организовање излетишта са садржајима намењеним рекреацији заувек изгубљена.
Планина Баба је у међувремену “разваљена” рударењем кречњака након контроверзног активирања каменолома у власништву “Крушевац пута” ДОО, који је за четири године вишеструко превазишао по површини и количини експлоатисаног камена суседни каменолом Српске фабрике стакла, остављајући огроман ожиљак на планини. Државна инспекција за заштиту животне средине доносила је (првостепена) решења о забрани рада, подносила и пријаве за привредни преступ, али то није зауставило експлоатацију.
Врело Црнице је након приватизације хотела на овом локалитету “одсечено” од јавног пута. Прилаз је могућ само преко приватног земљишта, а околина је потпуно запуштена јер је стари хотел већ деценијама ван функције и препуштен пропадању.
Изградња новог, великог хотела у Сисевцу као и читавог низа мањих смештајних и угоститељских објеката, коју не прати адекватна изградња инфраструктуре и заштита простора угрожава како локалитет “Врело Црнице” тако и “Парк шуму Вавило” али и локалитет “Горњи ток Црнице” за који посебну опасност представљају отпадне воде из нових објеката у Сисевцу и велике количине отпада.
Стришка бара – Корман, некад највећа бара у долини Велике Мораве претворена је скоро у потпуности у њиве, уз нешто сачуване трске и влажног земљишта, чему су допринеле мере мелиорације, али и климатске промене и интензивно наводњавање и сада је само сенка некада богатог екосистема.
На простору Видовачког кључа у току је интензивна експлоатација шљунка на више локација, а на овом локалитету забележили смо и више дивљих депонија.
Подручја “Локалитет Парлог” и “Изворишна челенка Мијовачког потока” у близини Стубице такође су угрожена дивљим депонијама, изливањем отпадних вода и сечом шуме.
Кроз локалитет “Сливно подручје Велике и Мале Честобродице и део клисурасте долине Грзе” пролази државни пут Параћин – Зајечар, а како се најављује ускоро креће изградња нове брзе саобраћајнице са више трака кроз ово подручје.
Сви локалитети у близини града и других насеља угрожени су дивљим депонијама, непланском изградњом и експлоатацијом природних ресурса. Дивље депоније регистровали смо и на локалитетима “Локалитет изнад Бошњана” и “Под горњим пољем” на простору од Бошњана до Главице.
Релативно сачувани од штетног утицаја људи су само удаљени локалитети на истоку општине, “Клисура Суваче”, “Клисура Суваре”, “Локалитет Троглан бара”, “Локалитет под Магаричким врхом”, “Локалитет између Мале Брезовице и Полома”, “Локалитет Пештерац/Шупља стена” где потенцијални проблем представља непланска сеча шуме, али и све чешћа изградња викенд кућа мимо прописа.
Удружење грађана “Придружи се” реализовало је више детаљних теренских истраживања свих наведених локалитета, а у току је и нови теренски обилазак. Резултати ранијих истраживања доступни су путем линкова реализованих пројеката:
Претходна страна:
4.4.2.1. Локалитети планирани за заштиту према Просторном плану
Наредна страна:
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
