Површинске воде
Површинске воде на територији општине обухватају Велику Мораву са притокама. На десној обали Велике Мораве најзначајнија притока је река Црница, која и извире на територији општине Параћин. Слив Црнице обухвата највећи део источног дела општине, укључујући реку Грзу са притокама Малом и Великом Честобродицом и Суваром, уз бројне мање или веће потоке и изворе у самом току.
Друга група водотокова везана је за Крежбиначки поток, који протиче из правца Голубовца и Бусиловца ка Великој Морави, у коју се улива узводно од Доњег Видова.
У трећу групу спадају потоци који се сливају са падина Јухора ка левој обали Велике Мораве.
Општина Параћин нема значајне површине под стајаћим водама. Некадашње баре – мртваје у долини Мораве углавном су претворене у пољопривредно земљиште. Осим два некадашња моравска вира мале површине на простору Чепурске баре, нема других локалитета који задржавају воду током целе године на просторима бара у долини, па су тако и Чепурска, али и Стришка и Горњовидовачка бара, углавном претворене у њиве. Простор који се назива Шавачком баром, део некадашње “Велике” баре у долини Мораве преко које је у деветнаестом веку водио и пут са изграђеним мостом у селу Стрижа, сада је оцедни мелиорациони канал током године углавном без воде, сем на самом ушћу у Велику Мораву.
Значајније површине стајаћих вода постоје само на простору комплекса језера Буљанка, насталих копањем шљунка, као и на простору лагуне градског колектора, док у источном делу општине вреди поменути и два језера на реци Грза, настала иза бујичних преграда у горњем току.
Све наведене воде трпе драматичан утицај људских активности.
У претходним истраживањима прибавили смо податке Завода за јавно здравље “Поморавље” у Ћуприји, који за потребе ЈКП “Црница” врши мониторинг испуштања отпадних вода из градског система за пречишћавање у Змичу. Мониторинг се врши узорковањем воде Велике Мораве са локација узводно и низводно од места улива. Интересантно је да је вода која излази из система за пречишћавање обично бољег квалитета од воде Велике Мораве, при чему је у неким случајевима вода реке означена и као опасна по живи свет због великог степена загађења. Верујемо да већ овај податак довољно говори о томе на који начин се одражава утицај људских активности на водотокове у општини.
Главни негативни утицаји људских активности односе се на изливање отпадних вода из домаћинстава и индустрије у водотокове без претходног пречишћавања, непрописно одлагање отпада који често завршава у потоцима и рекама, утицаје везане за пољопривреду (спирање пестицида и вештачких ђубрива са њива у водотокове, испирање прскалица за пестициде у рекама), као и утицаје којима се наноси штета биодиверзитету, као што су експлоатација шљунка и криволов на водама (мрежама, струјом).
Практично у свим насељима у којима нема канализационе мреже, а и у многима где је изграђена, али грађани нису прикључени на канализацију, отпадне воде се испуштају у потоке и реке. У многим селима изграђени су и импровизовани испусти којима се вода из септичких јама директно испушта у најближи поток. На Грзи у самом излетишту такође није реткост уочити испуст канализације из објеката право у водоток. О овом проблему више ће се говорити у делу који се односи на отпадне воде. Сличан проблем постоји и у Сисевцу, на чијој територији постоје и велики угоститељски објекти који отпадне воде изливају у водотокове и за које, како смо претходно видели, не постоје водне дозволе ни извештаји о мерењима квалитета отпадних вода. У самом граду Црница је угрожена изливањем вода градске канализације на више локација, које вероватно потичу из сигурносних “прелива” фекалне канализације у кишне испусте због запушених канализационих цеви које се не одржавају уредно. Додатно, теренско истраживање тока Црнице на ушћу у Велику Мораву показује да је дно реке покривено седиментом светле боје, који се, по свему судећи, таложи после упуштања у реку отпадних вода оближњих пословних објеката који се баве сепарацијом шљунка и производњом бетонских елемената.
Слично, када је реч о отпаду, велики број дивљих депонија налази се на обалама река и повремених водотокова (потоци, јаруге), а сама обала Велике Мораве представља велику дивљу депонију.
Потенцијално велику опасност за живи свет у води представља непрописно коришћење пестицида. На свакој дивљој депонији може се пронаћи непрописно одложена амбалажа свих могућих средстава која се користе у пољопривреди.
На крају, механичко уништавање станишта експлоатацијом шљунка у самом водотоку, као и криволов струјом и мрежама, у ситуацији када је живи свет у води већ под притиском загађења и климатских промена, уноси додатни стрес који многе врсте доводи на саму ивицу опстанка.
Када је реч о малобројним стајаћим водама, може се рећи да су оне у још тежој ситуацији. Комплекс језера Буљанка налази се поред саме градске депоније, трпећи читав низ негативних утицаја, од спирања вода са површине депоније, процеђивања подземних вода кроз тело депоније, до буквалног преливања смећа са депоније у језеро. Језера на Грзи неопходно је измуљити, вода Горњег језера истовремено се користи за рибњак до те мере да смо документовали да приликом мале издашности изворишта део реке низводно од језера нестаје, да би се опет појавио на месту где се вода рибњака враћа у ток реке.
Атмосферске воде
Одвођење атмосферских вода у општини Параћин у градском делу врши се свођењем у реку Црницу, одвођењем ка систему за пречишћавање отпадних вода у Змичу посебним паралелним колектором изграђеним после поплава 2014. године, као и у мањој мери, одвођењем у реципијенте – повременe потоке и просторе који су раније били мочварни (Стришко насеље, Текија)
У осталим насељима често се могу видети делимично изграђени бетонски отворени канали за одвођење атмосферских вода, уз уобичајене земљане канале испред домаћинстава, поред саобраћајница.
Атмосферске воде, осим оних које се одводе ка систему за пречишћавање отпадних вода у Змичу (где се на улазу у систем мешају са канализационим водама), не пречишћавају се.
Нелегално прикључење на атмосферску канализацију, према тврдњама надлежних, узрок је непријатног мириса на локацијама где се кишни колектори уливају у Црницу на делу тока кроз град. Међутим како изгледа на неким местима проблем је пре свега како је већ наведено лоша мрежа фекалне канализације која има уграђене „сигурносне механизме“ код којих се при запушењу фекалног колектора отпадне воде спајају са кишним колекторима и изливају у реку.
У селима је главни проблем препумпавање отпадних вода из домаћинстава у отворене одводне канале.
Практично, решавањем проблема фекалне канализације и отпадних вода из предузећа био би решен и највећи део проблема загађених атмосферских вода, пошто би се тада отпадне воде из домаћинстава и предузећа одводиле у канализациони систем, уз коришћење система за пречишћавање отпадних вода.
Ерозивно дејство вода
Ерозивно дејство атмосферских вода огледа се у деловању нерегулисаних потока и делова речног тока, као и у спирању земљишта на локалитетима на којима долази до “тоталне сече” шума мимо прописа. Ерозијом се уништава квалитетно земљиште, али се, осим тога, и појачавају брзина и снага ударног поплавног таласа у случају падавина високог интензитета.
Најдрастичнији и најочигледнији примери су оштећење саобраћајница приликом великих поплава 2014. године и наношење огромних количина наноса, муља и камена, који су појачавали ударну снагу воденог таласа угрожавајући инфраструктурне објекте и домаћинства у неким селима.
Општина Параћин финансирала је изградњу већег броја канала за регулацију бујичних вода у сеоским месним заједницама, до су ЈВП “Србијаводе” и друге државне институције уз помоћ донаторских средстава (Европска унија је финансирала уређење корита реке Црнице и изградњу фиксних и мобилних система заштите поред реке преко Аустријске развојне агенције – ADA, док се изградња нових мостова на вишој коти од постојећих финансира средствима Владе Швајцарске) извршиле су регулацију тока Црнице кроз град, као и изградњу противбујичних преграда на Грзи, Сувари, Сисевачком потоку.
Претраживањем општинске интернет странице и интернет страница локалних медија пронашли смо објаве у којима се говори о две акције пошумљавања. Прва акцију 2022. године организована је тако што је удружење грађана “Зелени развојни центар” донирало општини Параћин 4000 садница црвеног храста, а у садњи су учествовали ученици средњих школа, док је локација на којој је садња извршена била Карађорђево брдо. Међутим, из прилога није могуће утврдити на којим су све још локацијама посађене наведене саднице, будући да општинска парцела која је изабрана за снимање прилога нема велику површину. У међувремену, на жалост, према извештајима грађана, све саднице су се осушиле, пошто није било адекватног одржавања.
У другој акцији учествовало је “Удружење свих пензионера” из Параћина у сарадњи са ЈП “Србијашуме“. Акција је спроведена на Честобродици, а обављена је садња јавора и дивље трешње.
Наведене акције имају пре свега симболички карактер и не могу се сматрати озбиљним напором да се пошумљавањем бори против ерозије.
Претходна страна:
4.1.3.1. Локални институционални, плански и законски оквир
Наредна страна:
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
