Законом о водама у члану 5. прописује се да се површинске воде у Републици Србији деле на воде I и воде II реда, да Влада утврђује попис вода I реда, а да се све површинске воде које нису унете у попис вода I реда сврставају у воде II реда.
У члану 23. прописано је да “јавно водопривредно предузеће управља водним објектима за уређење водотока и за заштиту од поплава на водама I реда и водним објектима за одводњавање, који су у јавној својини, а у ставу 3. истог члана се додаје да јавно водопривредно предузеће управља и бранама са акумулацијама, водним објектима за заштиту од ерозија и бујица на сливовима акумулација, преводницама на каналима и системима за наводњавање који су у јавној својини, осим објеката које су правна лица изградила за своје потребе”.
Даље се наводи да “водним објектима за уређење водотока и заштиту од поплава на водама II реда и водним објектима за заштиту од ерозије и бујица, осим водних објеката за заштиту од ерозије и бујица из става 3. овог члана, који су у јавној својини, управља јединица локалне самоуправе на чијој се територији објекти налазе.”
Чланом 53. Закона прописује се да одбрану од поплава на водама I реда и на системима за одводњавање у јавној својини организује јавно водопривредно предузеће, а на водама II реда одбрану од поплава организује и спроводи јединица локалне самоуправе, у складу са општим планом за одбрану од поплава и оперативним планом за одбрану од поплава.
Чланом 61. Закона прописује се да се границе ерозионог подручја уносе у план управљања водама, план управљања ризицима од поплава, програм развоја шумарства, план развоја шумског подручја, пољопривредне основе и у просторне (просторни план јединице локалне самоуправе, просторни план подручја посебне намене и регионални просторни план) и урбанистичке планове (план генералне регулације, генерални урбанистички план и план детаљне регулације), а да је јединица локалне самоуправе дужна да, за потребе новелирања плана управљања водама, евидентира све појаве и радове који могу да утичу на промену стања ерозије и бујица и да податке о томе доставља јавном водопривредном предузећу једном годишње.
Локална самоуправа такође, према члану 67. истог закона, а на основу претходно прибављеног мишљења водопривредног предузећа, одређује место и начин општег коришћења вода, што подразумева коришћење вода без претходног третмана, односно без употребе посебних уређаја или изградње водних објеката за пиће, напајање стоке у домаћинству, санитарно-хигијенске потребе, рекреацију, укључујући купање, гашење пожара и пловидбу.
Даље према члану 114. Закона локална самоуправа је надлежна и за доношење водних аката за своју територију и воде којима управља.
Из наведеног је јасно да локална самоуправа има јасну надлежност у управљању површинским водама. У досадашњој пракси у општини Параћин, издавање водних аката било је у надлежности општинске управе, док је извођење радова на водним објектима у надлежности општине, укључујући и радове везане за одбрану од поплава, али и изградњу објеката за регулацију водотокова поверавано како општинској управи, тако и јавном предузећу (раније ЈП “Дирекција за изградњу општине Параћин” , а сада ЈКП “Црница”).
Питање прикупљања и одвођења атмосферских вода уређено је и општинском Одлуком о комуналној делатности пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода број 02285311 2024 06446 002 000 022 045 од 26.7.2024. године (“Службени лист општине Параћин” број 15 од 26.7.2024. године).
Просторни план општине Параћин питање одвођења атмосферских вода обрађује у оквиру теме отпадних вода, прописује “сепаратан” систем, односно посебно одвођење фекалних, а посебно атмосферских вода, док се проблемом ерозије бави повремено у оквиру других области (нпр. заштита земљишта).
ЈКП “Црница” доставило нам је одговор у коме се наводи да ово јавно предузеће не поседује стратешку планску документацију која се односи на заштиту од ерозије, а овакву документацију не поседује ни општинска управа.
Током истраживања нисмо прибавили Генерални пројекат сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Параћин и Студију сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода из насеља општине Параћин (о којима се говори у извештају ЈП “Водовод” Параћин из 2014. године) тако да у овом тренутку не можемо потврдити да ова документација обухвата и одвођење отпадних атмосферских вода.
Претходна страна:
4.1.3. Површинске воде, атмосферске воде и ерозивно дејство вода
Наредна страна:
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
