Свакако најважнији резултат нашег истраживања у овој области је информација добијена по нашем захтеву од ЈКП “Црница”, у којој се каже да систем за пречишћавање отпадних вода у Змичу није у функцији од 2018. године. Објекат саграђен крајем осамдесетих, који је радио тридесет година, према овој информацији не функционише већ скоро целу деценију – и чини се да то не представља велики проблем за надлежне институције!
Значајан део општине Параћин, практично цело градско језгро и седам села, покривени су скоро у потпуности канализационом мрежом. Постоји и велико централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Змичу које теоретски може да подмири потребе целе општине, уз још три мања, намењена мањим насељима. Изградња канализације започета је у још три сеоске месне заједнице, а канализациони колектори изграђени су за групу села јужно од града, што значи да је могуће брзо организовати наставак изградње канализације и у овим насељима.
На основу података из пописа становништва 2022. године, коришћењем табеле “Станови према опремљености инсталацијама водовода и канализације и основу коришћења, по општинама/градовима“ може се оценити положај Параћина у области доступности канализационе мреже на простору централне Србије.
Према овим подацима, проценат прикључених на канализациону мрежу на нивоу Поморавске области је 48.92% док је у Параћину на канализациону мрежу прикључено 46.89% домаћинстава, па је овде Параћин нешто испод просека округа.
Проценат прикључених на вододну мрежу на нивоу ширег региона, који смо дефинисали као Шумадијску, Поморавску, Борску, Зајечарску, Расинску и Браничавску област, уз искључење Крагујевца као велике урбане целине је 49.17%% па је и овде Параћин испод просека региона са нешто већим заостатком.
Као и у случају водоводне мреже, разлика у односу на процене у претходном тексту произилази из чињенице да смо раније процене заснивали на претпоставци да је у насељима где постоји канализациона мрежа прикључење доступно свим становницима, док попис узима у обзир само оне који су се стварно и прикључили.
Према извештајима ЈП „Водовод“ (које је касније постало део ЈКП „Црница“) ово јавно предузеће располагало је и стратешком планском документацијом – Генералним пројектом сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Параћин и Студијом сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода из насеља општине Параћин.
На основу наведеног, може се закључити да је инфраструктурна основа за потпуно решавање питања пречишћавања отпадних вода у општини Параћин добро постављена.
Ипак, већ шест година траје застој у изградњи канализационе мреже, а постојећи системи за пречишћавање раде без свих потребних дозвола, неки, како изгледа, и без икаквог мониторинга испуштених отпадних вода, па се не може потврдити да функционишу на начин како је то пројектовано.
Увидом у стање на терену, може се рећи да, уз већ поменуту чињеницу да систем за пречишћавање отпадних вода у Змичу не ради од 2018. године, још најмање два система за пречишћавање отпадних вода – у Шалудовцу и Доњој Мутници, грађени по систему “мокрих поља” нису у функцији. На локацијама нема трске ни “мокрих поља” по којима је овај систем добио име, што значи да планираног пречишћавања отпадних вода нема. Само систем у Чепуру изгледа као право “мокро поље”, на овом простору засађена је и успева трска која је неопходни део овог система пречишћавања. Међутим, систем није најбоље одржаван, с обзиром да део отпадних вода цури из објекта на оближњи прометни некатегорисани пут, што показује да одржавање није на највишем нивоу.
Постоје проблеми и у одржавању канализационе мреже у граду, што се манифестује преливањем фекалне у кишну канализацију и даље изливањем отпадних вода без пречишћавања у реку Црницу на току кроз град.
Даље, нејасно је зашто нека предузећа у истој бранши имају прибављене водне дозволе за испуштање отпадних вода, док друга немају важеће дозволе, па тако видимо да неке бензинске пумпе имају овакве дозволе, а друге се и не помињу у евиденцији ЈВП „Србијавода“. У информацији ЈВП „Србијаводе“ наведено је да један мањи рибњак има водну дозволу, а на територији општине постоје још најмање два већа рибњака у којима се на исти начин узгаја пастрмка.
Такође, према извештају Министарства за заштиту животне средине, практично ниједно предузеће није доставило акциони план ни извештај о реализацији акционог плана, а мониторинг квалитета отпадних вода не врше сви субјекти који имају ту обавезу према издатим и важећим водним дозволама, или бар не достављају извештаје надлежним институцијама.
Даље, мерење квалитета отпадних вода врше предузећа која су прибавила водну дозволу – дакле, савеснији део привреде, јер се чини на основу достављених водних дозвола да нека предузећа из истог сектора привреде немају водне дозволе, а друга имају.
Прикупљени подаци о мерењима показују да своје обавезе не обавља ни јавно предузеће које управља канализацијом, јер не врши мерења на три од четири система за пречишћавање отпадних вода, а на четвртом систему, на коме се мерења врше, она показују да отпадне воде које се уливају у Велику Мораву нису у складу са прописаним стандардима за квалитет површинских вода.
Дакле, када је реч о поштовању обавеза које проистичу из усвојених прописа, из свега наведеног следи да се закони не примењују на начин како је то прописано.
Који су тачно разлози за овакво понашање различитих субјеката у целом ланцу контроле изливања отпадних вода у водотокове и јавну канализацију, можда најбоље говори чињеница да ЈКП „Црница“ није имало посету ниједне инспекције у вези са функционисањем канализационог система.
У међувремену, док траје застој у изградњи канализационе мреже, а инспекције имају друге приоритете, наставља се масовно испуштање отпадних вода из хиљада септичких јама у водотокове, што је, како је већ наведено, један од највећих проблема заштите животне средине у Параћину.
Претходна страна:
4.1.2.3. Мониторинг – испитивање квалитета отпадних вода
Наредна страна:
4.1.3. Површинске воде, атмосферске воде и ерозивно дејство вода
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
