Обавеза редовног мерења, контроле и испитивања параметара квалитета отпадних вода
У свим водним дозволама наведен је следећи текст који произилази из важећих прописа:
“4.6. Да се редовно врши мерење, контрола и испитивање параметара квалитета отпадних вода и упоређују са Граничним вредностима емисије у складу са Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање („Сл. гласник РС“, бр. 67/2011, 48/2012 и 01/2016), да се извештаји о извршеним мерењима чувају најмање пет година, и да се исти достављају јавном водопривредном предузећу, министарству надлежном за послове животне средине и Агенцији за животну средину једном годишње, у складу са одредбама члана 99. Закона о водама („Службени гласник РС“, број 30/2010, 93/2012, 101/2016 и 95/2018). Испитивање квалитета отпадних вода вршити од стране овлашћеног правног лица. “
Наиме, Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање (“Сл. гласник РС”, бр. 67/2011, 48/2012 и 1/2016) прописана је обавеза правног лица које испушта своје отпадне воде у реципијент или јавну канализацију да Извештај о извршеним мерењима и испитивањима отпадних вода оверен од стране овлашћених правних лица доставља Министарству заштите животне средине и Агенцији за заштиту животне средине, у виду електронског документа, у складу са прописима којима се уређују електронски документи, електронска идентификација и услуге од поверења у електронском пословању, након извршеног мерења, а у складу са прописаним минималним годишњим бројем узорковања.
Односно, наведена правна лица обавезна су да врше мерења параметара отпадних вода, да их упоређују са прописаним вредностима, да чувају извештаје о мерењима пет година и да извештаје достављају ЈВП “Србијаводе”, Министарству за заштиту животне средине и Агенцији за заштиту животне средине једном годишње.
На основу члана 201. Закона о водама, поштовање наведених обавеза контролише инспекција за заштиту животне средине Министарства за заштиту животне средине, док је чланом 204. истог закона прописано које су надлежности инспектора у вршењу послова из члана 201. Закона, из чега се види између осталог да инспектор може и наложити привремени престанак рада и обављање делатности, забрани испуштање отпадних вода у случају прекорачења граничних вредности емисије, да наложи постављање уређаја за мерење количине отпадних вода и да наложи испитивање параметара отпадних вода. Даље је за непоступање по члану 99. Закона прописана у члану 211. Закона могућност подношења пријаве за привредни преступ а у члану 212. и 212а прописана је и прекршајна одговорност правног лица и одговорног лица у правном лицу.
Затражили смо извештај о поступању инспекције за заштиту животне средине у периоду од 1.1.2025. године до 31.7.2026. године, али је инспекција одбила да нам достави наведена документа, правдајући се тиме да је захтев непрецизан, због чега смо уложили жалбу Поверенику за слободан приступ информацијама од јавног значаја, па када одговори пристигну, моћи ћемо да даље анализирамо ову област.
Обратили смо се и осталим наведеним институцијама током 2025. године, тражећи наведене извештаје за 2024. годину и поново у јулу 2026. године када смо тражили извештаје достављене у периоду од 1.1.2025. године до 31.7.2026. године. Добили смо следеће информације:
Министарство за заштиту животне средине за 2024. годину поседује извештаје о мерењима за ЈКП “Црница” (Змич), “Магнум”, “Милетић комерц”, “Моравцем” и “Транскоп”, а у одговору из августа 2026. године достављена су мерења и за “Петковић” ДОО и “Пионир”.
Агенција за заштиту животне средине поседује извештаје о мерењима из 2024. године за “Моравацем” и ЈКП “Црница” (Змич), док одговор за 2026. годину још увек није достављен, по добијању информација ажурираћемо Анализу.
Обратили смо се и ЈКП “Црница” у вези са мерењима на преостале три локације (осим Змича) система за пречишћавање отпадних вода, за које нисмо добили извештаје о мерењима у 2024. години и у новом одговору ЈКП “Црница” поново су достављена мерења само за локацију Змич.
У 2026. години смо затражили податке и од ЈВП “Србијаводе” пошто ово јавно предузеће нисмо обухватили истраживањем почетком 2025. године.
У достављеном извештају наводи се да ЈВП “Србијаводе” за период 1.1.2025. до 31.7.2026. године поседује извештаје предузећа “Моравацем”, АД “Параћинка”, “Петковић” ДОО, ДОО “Транскоп”, СФС Параћин, ЈКП “Црница” Параћин и “SAPHIRE” ДОО Поповац.
Из до сада достављених докумената, на први поглед могло би се закључити да податке о мониторингу доставља много мањи број обвезника у односу на број оних који имају ову обавезу уписану у водне дозволе. Међутим, шаренило достављених података можда говори и о томе да институције којима је то посао не приступају архивирању достављених извештаја са нужном пажњом.
Наиме, добијени списак важећих водних дозвола којима се одобрава испуштање пречишћених отпадних вода у водоток не поклапа се са списком субјеката који достављају извештаје о мерењима надлежним институцијама. Тако, на списку важећих водних дозвола нема СФС Параћин, али постоје извештаји о мерењима достављеним ЈВП “Србијаводе” у претходних годину дана, док таквих извештаја нема за претходни период пре 1.1.2025. године у извештајима Министарства за заштиту животне средине и Агенције за заштиту животне средине.
Уколико су добијени подаци комплетни, а наше тумачење исправно, изгледа да влада потпуна конфузија у систему издавања дозвола за испуштање отпадних вода у водотокове и јавну канализацију и достављању извештаја о мерењима, односно да не врше мерења сви субјекти чија је то обавеза, да има и оних који немају важеће водне дозволе, али врше мерења, а такође и да се обавеза достављања извештаја о извршеним мерењима спроводи недоследно – неки субјекти достављају извештаје свим институцијама у складу са прописима, а неки други достављају извештаје само неким институцијама.
Извештај о мерењима добили смо и од ЈКП „Црница“, а мерења је вршио Завод за јавно здравље „Поморавље“ Ћуприја. Овим мерењима смо се детаљније бавили пошто је реч о јавном систему канализације који користе и многа предузећа.
Током 2025. године обављена су три мерења, у марту, јуну и октобру. У прва два узорка вредност BPK5 била је изнад максимално дозвољених концентрација (МДК) у водама, а у последњем узорку, из октобра, прекорачене су дозвољене концентрације и BPK5 и ХПК.
Током 2026. године мерења су обављена у фебруару, марту и јулу и у сва три мерења прекорачена је дозвољена вредност ХПК.
Шта је то ХПК, а шта BPK5?
На интернет страни Завода за биоциде и медицинску екологију наведено је следеће објашњење:
„Биохемијска потрошња кисеоника (BPK) у водама је мера количине кисеоника потребне за потпуну разградњу органске материје микроорганизмима у току првих пет дана култивације под одговарајућим условима.
Кључни разлози за мерење BPK у отпадним водама:
• BPK пружа информације о нивоу биолошке активности у водама. Висока концентрације BPK указује на то да у води има пуно органске материје.
• Континуирано праћење BPK помаже у идентификацији промена у квалитету воде током времена. То је посебно важно у контексту сезонских или дугорочних промена које могу утицати на квалитет вода.
• Мерењем BPK пре и после третмана отпадних вода, можемо проценити колико је ефикасан третман у уклањању органске материје. Ово је кључно за прилагођавање и побољшање процеса третмана.“
У случају ” HPK” објашњење је следеће:
„Хемијска потрошња кисеоника (HPK) је хемијски потребна количина кисеоника за оксидацију органских компонената и неорганских соли, и представља показатељ загађености отпадних вода. ХПК се најчешће изражава потрошњом О2 у mg/l. Присутност биолошки неразградивих материја у отпадној води манифестује се већом вредношћу HPK у односу на BPK. У биолошки неразградиве органске материје спадају: целулоза, угљена прашина, лигнин, танин и већина од низа синтетичких органских једињења. Хемијска потрошња кисеоника је кључни параметар који пружа важне информације о загађењу вода и игра кључну улогу у управљању и третману ових вода ради заштите животне средине и јавног здравља.
Хемијска потрошња кисеоника пружа информацију о укупној количини органске и неорганске материје у водама. То је важно за процену степена загађења и утврђивање колико је вода контаминирана органским материјама.
Више концентрације HPK-а указују на потребу за ефикаснијим третманима како би се смањила количина органске материје пре испуштања у околину. На основу резултата HPK-а, могу се пројектовати и прилагодити поступци третмана вода. Редовно мерење HPK омогућава праћење ефикасности третмана вода током времена.“
Подаци о томе да долази до прекорачења максимално дозвољених концентрација загађујућих материја у отпадним водама после проласка кроз систем за пречишћавање отпадних вода у Змичу не изненађују, наиме већ смо навели да према званичној информацији коју смо добили од овог јавног предузећа овај систем не функционише од 2018. године.
Интересантно је да се приликом мерења квалитета отпадних вода које се упуштају у Велику Мораву из система у Змичу мери и квалитет вода Велике Мораве узводно и низводно од улива. У наведеним мерењима једном је утврђено присуство бакра, а други пут хрома изнад максимално дозвољене концентрације – и узводно и низводно од улива отпадних вода из система за пречишћавање. Ова концентрација је оцењена као “небезбедна за живи свет у реци”.
Завод за јавно здравље „Поморавље“ Ћуприја доставио је и 14 извештаја о мерењу квалитета отпадних вода за предузећа „Чоколенд“ и „Пионир“, од чега је у једном извештају број: ИОВ 325/4, рађеном за потребе предузећа „Пионир“ на узорку „атмосферске отпадне воде иза таложника“ утврђено да се у узорку налазе у концентрацији изнад максимално дозвољеног нивоа „колиформне бактерије и стрептококте фекалног порекла„. У свим осталим извештајима констатовано је уредно стање квалитета отпадних вода.
Из свега наведеног могло би се рећи да се мониторинг врши, односно неки обвезници организују мерења квалитета отпадних вода и достављају податке институцијама које су за то надлежне, али чини се да многи то и не чине, бар када се имају у виду издате водне дозволе које су нам достављене, а у којима стоји обавеза мониторинга квалитета отпадних вода.
Треба указати и на још један проблем – изгледа да обавезу мониторинга имају они који су савесно прибавили водну дозволу, док су, са друге стране, предузећа и предузетници у истој бранши који не поседују водну дозволу практично су “невидљиви” на радару институција.
На крају, из информације ЈКП “Црница” да ниједна инспекција није посетила систем за пречишћавање отпадних вода у Змичу – који на излазу даје резултате пречишћавања који нису у складу са прописаним вредностима за максимално дозвољене концентрације неких загађујућих материја, а такође имајући у виду да се мерења не врше на преостале три локације система за пречишћавање отпадних вода којима управља ово јавно предузеће поставља се и питање чему извештавање ако нема “повратног ефекта” контроле.
На крају, затражили смо од ЈВП “Србијаводе” информацију да ли рибњаци у Сисевцу и на Грзи, као и хотел “Биогор” у Сисевцу, имају важећу водну дозволу. Наиме, оба ова рибњака користе директно воде Црнице и Грзе респективно, у близини изворишта ових река, имају значајан утицај, а већ смо се бавили њиховим радом претходних година, док је хотел “Биогор” нов и велики објекат који значајно мења инфраструктурну ситуацију у Сисевцу и већ је помињан у контексту утицаја на реку Црницу.
Одговор ЈВП “Србијаводе” био је следећи: “За период од 01.01.2025. до 31.7.2026. године, а за потребе: рибњака у Сисевцу на парцелама 2028, 2027/2 КО Стубица, власништво „РМ Стубица“, рибњака на реци Грзи на парцели 1247/1 КО Горња Мутница (код планинарског дома), као и хотела „Биогор“ у Сисевцу, нема издатих важећих водних дозвола. “
Подсећамо да ни у списку важећих водних дозвола, који је затражен за период до 1.1.2025. године нема наведених објеката. Из записника водне инспекција види се да је она контролисала рад рибњака у Сисевцу, рад отвореног базена у власништву “РМ Стубица”, као и хотела “Биогор” (којим управља предузеће “СИСЕВАЦ ТЕРМЕ” ДОО СИСЕВАЦ, 100% у власништву “РМ Стубица”, а које непокретности узима у закуп од “РМ Стубица”) и наложила прибављање водне дозволе предузећу “РМ Стубица” као и да у контролном записнику почетком 2025. године није утврђено да је надзирани субјект поступио по овом налогу. Видимо да ЈВП “Србијаводе” тврди да у међувремену, скоро две године касније, водна дозвола још увек није издата. На жалост, немамо документе водне инспекције у овом тренутку који се односе на период после јула 2025. гдоине, тако да није познат исход њиховог поступања – осим да водне дозволе и даље нема.
Укратко – систем мониторинга постоји, али је непотпун, не укључује све који су по прописима обавезни да обављају мерења, док улога инспекције у контроли поднетих извештаја и оних који извештаје не подносе а требало би – није јасна.
Акциони планови
Даље, Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање (“Сл. гласник РС”, бр. 67/2011, 48/2012 и 1/2016) прописана је обавеза правног лица које испушта своје отпадне воде у реципијент или јавну канализацију да донесе Акциони план за достизање граничних вредности емисије (у даљем тексту: Акциони план) у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе, њиме утврди рокове за постепено достизање тих граничних вредности, као и да поступа сагласно Акционом плану у складу са овом уредбом.
Такође по члану 19 наведене уредбе правно лице или предузетник који има постројења за пречишћавање отпадних вода и/или која своје отпадне воде испушта у реципијент или јавну канализацију дужан је да своје емисије усклади са граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде прописаних овом уредбом, најкасније до 31. децембра 2025. године.
У Уредби, у делу Казнене одредбе, чланом 20а прописано је:
“Новчаном казном од 500.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако не поднесе извештај о спровођењу Акционог плана министарствима надлежним за послове заштите животне средине и водопривреде, сваке две године од дана доношења Акционог плана (члан 19. став 4).
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се предузетник новчаном казном од 250.000 до 500.000 динара.”
У вези са наведеним, ЈКП “Црница” доставило је 2025. године информацију да не поседује Акциони план, нити извештаје о реализацији акционог плана.
Министарство заштите животне средине доставило је за период до краја 2024. године информацију да не поседује акционе планове за јавна предузећа, правна лица и предузетнике са територије општине Параћин.
Како бисмо ажурирали податке, упутили смо нови захтев наведеним институцијама јула 2026. године и укључили овог пута и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Републичку дирекцију за воде.
ЈКП “Црница”, у одговору по нашем захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја из августа 2026. године, поново је навело да не поседује Акциони план.
Републичка дирекција за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, као и Министарство за заштиту животне средине доставили су нам одговор у коме се наводи да не располажу наведеним документима за период од 1.1.2025. године до 31.7.2025. године.
Из наведеног је прилично јасно, без даљих истраживања, да практично ниједна институција не поседује акционе планове које су доставили субјекти који испуштају отпадне воде у водотокове и јавну канализацију, из чега се може закључити да се ова законска обавеза уопште не спроводи.
За контролу поштовања наведених одредби надлежна је инспекција за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине. Затражили смо информације о поступању ове инспекције у периоду од 1.1.2025. године до 31.7.2026. године, али, на жалост, инспекција је одбила да нам достави тражена документа, правдајући се “непрецизношћу захтева”, јер се не односи на конкретан субјекат надзора. Интересантно је да овакав наш захтев није био “непрецизан” за водну инспекцију, која је уредно доставила сва тражена документа затражена на исти начин, за субјекте и поступање на територији општине Параћин у одређеном временском периоду. Поднели смо жалбу Поверенику за приступ информацијама од јавног значаја и када се поступак заврши, уколико добијемо документа, ажурираћемо анализу.
Рад инспекција
По закону о водама, контролу поштовања прописа, када је реч о изливању отпадних вода у водотокове врше републичка водна и инспекција за заштиту животне средине, свака у својој области.
ЈКП „Црница“ у одговору на наш захтев обавестило нас је да у периоду од 1.1.2020. до 31.7.2026. године ово предузеће није контролисала ниједна (државна или локална) инспекција „поводом канализационог система“.
Локална комунална инспекција надлежна је за контролу спровођења општинске Одлуке о комуналној делатности пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода, што укључује и контролу испуштања отпадних вода из септичких јама и бесправно прикључење на атмосферску канализацију.
Општинска комунална инспекција је према документима достављеним на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја у периоду од 1.1.2025. до 31.7.2026. године сачинила 19 записника, донела 8 решења и поднела 5 прекршајних пријава због непоступања по локалним прописима који се односе на управљање отпадним водама. Прекршајна пријава поднета је против једног лица које је отпадне воде у самом центру града из објекта спровело у стари бунар, затим против више лица која су отпадне воде из домаћинства одводила у економска дворишта, њиве, јавни водоток и комшијске парцеле и нису поседовала септичке јаме и против једног лица које није у задатом року по решењу изградило септичку јаму. Могло би се рећи да према броју поднетих прекршајних пријава ова област представља значајан проблем за општину Параћин, али да са друге стране с обзиром на број септичких јама – пријава и нема много. Предмети у које смо имали увид углавном су иницирани од стране комшија – подношењем пријава инспекцији. Нема предмета у којима је инспекција самостално поступала, вршила контролу и затекла прекршиоце на делу – испуштању отпадних вода на непрописан начин. Дакле, тамо где није било комшијског замерања, све је по пропису…
У области заштите вода од загађивања, водна инспекција Републичке дирекције за воде Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде контролисала је више субјеката у општини Параћин,
Достављен нам је најпре контролни записник код предузећа “РМ Стубица” ДОО Поповац, од 28.1.2025. године који се односи на контролу мера наложених решењем које је инспекција донела 13.11.2024. године (на жалост ово решење нисмо прибавили). Утврђено је да је надзирани субјекат делимично поступио по решењу, односно ушао је у поступак прибављања водне дозволе како би регулисао закуп водног земљишта на кп. бр. 6663/2 КО Буљане, као и да рок за поступање по налогу и даље тече, па је изречена само опомена у записнику.
Даље је 12.3.2025. године контролисана “Винарија Рајић” и инспекција је наложила прибављање водне дозволе за испуштање отпадних вода, дана 9.4.2025. године сачињен је записник који се односи на контролу предузећа “Богдановић” ДОО, констатовано да поседује важећу водну дозволу, различите уређаје које прате прераду отпадних вода пре упуштања у јавну канализацију, а у делу записника који се односи на уочене незаконитости нису стављени никакви коментари.
Затим је 20.5.2025. инспекција сачинила записник код предузеће “Милетић – комерц” Шалудовац, које је опоменуто од стране инспекције и указаном му је да треба да поднесе захтев за издавање водне дозволе.
Дана 28.5.2025. године инспекција је сачинила записник код предузећа “Бахус” ДОО Стрижа и том приликом нису констатоване незаконитости.
У области употребе вода водна инспекција Републичке дирекције за воде Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства контролисала је више субјеката у општини Параћин, па је тако 28.1.2025. године контролисан рибњак у Сисевцу у власништву “РМ СТУБИЦА” ДОО, за који је утврђено да нема водну дозволу, али је ушао у поступак прибављања исте, а којим треба да регулише закуп водног земљишта на парцели 6663/2 КО Буљане,
Инспекција је 11.6.2025. сачинила записник код “РМ СТУБИЦА” ДОО ПОПОВАЦ на објекту спортско рекреативног базена, у записнику инспекција се бави коришћењем термалних вода, начином водоснабдевања комплекса, као и испуштањем отпадних вода, па у овом делу наводи: “Вода из базена иде у језеро на парцели надзираног субјекта а потом упушта у површинску воду Бивољи поток. Врше се анализе отпадне воде на излазу из цистерне за пречишћавање отпадне воде анализа број ИО В 21/1 од 05.03.2024. године издата од Завода за јавно здравље Поморавље Ћуприја. Санитарно фекалне отпадне воде из тоалета иду до цистерна капацитета 25000 литара укопане у земљу, а потом се врши пречишћавање санитарно фекалне воде која се упушта у крајњи реципијент површинску воду Бивољи поток. Постројење за пречишћавање отпадне воде је у функцији, и систем пречишћавања је на принципу аеробних бактерија Биопрочишћивач ROTO SBR технологија пречишћавања отпадних вода. Фекалне отпадне воде иду на постројење за пречишћавање отпадне воде на к.п.бр 279 КО Буљане у власништву РМ Стубица доо Поповац и заједничко је за потребе басена и хотела „Биогор “, а потом у крајњи реципијент површинску воду Бивољи поток. Вода из базена иде у језеро на парцели надзираног субјекта а потом упушта у површинску воду Бивољи поток.”
Истог дана, 11.6.2025. сачињен је и записник код “СИСЕВАЦ ТЕРМЕ” ДОО СИСЕВАЦ, предузећа које руководи хотелом “Биогор” и у 100% је власништву “РМ СТУБИЦА” ДОО ПОПОВАЦ, а том приликом је наведено “У складу са чланом 202. став 2. и чланом 207. став 1. Закона о водама и чланом 27. став 4. Закона о инспекцијском надзору, инспектор неће донети решење јер су обавезе за коришћење термалне воде из бушотине и испуштање отпадне воде у површинске воде на закуподавцу “RM STUBICA DOO“ Поповац ком ће се изрећи мера за отклањање незаконитости, односно донети решење о прибављању водне дозволе. “
По сачињавању записника, инспекција је 24.6.2025. године донела Решење којим се предузећу “РМ СТУБИЦА” ДОО ПОПОВАЦ налаже да прибави водну дозволу “којом се утврђују начин, услови и обим коришћења вода, начин, услови и обим испуштања отпадних вода, складиштење и испуштања хазардних и других супстанци које могу загадити воду, као и услови за друге радове којима се утиче на водни режим за објекте који, користе термалну воду спортско рекреативни базен и угоститељски објекат хотел „Биогор“ у Сисевцу ” а у року од 90 дана.
Инспекција је затим сачинила 26.6.2025. године записник код “МИЛОШ ИВКОВИЋ ПР СМЕШТАЈ ЗА КРАЋИ БОРАВАК ЦУКИ РЕСИДЕНЦЕ СИСЕВАЦ”, пословни објекат ЦУКИ РЕСИДЕНЦЕ СИСЕВАЦ – ТЕРМАЛНИ БАЗЕН. У записнику се најпре констатује да је надзираном субјекту решењем које је донето 13.2.2023. године “забрањено захватање и коришћење термалне воде из бушотине на истражном простору В-1254” док не прибави водну дозволу, као и да увидом на лицу места није утврђено постојање мерача, па је од одговорног лица узета изјава у којој је наведено: “Нисмо прибавили водну дозволу, па термалну бушотину не користимо, на којој су капацитет и температура воде опали. За допуну система у базенима користимо воду из јавног система водоснабдевања Сисевца, што је у принципу мала количина јер имамо филтерска постројења и за отворени и затворени базен па исту воду користимо и потребна нам је само допуна због преливања, иначе базене покривамо како не би имали губитке због испарења. Радимо анализе отпадне воде и редовно добијамо рачуне надлежног предузећа за водоснабдевање ЈП ПЕУ “Ресавица“. На захтев за добијање водне дозволе који смо поднели ЈВП Србијаводе нисмо добили одговор.“ У записнику се затим наводи да се “санитарне отпадне воде одводе и технолошке отпадне воде из кухиње се преко канализационе цеви одводе у две посебне водонепропусне септичке јаме. Прва је дводелна, први део је мастоловац, а у другом делу је пумпа која препумпава отпадне воде у другу у којој је постројење за пречишћавање отпадних вода, одакле се упуштају у крајњи реципијент поток Сисевац. Раде се анализе отпадне воде на испусту анализа број ИОВ 125/1од 19.05.2025. године. Атмосферске воде које се појављују на интерним саобраћајницама (манипулативним површинама), платоима, слободно отичу на зелену површину и немају додира са саобраћајницама и возилима. Врши се испитивање квалитета испуштених технолошких отпадних вода (члан 99. Закона о водама), анализу врши ЗЗЗЈ “Поморавље” Ћуприја, анализа број ИОВ 125/1од 19.05.2025. године. Није постављен уређај за мерење количине испуштених отпадних вода. (члан 99. став 1. Закона о водама). Није донет Оперативни план одбране од поплава правног лица за објекте угрожене поплавом, објекти CUKI RESIDENCE Сисевац се налазе на левој обали потока Сисевац и утичу на водни режим и водни режим потока утиче на објекте. Незаконитост: није прибављена воднa дозвола за коришћење и испуштање отпадне воде.” Такође је наведено да се “по изјави присутног не достављају се подаци Министарству- Републичкој дирекцији за воде и јавном водопривредном предузећу, о извршеним мерењима количина воде ниво подземне воде и квалитета воде на водозахвату (најмање једанпут годишње-чл.74. ЗОВ-а). “
После наведеног записника, инспекције је 1.7.2025. године донела Решење којим се налаже МИЛОШ ИВКОВИЋ ПР СМЕШТАЈ ЗА КРАЋИ БОРАВАК ЦУКИ РЕСИДЕНЦЕ СИСЕВАЦ” да прибави водну дозволу у року од 90 дана.
Како је већ наведено инспекција за заштиту животне средине Министарства за заштиту животне средине није доставила документе по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, због чега је упућена жалба Поверенику за слободан приступ информацијама од јавног значаја.
Претходна страна:
Наредна страна:
4.1.2.4. Закључак – отпадне воде
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
