4.1.2.2. Приказ стања

Јавна канализација и системи за пречишћавање отпадних вода

Према информацијама прибављеним од ЈКП “Црница” у нашим ранијим истраживањима, на територији општине на четири локације постоје системи за пречишћавање отпадних вода.

Главни градски систем за пречишћавање отпадних вода налази се у Змичу, северно од града. Изграђен је крајем осамдесетих година двадесетог века. Састоји се од постројења за механичку обраду и аерацију отпадних вода, одвајање талога (компоста) и прикупљања метана, као и лагуне за таложење и биолошку разградњу. У овај систем долазе све отпадне воде из града и села која се ослањају на градски систем, а у којима је изграђена канализациона мрежа (Главица, Текија, Стрижа, Доње Видово). У будућности на овај систем требало би да буду прикључена и села на правцу ка Дреновцу за која је изграђен канализациони колектор пре више од шест година, али за која још увек није започета изградња секундарне канализационе мреже. Пречишћене отпадне воде из овог система одводе се отвореним каналом у Велику Мораву, при чему се мешају са водама северног језера у комплексу “Језера Транскоп”, групи језера насталих експлоатацијом шљунка.

 

Други систем, типа “мокро поље”, налази се код села Чепуре, у небрањеном делу тока Велике Мораве и користе га села Чепуре и Шавац.

Трећи систем, такође типа “мокро поље” изграђен је у близини села Шалудовац за потребе овог села, а четврти систем истог типа налази се у близини села Доња Мутница, а намењен је за пречишћавање отпадних вода из Доње Мутнице и у будућности и из села Клачевица и Извор.

Отпадне воде после пречишћавања у системима Шалудовац и Доња Мутница одводе се даље ка Грзи и Црници.

 

 

 

 

 

Изградња канализације, без претходно изграђених система за пречишћавање отпадних вода, започета је и у селима Горња Мутница и Стубица пре више од шест година, међутим, после почетне изградње дела мреже, радови су после 2020. године обустављени и још увек нису настављени.

Слично, на правцу Параћин – Дреновац изграђен је колектор за потребе села Дреновац, Ратаре, Сикирица, Горње Видово, а у будућности и за потребе Лебине, Крежбинца, Бусиловца и Голубовца, међутим, радови после изградње колектора нису настављени већ шест година.

 

У самом граду у потпуности је изграђена канализациона мрежа, док у приградским насељима мали број улица још увек нема канализациону мрежу.

 

У свим насељима у којима нема канализационе мреже у употреби су септичке јаме, а по локалним прописима отпадне воде из септичких јама морале би да се одвозе на систем за пречишћавање отпадних вода. Међутим, оваква пракса скоро да није присутна, односно отпадне воде из већине насеља у којима нема канализационе мреже просто се одлажу у најближи водоток.

На овом месту поменућемо и чињеницу да се део отпадних вода из градске канализације у самом граду директно улива у реку Црницу, што је било посебно приметно током суше 2026. године, када су се на локацијама код моста у Ул. Ђурађа Бранковића (“код “Чоколенда”) и моста у улици Др Драгољуба Јовановића (код средњошколског центра) из канализације у реку уливала два права “потока” сачињена од отпадних вода. Није реч о “регуларним” испустима из канализације, а ни, с обзиром на количину отпадних вода, нелегалном прикључењу на кишну канализацију, већ о “преливима” који се активирају приликом запушења фекалне канализације када се посебним системом ове отпадне воде изливају право у реку како не би потопиле домаћинства прикључена на канализационе водове. Ово је највероватније објашњење за уочену појаву, које – ако је тачно – говори да се систем канализације не одржава уредно, односно да се цеви не прочишћавају повремено посебним пумпама, што би морао да буде случај.

 

 

 

Није познато колико има септичких јама у општини, али се може претпоставити да је број најмање једнак броју домаћинстава која имају прикључак на водоводну, а нису прикључена на канализациону мрежу, односно да је реч о више од десет хиљада домаћинстава која користе овај начин за одлагање отпадних вода.

Према информацији ЈКП “Црница”, ни за један од наведена четири система за пречишћавање отпадних вода не постоји водна дозвола. Са друге стране, ЈВП “Србијаводе” доставило је информацију да је 2011. године издат Извештај о испуњености услова из водне сагласности за централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Параћину (Змич), те да је то једини водни акт који ЈВП “Србијаводе” поседују у вези са наведеним системима.

На наш захтев да се доставе употребне дозволе за системе за пречишћавање, ЈКП “Црница” је одговорило дописом којим је достављена употребна дозвола из 1993. године само за систем у Змичу, док за остала три система нису достављене употребне дозволе.

Како бисмо проверили функционалност система за пречишћавање отпадних вода у Змичу, затражили смо од ЈКП “Црнца” низ података о раду овог постројења, укључујући и рачуне за утрошену електричну енергију. На наше велико изненађење, добили смо одговор јавног предузећа да систем за пречишћавње отпадних вода у Змичу не функционише од 2018. године. Према наведеном, једино “пречишћавање” канализационих отпадних вода из целог града и неколико села које се упуштају у Велику Мораву дешава се у лагуни, делимичном биолошком разградњом и таложењем. Ово објашњава и добијене резултате мерења квалитета отпадних вода на излазу из лагуне, који често показују одступања од прописаног.

Током теренског истраживања обишли смо локације система за пречишћавање отпадних вода и према ономе што се могло видети на лицу места, системи у Шалудовцу и Доњој Мутници, који раде по принципу “мокрог поља”, односно користећи биолошку разградњу отпадних материја у базенима у којима расте барска трска – нису у функцији. Наиме, на овим локацијама нема воде ни трске на простору на коме би требало да се налазе овакви базени, терен је потпуно сув, па се може закључити да се на овим локацијама не обавља пречишћавање отпадних вода како је то планирано.

 

 

 

 

 

 

За разлику од постројења у Шалудовцу и Доњој Мутници, систем за пречишћавање отпадних вода у Чепуру, који користе села Чепуре и Шавац, на целом простору “мокрог поља” има засађену трску. Додуше, део отпадних вода излива се на некатегорисани пут који се налази поред самог “мокрог поља” и води ка оближњем викенд-насељу и даље у оближњи јарак, што показује да ни овај систем за пречишћавање није у најбољем стању. Ипак, за разлику од претходна два, у овом случају се бар може рећи да трске има и да “мокро поље” постоји.

 

 

Како ћемо видети касније у делу који се односи на мониторинг отпадних вода, ЈКП „Црница“ врши мерења квалитета отпадних вода само на систему Змич, а на основу достављених анализа, отпадна вода на излазу из система за шест достављених комплетних мерења током 2025. и 2026. године, према Извештају Завода за јавно здравље „Поморавље“ садржи загађујуће материје изнад максимално дозвољених концентрација у водама. За остале системе мерења квалитета отпадних вода нису достављена, из чега закључујемо да се на тим системима и не спроводе.

Током 2021. године најављено је у медијима да ће кроз пројекат „Чиста Србија“ у Параћину бити изграђено око 140 километара примарне и секундарне канализационе мреже, као и три нова система за пречишћавање отпадних вода. У оквиру овог пројекта, Општинска управа за инвестиције и одрживи развој расписала је за сада јавну набавку и уговорила израду катастарско-топографског плана по пројекту “Чиста Србија” у вредности од 6.6 милиона динара септембра 2021. године. На порталу јавних набавки и општинској интернет страни нисмо пронашли друге референце на овај пројекат (набавка услуге израде пројектне документације или изградње канализације). Радови на терену до данашњег дана нису започети.

Регистровани системи за пречишћавање отпадних вода приватних предузећа и предузетника који се изливају у водотокове и јавну канализацију

Осим система за пречишћавање отпадних вода који су у јавном власништву, у водотокове се изливају и отпадне воде из објеката предузећа која поседују своје посебне системе за пречишћавање отпадних вода.

Према достављеним информацијама ЈВП “Србијаводе”, на дан 1.1.2025. године следећа предузећа имала су водне дозволе или издате друге водне акте на основу којих им је дозвољено да отпадне воде изливају у градску канализацију или неки од водотокова.

Р. број	Број предмета	Датум	Подносилац захтева	Врста водног акта
1.	10928/1	22.12.2023.	„БАХУС“ д.о.о.	Водна дозвола
2.	8197/1	22.11.2021.	Млекара „МИХАЈЛОВИЋ“ д.о.о.	Водна дозвола
3.	9072/1	09.10.2024.	„ПИОНИР“ Параћин	Водна дозвола
4.	5836/2	07.10.2021.	„МОРАВАЦЕМ“ д.о.о. Поповац	Извештај о испуњености услова из водне дозволе
5.	6898/1	17.10.2024.	„SAPPHIRE“ д.о.о. Поповац	Водна дозвола
6.	2082/3	20.06.2024.	ДПП „ПЕТКОВИЋ“ д.о.о. Експорт-импорт	Водна дозвола
7.	2530/3	22.05.2024.	„Богдановић“ д.о.о. Параћин	Водна дозвола
8.	6586/1	02.08.2023.	„БМ ТРГОВИНА“	Водна дозвола
9.	11660/1927	12.02.2024.	Љубиша Рајић, Винарија Рајић	Водна дозвола
10.	5883/1	23.08.2023.	„Михајловић бензинске станице“ д.о.о. Доња Мутница	Водна дозвола
11.	8965/1	28.11.2023.	А.Д. „ПАРАЋИНКА“ Параћин	Водна дозвола
12.	1660/1	31.03.2022.	Производно прометно друштво „МАГНУМ“ д.о.о.	Водна дозвола
13.	1908/1	28.09.2022.	Станојевић Новица, Доње Видово	Водна дозвола
14.	1929/1	04.04.2022.	„НИС“ а.д. Нови Сад	Водна дозвола
15.	8112/1	29.11.2022.	Д.О.О. „ТРАНСКОП“	Водна дозвола
16.	5979/1	18.06.2024.	„НИСКОГРАДЊА C&M“	Водна дозвола
17.	5163/1	29.06.2021.	„ЈУГА-КООП“ д.о.о. Параћин	Водна дозвола
18.	6344/1	16.09.2020.	Стана Михајловић предузетник, СТР „Михајловић“ D. Мутница	Водна дозвола
19.	7943/2	24.09.2020.	Томић Горан	Водна дозвола
20.	6295/3	13.11.2020.	„ОМВ Србија“ д.о.о.	Водна дозвола
21.	1790/2	19.05.2020.	„Милетић-Комерц“ једночлано д.о.о.	Водна дозвола

Са наведеног списка, у реке отпадне воде изливају “Моравацем” и “Saphire” у Топлик – притоку Црнице, “Престиж Базени” (Станојевић Новица, Доње Видово), “Пионир”, “Транскоп”, Томић Горан Забрега (пастрмски рибњак) у реку Црницу, а остали са списка отпадне воде изливају у градску канализацију или септичке јаме, уз обавезу да овлашћено предузеће преузима садржај и одвози на систем за пречишћавање отпадних вода.

Занимљиво је да је за предузеће “Saphire” које се налази у кругу фабрике “Моравацем” издата водна дозвола, и то на основу тога што “„Моравацем“ д.о.о. Поповац, како је у тексту водне дозволе наведено “поседује, важећу водну дозволу за начин, услове и обим испуштања пречишћених отпадних вода у поток Топлик и реку Црницу, као и за испуштање пречишћених зауљених отпадних вода са интерне бензинске станице у поток Топлик и складиштење нафтних деривата, којима се утиче на режим вода у оквиру комплекса фабрике цемента „Моравацем“ д.о.о., издату од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичке дирекције за воде, под бројем 325-04-940/2021-07 од 10. 02. 2023. године, са роком важења од пет година од дана издавања решења”, али та водна дозвола није достављена у оквиру поднетог захтева.

На основу наведеног, може се претпоставити да нису достављене све важеће водне дозволе.

Органу јавне власти упутили смо нови захтев у циљу ажурирања података, и у одговору који смо добили наведено је да су у периоду од 1.1.2025. године до 31.7.2026. године издате следеће водне дозволе за испуштање отпадних вода у водотокове и јавну канализацију:

Р. бр	Број предмета	Датум	Подносилац захтева	Врста водног акта
1	3119/1	18.06.2025.	Љубиша Рајић, Винарија Рајић	Водна дозвола
2	5784/1	18.06.2025.	Друштво за грађевинске, услужне и остале делатности „НИСКОГРАДЊА C&M“ доо Ћуприја	Водна дозвола
3	8440/1	08.10.2025.	Аутомеханика-Неша ДОО Параћин, Огранак Аутоперионица Неша Параћин	Водна дозвола
4	8208/1	16.10.2025.	„SAPPHIRE“ д.о.о. Поповац	Водна дозвола
5	8213/1	17.10.2025.	„НИС“ а.д. Нови Сад	Водна дозвола
6	8501/1	21.10.2025.	Никола Јовановић ПР Аутоперионица ROYAL WASH Параћин	Водна дозвола
7	8046/1	37.07.2026.	„Милетић-Комерц“ д.о.о. Шалудовац	Водна дозвола

Није јасно због чега предузећа која поседују објекте истоветне намене нису наведена у списку издатих водних дозвола, тј. није јасно зашто нека предузећа у истој бранши имају водне дозволе за изливање отпадних вода у водоток или јавну канализацију, а друга немају – на пример у случају бензинских пумпи.

Даље, на списку недостају и велика предузећа као што је Српска фабрика стакла, за чије потребе су давно изграђени посебни канали за допремање воде Црнице до фабричког круга, а које сасвим сигурно ствара отпадне воде које излива или у водоток или у јавну канализацију.

Може се стога претпоставити да постоје и друга предузећа која испуштају отпадне воде у водотокове или јавну канализацију, која би због природе делатности морала да имају водну дозволу, а која се “не налазе у систему”.

Када је реч о доступности прикључења на канализацију, ЈКП “Црница” нам је по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја доставило списак насеља разврстан по могућности прикључења, односно према степену изградње канализационе мреже:

1. Насељена места која имају изграђену јавну фекалну канализациону мрежу, а где је могуће технички извести прикључке на исту:

• град Параћин

• Главица

• Текија

• Стрижа

• Доње Видово

• Шавац

• Чепуре

• Шалудовац

2. Насељена места до којих је изграђен колектор за одвођење отпадних вода, а није изграђена секундарна фекална канализациона мрежа:

• Сикирица

• Ратаре

• Горње Видово

• Дреновац

• Извор

• Доња Мутница

• Горња Мутница

• Стубица

3. Насељена места до којих није изграђен колектор за одвођење отпадних вода, а није изграђена ни секундарна фекална канализациона мрежа:

• Грза

• Сисевац

• Давидовац

• Лешје

• Клачевица

• Плана

• Поповац

• Буљане

• Бошњане

• Забрега

• Рашевица

• Трешњевица

• Поточац

• Својново

• Сињи Вир

• Крежбинац

• Мириловац

• Лебина

• Голубовац

• Бусиловац

Када је реч о броју прикључака, достављена је следећа табела:

Табела 2: Број прикључака на канализациону мрежу по насељима.

Насељено место	Број прикључака
Параћин	3.168
Стрижа	119
Текија	70
Главица	89
Чепуре	48
Шавац	35
Шалудовац	7
Ратаре	4
Доње Видово	7
Сикирица	1
УКУПНО:	3.548

На основу достављеног списка ЈКП “Црница” и података из пописа становништва 2022. године, може се проценити да се канализациона мрежа сматра изграђеном у насељима у којима живи 62.89% становништва, да су канализациони колектори изграђени за насеља у којима живи 13.80% становништва и да је тамо могућа изградња канализационе мреже, а да нема канализационе мреже којом управља ЈКП “Црница” у насељима у којима живи 23.31% становништва.

Ипак, оваква статистика даје само могућност прикључења у насељу, а како се чини, ствари на терену изгледају прилично другачије. Наиме, број прикључака на водоводну мрежу у Параћину је 7465 а број прикључака на канализациону мрежу 3168, у Стрижи је тај однос 534 према 119, у Текији 257 према 119, Главици 328 према 89 у корист водоводне мреже. Односно, број прикључака на канализациону мрежу знатно је мањи од броја прикључака на водоводну мрежу.

Дакле, у случају канализационе мреже имамо још мање грађана који су искористили могућност прикључења, што је и разумљиво – прво због тога што је водоводна мрежа у свим наведеним насељима изграђена пре више деценија, док је изградња канализације и у самом граду завршена релативно скоро – пре 10-20 година (неке приградске улице још увек немају могућност прикључења на канализациону мрежу), осим тога изградња септичке јаме за многе је и даље јефтиније и повољније решење, како због трошкова прикључења на канализациону мрежу, тако и због наизглед мањих трошкова одржавања – нема плаћања рачуна ЈКП “Црница” а отпадне воде се могу препумпати у кишну канализацију или непрописно излити у најближи поток…

У закључку и овог поглавља проверићемо како ствари стоје у овој области на основу статистике која произилази из података из последњег пописа становништва 2022. године.

Септичке јаме

Практично сви грађани који нису прикључени на систем канализације морали би да користе одговарајућу водонепропусну септичку јаму, а да отпадне воде ангажовањем овлашћеног предузећа одвозе на прописану локацију – систем за пречишћавање отпадних вода.

Међутим, опште је познато да мали проценат домаћинстава и предузећа која користе септичке јаме отпадне воде изливају по прописаној процедури – у систем за пречишћавање отпадних вода, а да сви остали отпадне воде одвозе у најближи водоток или чак испумпавају у кишну канализацију или отворене канале за одвођење кишних вода када је реч о селима. Из докумената о активностима комуналне инспекције, које смо прибавили по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја видимо и да је честа пракса домаћинстава која живе поред потока да отпадне воде спроведу право у водоток – без икакве септичке јаме, што се санкционише само у случајевима када овакво понашање засмета комшијама који поднесу пријаву.

Изгледа да је уобичајено у селима каква су Својново или Забрега (и не само у њима) користити ове импровизоване канализационе системе који директно одводе отпадне воде из домаћинства у поток или у реку Црницу у случају Забреге.

Не треба трошити речи да би се објашњавало колико је оваква пракса опасна за здравље грађана и погубна по живи свет.

Непрописно одлагање отпадних вода у водотокове без сумње спада у највеће проблеме животне средине у општини.

На основу информације ЈКП “Црница” о броју прикључака на канализацију по насељима, лако је проценити да се број домаћинстава која користе септичке јаме мери хиљадама. Наиме, само у граду има 4297 прикључака више на водоводну мрежу у односу на број прикључака на канализацију, док је у општини та разлика 8116. Кад се узме у обзир да ни водоводна мрежа није изграђена у свим селима, као и да је проценат прикључења мањи него у градској зони и тамо где има изграђене водоводне мреже, може се рећи да је број септичких јама у општини већи од 10 хиљада.

Затражили смо захтевом за слободан приступ информацијама од јавног значаја и информацију о броју пражњења возилом за црпљење септичких јама у власништву ЈКП “Црница” од 1.1.2025. године до 31.7.2026. године. Добили смо одговор да је реч о 38 пражњења за физичка лица и 5 пражњења за правна лица. ЈКП “Црница” поседује за овај период и само један уговор о пражњењу септичких јама, са предузећем “Милетић – комерц” из Шалудовца.

Даље, ЈКП “Црница” нема кориснике услуга ни уговоре са другим предузећима и предузетницима који се баве пружањем услуге пражњења септичких јама за испуштање отпадних вода на неком од система за пречишћавање отпадних вода којима управља ово јавно предузеће у периоду који нас је интересовао.

Уколико само 5% септичких јама које постоје на територији општине мора да се испразни током календарске године, реч је о преко 500 пражњења, па је јасно да ЈКП “Црница” не покрива ни 10% овог претпостављеног броја. Са друге стране, јавно предузеће нема ни уговоре ни било какав пословни однос са другим предузећима која се (можда) баве овом делатношћу и нема сазнања да се отпадне воде испуштају у системе за пречишћавање отпадних вода којима управља. То значи да се најмање 450 септичких јама годишње празни у “сивој зони”, односно у најближи поток. Прави број је вероватно и већи, па је јасно да се заједница суочава са огромним проблемом непрописног одлагања отпадних вода из септичких јама.

 

 

Претходна страна:

4.1.2.1. Локални институционални, плански и законски оквир – комуналне отпадне воде

Наредна страна:

4.1.2.3. Мониторинг – испитивање квалитета отпадних вода

Садржај: 

АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење

 

 

Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.