На основу података из пописа становништва 2022. године, коришћењем табеле “Станови према опремљености инсталацијама водовода и канализације и основу коришћења, по општинама/градовима“, може се оценити положај Параћина у области доступности воде за пиће на простору централне Србије.
Према овим подацима, проценат прикључених на водоводну мрежу на нивоу Поморавске области је 62.15% док је у Параћину на водоводну мрежу прикључено 68.46% домаћинстава, па је овде Параћин изнад просека округа.
Проценат прикључених на водоводну мрежу на нивоу ширег региона, који смо дефинисали као Шумадијску, Поморавску, Борску, Зајечарску, Расинску и Браничевску област, уз искључење Крагујевца као велике урбане целине, јесте 65.63% па је и овде Параћин изнад просека региона.
Разлика у односу на процене у делу “Приказ стања” (где је наведено да 80.6% становништва живи у насељима у којима је изграђена водоводна мрежа) произилази из чињенице да смо наведене процене заснивали на претпоставци да је у насељима где постоји водоводна мрежа вода из градског водовода доступна свим становницима, док попис узима у обзир само оне који су се стварно и прикључили (нису сва домаћинства у свим насељима где постоји водоводна мрежа и прикључена на водовод).
Са друге стране, криза која је настала у водоснабдевању почетком 2026. године, као и кварови на главном доводу у августу 2026. године, показали су и слабости постојећег система.
Климатске промене, које за регион значе учесталије дуге сушне периоде (какав је управо и период током 2026. године) а са друге стране кратке интервале са натпросечним падавинама (као у пролеће 2014. године) значајно негативно утичу на безбедност водоснабдевања, јер су карстна врела Топлик и Света Петка веома осетљива на временске услове. У сушним годинама њихова издашност драматично опада, а током кишних периода долази до замућења, па се вода не може употребљавати за пиће и кување.
Ове осцилације посебно утичу на групу од дванаест села која се снабдевају директно са ових врела, а зависно од околности имају негативан утицај и на град и села која се могу снабдевати и из бунара.
Ова врела такође су подложна утицајима површинских вода са простора планина у источном делу општине, на којима се врше и рударске активности (каменоломи у Поповцу). Јавност је упозната и са истраживањима резерви минералних сировина управо на простору који обухвата зоне утицаја врела Света Петка и Топлик. Отварање рудника на овом простору имало би потенцијално значајан негативан утицај на безбедност водоснабдевања.
Треба имати у виду да ослањање на бунаре у долини Велике Мораве значи и неопходност сталног инвестирања у одржавање и изградњу нових бунара, будући да старе бушотине временом могу постати мање издашне или потпуно неупотребљиве, а за њихову изградњу потребно је време и знатна средства.
Забрињава чињеница да протеклих година нема информација о планирању изградње нових бунара или ревитализације постојећих (изградња нових бушотина), односно то што су последње информације о изградњи нових бунара у Параћину (Горуње 6 и Данково 2) које смо пронашли из 2018. године.
Ови бунари изграђени су у ободној зони долине, прва група на простору Горуња северно од града, друга на ободу насеља Данково југозападно од града, а трећа на ободу села Стрижа, док је изградња нових за водоснабдевање села у јужном делу општине планирана на линији Стрижа – Дреновац.
У пролеће 2026. године показало се да само постојање бунара не значи и сигурно водоснабдевање, јер је због квара на делу главног цевовода из правца Извора, чија замена није још увек спроведена, дошло до потпуног престанка дотока воде у резервоар на Карађорђевом брду, док бунари са друге стране нису били спремни за активирање (често је потребна припрема, дезинфекција и сл.), па је град месец дана био без исправне воде за пиће.
Даље, ширење водоводне мреже на села у источном делу општине вршено је “позајмљивањем” воде из главног довода, а тек делимично је (у долини Велике Мораве) “покривено” изградњом нових бунара, што дугорочно представља озбиљну слабост система.
Непостојање изгледног плана за дугорочно обезбеђење већих количина воде из регионалних система “осуђује” Параћин у тренуцима криза изазваних сушом или замућењем карстних изворишта на коришћење бунарских вода, чијој се заштити не поклања довољна пажња.
Покривање скоро свих насељених места водоводном мрежом је релативно лако изводљиво, пошто је довод воде изграђен до већине насељених места, па даља изградња мреже пре свега представља ствар одлуке локалне самоуправе (и можда интересовања грађана за прикључење на водоводну мрежу). Међутим, овде треба напоменути да даља изградња водоводне мреже без обезбеђења стабилних изворишта цео систем даље уводи у могуће проблеме.
Удружење “Придружи се” је истраживањем рударења на територији општине утврдило да приватна предузећа, зарад својих потреба, врше истраживања ресурса подземних вода, укључујући и локалитете који су близу оних који се користе за водоснабдевање. У претходном периоду већ су изграђени бунари који користе подземне воде истог квалитета и на сличном простору који се истовремено користи за водоснабдевање или је планиран за изградњу нових бунара за водоснабдевање.
Из огласа на друштвеним мрежама види се да постоји и тржиште “бушења бунара” где приватна предузећа, за потребе наводњавања, викендица или сеоских домаћинстава, врше бушења на територији целе општине. Ови радови се, по свему судећи, изводе често без ваљаних дозвола и могуће и нестручно. То значи да постоји опасност да подземне воде које се користе за водоснабдевање или би се могле користити за водоснабдевање буду трајно контаминиране површинским водама. Контаминирање подземних вода материјама које се не смеју наћи у води за пиће изазвало би огромне проблеме за водоснабдевање општине у будућности. Стихијско и аматерско бушење бунара у том смислу представља велику опасност.
Даље, укупно загађење природе, дивље депоније, одлагање опасног отпада без контроле, неконтролисана употреба пестицида, потенцијално могу угрозити изворе водоснабдевања.
Укупна ситуација са водоснабдевањем у општини може се оценити као “крхка”.
Систем функционише, број грађана који има или ће вероватно ускоро имати приступ води за пиће је задовољавајући у односу на регионални просек, али свако “искакање” неког дела система може изазвати велику кризу.
Уколико се у било ком тренутку застане са обезбеђивањем довољних количина воде кроз изградњу нових бунара, не смање значајно губици, не обезбеди дугорочна заштита како карстних изворишта тако и подземних вода, могло би доћи до драматичне кризе са озбиљним последицама.
Претходна страна:
Наредна страна:
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
