У јавно објављеној Стратегији одрживог развоја општине Параћин за период од 2008. до 2017. године и Плану генералне регулације Параћина наводи се да је главни извор снабдевања водом за град Параћин и групу села извориште Света Петка у селу Извор. Како се наводи, ово извориште има веома променљиву издашност која варира од 80 до 1000 литара у секунди, зависно од временских услова, због чега се приступило изградњи дубоких бунара на ободу градске зоне како би се решили проблеми са водоснабдевањем током летњих месеци.
Деценијски проблем старог цевовода којим се град снабдевао и који је био подложан честим кваровима (коришћене су застареле азбестне цеви) углавном је решен заменом већег дела наведеног цевовода током 2018-2020. године. Ова велика инвестиција реализована је уз помоћ кредита Немачке развојне банке (KfW). Међутим, мањи део цевовода који је према пројекту требало да замене као сопствено учешће локални ЈП “Водовод” и општина Параћин на прилазу граду није реконструисан, што је довело до криза у водоснабдевању почетком 2026. године после квара на овом делу мреже. На истој локацији само у августу 2026. године забележена су поново два квара због којих је дошло до прекида снабдевања водом из овог правца.
Вода из изворишта Света Петка дели се између Параћина и Ћуприје у односу 60:40 процената.
У Стратегији се наводи да су до тренутка израде овог документа били изграђени следећи бунари:
- БВ 1 у Данкову, капацитета 7 l/s,
- БВ 2 у Змичу, капацитета 18 l/s,
- БВ 3 у Текији, капацитета 4 l/s, једини је бунар који је у експлоатацији током целе године,
- БВ 4 у Стрижи, капацитета 14 l/s,
- БВ 5 код фабрике „Пионир”, капацитета 5 l/s,
- БВ 6 у Теслиној улици, капацитета 13 l/s,
- Бунар у кругу болнице служи за потребе снабдевања водом саме болнице, капацитет је 3 l/s и служи искључиво као допунски извор снабдевања водом,
- Бунари БВ 7 (15 l/s), БВ 9 (20 l/s) и БВ 10 (15 l/s) у Горуњу, чија је издашност 50 l/s, заједно са бунаром БВ 2 и бунаром БВ 8 (20 l/s), чији је довршетак изградње планиран у 2008. год. повезани су цевоводом до резервоара на Карађорђевом брду.
У међувремену је према извештајима медија реализован и пројекат кроз који су изграђени нови бунари у Горуњу и Данкову (говори се о четири бунара) такође током 2018-2020. године. Према изјавама званичника тадашњег ЈП “Водовод”, изградња нових бунара требало је да омогући снабдевање водом и у случају отказа главног изворишта Света Петка.
У плановима ЈП “Водовод” (касније интегрисано у ЈКП “Црница”) говорило се о изградњи чак шест нових бунара, а у извештајима овог јавног предузећа (нпр. за 2014. годину) говори се и о планираној изградњи бунара у Стрижи.
Најмање један бунар изграђен је код Стриже за потребе водоснабдевања Доњег Видова и групе прекоморавских села 2011. године.
У одговору ЈКП “Црница” на наш захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја наводи се да су у овом тренутку у функцији следећи бунари:
1. Данково 1, кп.бр. 5771 КО Параћин град, Q=4 l/s
2. Данково 2, кп.бр. 5734/1 КО Параћин град, Q=10 l/s
3. Параћин 3, кп.бр. 508/1 КО Параћин град, Q=11 l/s
4. Стрижа 1, кп.бр. 2159/3 КО Стрижа, Q=6 l/s
5. Стрижа 2, кп.бр. 2404 КО Стрижа, Q=10 l/s
6. Стрижа 3, кп.бр. 1823 КО Стрижа, Q=9 l/s
7. Горуње 1, кп.бр. 3149/23 КО Параћин, Q=10 l/s
8. Горуње 2, кп.бр. 2984/3 КО Параћин, Q=11 l/s
9. Горуње 3, кп.бр. 2980/3 КО Параћин, Q=9 l/s
10. Горуње 4, кп.бр. 2992/6 КО Параћин, Q=9 l/s
11. Горуње 5, кп.бр. 2810/2 КО Параћин, Q=8 l/s
12. Горуње 6, кп.бр. 2843/1 КО Параћин, Q=2 l/s
Дата је и напомена да се бунар у кругу болнице користи искључиво као допунски извор снабдевања водом, и то само као техничка вода (како се наводи, он никада није ни имао водну дозволу) и он је под надлежношћу саме болнице.
На основу наведеног укупан капацитет свих 12 бунара је 99 литара у секунди.
Поређење ажурних података ЈКП “Црница” и података из Стратегије показује да су према садашњим подацима бунари који су постојали и у време израде Стратегије 2008. године (нпр. Данково 1, Параћин 3 (Теслина)) мање издашни, а да се сада од шест бунара у Горуњу очекује 49 литара воде у секунду, док је према Стратегији 2008. године слична количина воде (50 литара воде у секунду) стизала из само три бунара, док се очекивала изградња четвртог који би капацитет подигао на 70 литара воде у секунду. Односно, укупан капацитет 9 бунара 2008. године био је 111 литара у секунду, а садашњих 12 даје 10% мању количину воде.
Ово указује, под условом да су подаци које смо добили тачни, да су раније изграђени бунари сада мање издашни, што је иначе очекивано (временом губе капацитет из различитих разлога, па је потребно обнављање, нове бушотине и сл.) и отвара питање да ли се извориштима адекватно управља и да ли постоји стратегија изградње нових бунара како би се избегле будуће кризе?
Достављена су решења о утврђеним зонама санитарне заштите за изворишта “Света Петка” и “Топлик”, као и за бунаре Параћин 3 (Теслина улица), БВ 4/2 на кп.бр. 2159/3 КО Стрижа (Стрижа 1), Горуње 1, Горуње 2, Горуње 3, Горуње 5, као и информација да се за остале бунаре припрема јавна набавка за израду пројеката зона заштите, из чега произилази да за пет бунара нису урађени пројекти зона заштите иако су сви изграђени пре више од шест година.
Достављено је и решење о овереним резервама подземних вода за све бунаре осим Горуње 6 и Данково 2, са стањем на дан 20.9.2019. године, број 310-02-00365/2022-02 издато 26.9.2022. године на извориштима “Горуње” (72,3 l/s), “Параћин” (19,7 l/s), “Данково” (4,4 l/s) и “Стрижа” (39,2 l/s), односно укупно 135,6 l/s, при чему, како изгледа извориште “Параћин” обухвата и две локације бунара које нису наведене у списку бунара које смо добили од ЈКП “Црница”, могуће због тога што је реч о локацијама планираним за будућу изградњу бунара.
Из свих наведених извора може се закључити да се капацитет бунара, као изворишта за водоснабдевање, креће око 100 литара у секунду, што је мање од најава у медијима, али и даље упоредиво са просечном издашношћу изворишта “Света Петка” које као крашко врело има драматична одступања током сушних и кишних периода године.
Извршили смо теренску проверу локација на којима се налазе бунари који су наведени у извештају ЈКП “Црница”. На лицу места затекли смо објекте у различитом стању. Неки од бунара налазе се на простору који је заштићен заштитном оградом којом се штити прилаз постројењима, док су други практично на отвореном. На пример, ограда која је некад штитила простор бунара Горуње 4 више не постоји у делу парцеле према путу, а на локацији бунара Горуње 5 је делимично оштећена и не штити прилаз објекту.
На овом месту навешћемо и да је ЈКП “Црница” доставило Решење о одобрењу примењених хидрогеолошких истраживања на изворишту “Света Петка” број 1724552 2025 од 21.1.2026. године, којим се одобравају истраживања на наведеној локацији, чиме се стварају услови да се изврши и оверавање резерви и тако заштити овај простор за водоснабдевање у будућности.
Део становништва општине снабдева се водом и из изворишта Топлик у Поповцу, које је, као и извориште Света Петка, подложно осцилацијама зависно од климатских услова, а још осетљивије на замућења после великих падавина.
Насеље Сисевац снабдева се водом из изворишта на врелу Црнице, чија је примарна намена водоснабдевање делова општине Деспотовац. Међутим, ова водоводна мрежа има статус “сеоске”, односно није у надлежности ЈКП “Црница”, према одговорима овог јавног предузећа на наше захтеве за приступ информацијама од јавног значаја.
Према извештајима јавног предузећа водоводна мрежа изграђена je у градској зони и практично у свим приградским насељима, према приложеном списку:
1. Насељена места која имају изграђену јавну водоводну мрежу:
-
град Параћин
-
Главица
-
Давидовац
-
Доња Мутница
-
Плана
-
Клачевица
-
Извор
-
Горња Мутница
-
Буљане
-
Бошњане
-
Поповац
-
Стубица
-
Забрега
-
Текија
-
Стрижа
-
Доње Видово
-
Шавац
-
Чепуре
-
Шалудовац
-
Крежбинац
2. Насељена места где је изграђен главни цевовод, углавном до школа, а није изграђена секундарна водоводна мрежа:
-
Сикирица
-
Ратаре
-
Горње Видово
-
Дреновац
-
Поточац
-
Својново
-
Трешњевица
-
Рашевица
-
Сињи вир
-
Лебина
-
Мириловац
-
Лешје
На овом месту из ЈКП “Црница” је стављена и напомена у којој се каже да уколико је негде постојала техничка могућност због саме локације објекта урађен је прикључак на водоводну мрежу и у насељима за која се сматра да нису покривена водоводном мрежом, вероватно у близини проласка главних цевовода.
3. Насељена места до којих није изграђен ни главни доводни цевовод, а није изграђена ни секундарна водоводна мрежа:
-
Грза
-
Сисевац
-
Голубовац
-
Бусиловац
Ове податке треба прихватити само као процену, јер већ следећа табела која нам је достављена показује (сходно “напомени” ЈКП “Црница” у претходном тексту) да прикључака на водоводну мрежу има и у Дреновцу, Сикирици, Мириловцу, Лебини, Лешју, Трешњевици, Ратару, Горњем Видову у којима, према претходном списку, нема водоводне мреже (већ само довода воде главним водом).
Табела 1: Број прикључака на водоводну мрежу према достављеним подацима ЈКП “Црница” по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја
-
-
-
-
Насељено место
Број прикључака на водоводну мрежу
Параћин
7,465
Стрижа
534
Главица
328
Шавац
217
Доње Видово
474
Текија
257
Чепуре
193
Извор
276
Давидовац
133
Доња Мутница
265
Горња Мутница
164
Бошњане
106
Клачевица
108
Шалудовац
81
Крежбинац
65
Стубица
221
Сикирица
7
Дреновац
15
Горње Видово
8
Ратаре
13
Поповац
312
Буљане
56
Рашевица
29
Својново
1
Поточац
3
Трешњевица
5
Лешје
1
Забрега
71
Плана
223
Лебина
15
Мириловац
18
УКУПНО:
11,664
-
-
-
Из извештаја јавног предузећа и објава медија може се видети да је протеклих година у делу града дошло до замене старе водоводне мреже са циљем смањења губитака и мање учесталости појаве кварова на мрежи, али нису објављени ефекти ових мера.
За потребе водоснабдевања града у употреби је и резервоар на Карађорђевом брду, за који се у записницима водне инспекције у које смо имали увид наводи да има капацитет од 3000 кубних метара.
У 2026. години и даље није започета реализација неких од планираних стратешких активности у области водоснабдевања из Стратегије одрживог развоја општине Параћин за период од 2008. до 2017. године, па тако нема говора о изградњи регионалног водовода из правца језера Бован, а још мање се помиње изградња бране у кањону Црнице изнад Забреге у циљу стварања акумулације за водоснабдевање, па се може рећи да се од ових пројеката, средњорочно гледано, практично одустало.
На основу достављеног списка ЈКП “Црница” и података из пописа становништва 2022. године може се проценити да се водоводна мрежа сматра изграђеном у насељима у којима живи 80.6% становништва, да су доводи воде изграђени за насеља у којима живи 17.54% становништва и да је тамо могућа изградња водоводне мреже (у некима, како смо видели, већ постоје и дати прикључци на водоводну мрежу), а да нема водоводне мреже којом управља ЈКП “Црница” у насељима у којима живи 1.86% становништва.
Дакле, у овом тренутку само 1.86% становника општине живи у насељима у којима нема изграђене водоводне мреже нити је до ових насеља изграђен довод воде (при чему у ова насеља спада Сисевац, у коме постоји мрежа која се сматра “сеоском”, а заправо је остатак старе мреже која је снабдевала рудник угља и околне објекте), а са друге стране, водоводна мрежа већ постоји или је њену изградњу лако могуће спровести (практично је у питању само одлука да се изградња реализује на нивоу локалне самоуправе) за 98.14% становника општине.
Треба рећи на овом месту да се ова статистика мора прихватити уз велику ограду – реч је о могућности прикључења на нивоу насеља, што не мора увек да значи да баш у свакој улици или за баш свако домаћинство постоји могућност прикључења у овом тренутку, а такође ово не значи и да је свако домаћинство могућност која постоји и искористило, па ћемо се у закључку овог поглавља бавити и статистиком на основу података из последњег пописа становништва 2022. године која даје нешто другачију слику.
Претходна страна:
4.1.1.1. Локални институционални, плански и законски оквир – вода за пиће
Наредна страна:
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
