Општина Параћин је протеклих година често помињана у медијским објавама које су се бавиле загађењем ваздуха, а због великог броја дана у години у којима је забележено прекорачење дозвољених вредности загађујућих материја.
Наиме, на основу Уредбе о утврђивању Листе категорија квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама на територији Републике Србије за 2023. годину (“Сл. гласник РС”, бр. 97/2024), Општина Параћин наведена је под редним бројем 19. у списку општина које су имале трећу категорију ваздуха, док је, према Уредби о утврђивању Листе категорија квалитета ваздуха по зонама и агломерацијама на територији републике Србије за 2024. годину (“Сл. гласник РС”, бр. 118/2025) , Параћин наведен под редним бројем 20. на списку општина са другом категоријом ваздуха.
Треба имати у виду да је важећи Закон о заштити ваздуха донет током 2025. године, при чему је промењена и методологија категоризације, што је и разлог због ког је у 2023. години категорија квалитета ваздуха у Параћину била “трећа” а 2024. године “друга”.
Уредба за 2025. годину још увек није објављена, али су у публикацији
Анализа стања квалитета ваздуха у Републици Србији за 2025. годину Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину објављени резултати мерења различитих параметара квалитета ваздуха за територију Републике Србије, из чега се види да је у Параћину и током 2025. године било прекорачења законом прописаних параметара када је реч о “PM” (“particulate matter” – честичне материје или лебдеће честице) честицама (PM10 – честице мање од 10 микрометара и PM2.5 – посебно опасне честице мање од 2.5 микрометара) и азотним оксидима. Овакво стање ствари захтевало је, према важећим прописима и акцију локалних власти, како је то прописано Законом о заштити ваздуха (“Сл. гласник РС”, бр. 51/2025), при чему је први корак требало да буде усвајање Плана квалитета ваздуха, до чега, како је објашњено, још увек није дошло.
Који су главни потенцијални извори загађења ваздуха у Параћину? На ово питање није могуће прецизно одговорити због непостојања истраживања референтних институција која би дала дефинитиван одговор и указала на “одговорне”, али се из расположивих података који показују нагле скокове загађења током зимских месеци може закључити да је грејање током зиме (које укључује велики број приватних ложишта) један од битних фактора. Даље, интензиван саобраћај, близина ауто-пута, драматично повећање броја аутомобила током протеклих деценија, уз истовремено коришћење мотора са застарелим стандардима, сигурно су допринели загађењу.
“Голим оком” видљиво је и загађење прашином које настаје на локалитетима на којима се одвијају рударење и прерада камена без адекватне опреме за њено сузбијање. Додатно, транспорт камена видно загађује околину транспортних путева.
Загађењу доприноси и намерно паљење отпада ради извлачења секундарних сировина, а посебно драматични скокови загађења наступају приликом пожара на градској депонији “Буљанка” какав је био онај од 2. августа 2026. године. Наиме, дим запаљене депоније прешао је преко планине Јухор, о чему су извештавали мештани села са оне стране планине, а током ноћи и јутра прекрио је и Ћуприју и Јагодину, односно скоро цело Велико Поморавље у овом делу тока реке.
На крају, али не и најмање важно, јесте загађење које долази из индустријских објеката. У јавности су се протеклих година, због резултата мерења са мерне станице државног система у Поповцу, често појављивале информације о загађењу чији је наводни узрочник фабрика цемента у овом насељу, што је из саме фабрике на основу њихових мерења одлучно демантовано. У одређеним периодима голим оком је видљиво загађење из погона за производњу бетонских прерађевина у Шумадијској улици у Параћину, прашина из предузећа која се баве обрадом дрвета, дим из различитих других постројења на више локација, а скокови концентрације азотних оксида током ноћи наводно се могу објаснити и активностима повезаним са топљењем материјала за производњу стакла.
Међутим, сви ови наводи се, без адекватног мерења и чврстих доказа, могу се сматрати само претпоставкама.
Претходна страна:
4.2.1. Локални институционални, плански и законски оквир
Наредна страна:
Садржај:
АНАЛИЗА стања заштите животне средине у општини Параћин са предлогом мера за унапређење
Наша организација је добила подршку Владе Швајцарске кроз пројекат „Заједно за активно грађанско друштво –АKТ”, који спроводе “Helvetas”Србија и Грађанске иницијативе. Мишљење које је изнето на овој интернет страници је мишљење аутора и не представља нужно и мишљење Владе Швајцарске, “Helvetasа“ или Грађанских иницијатива.
