Увод – како смо радили истраживање
Како бисмо утврдили какво је стање на терену кад је реч о „дивљим депонијама“ на територији општине Параћин спровели смо теренско истраживање, користећи опрему за фото и видео документовање укључујући и беспилотну летелицу на локацијама за које смо прибавили дозволе надлежних органа (Минстарства одбране) за снимање из ваздуха.
У проналажењу локација дивљих депонија служили смо бесплатним алатима за геомапирање као што је GoogleEarthPro компаније Google, пошто је значајан број дивљих депонија лако видљив на сателитским снимцима, затим информацијама које смо добијали од грађана, како у директном разговору тако и преко друштвених мрежа, а такође смо користили и мапу дивљих депонија које је у оквиру својих обавеза сачинило и у сарадњи са надлежним државним институцијама објавило ЈКП „Параћин“ 2020. године.
Циљ истраживања био је не само установити постојање и обим дивљих депонија, него и утврдити могуће разлоге за њихово даље коришћење пошто је цела општина у овом тренутку покривена услугом прикупљања комуналног отпада.
Највећи број дивљих депонија су наиме стара сеоска сметлишта, односно локације које су коришћене за нелегално депоновање комуналног отпада у време кад села нису била покривена услугом прикупљања комуналног отпада.
Број посећених локација
У току теренског истраживања лоцирали смо 21 дивљу депонију и то на локацијама: Горње Видово, Доње Видово, Плана, Стрижа, Чепуре (4 локације), Доња Мутница, Шавац, Бошњане, Буљане, Давидовац, Клачевица, Рашевица, Ратаре, Поповац, Стубица (2 локације), Поточац, Лебина.
Дивљих депонија има свакако више, али је и преглед ових локација по нашем мишљењу био довољан да се донесу неки закључци који се односе на разлоге због којих грађани и даље користе дивље депоније за одлагање отпада.
Како на терену изгледају дивље депоније?
Дивље депоније се грубо могу поделити у три категорије, што треба схватити врло условно:
а) Стара сметлишта
Стара сметлишта се деценијама непрекидно користе за нелегално одлагање отпада. То значи да се на овим локацијама налазе наслаге отпада које понекад могу изгледати као „брежуљкасти“ терен покривен зеленилом, док се на ободима налазе видљиве „свеже“ гомиле смећа. Неке од ових локација повремено буду поравнате грађевинским машинама, што привремено створи утисак „уредности“ да би потом нове гомиле смећа биле наслагане на тако створени плато.


б) Депоније „поред пута“
На неким локацијама дивље депоније протежу се стотинама метара на тај начин што се гомиле смећа простору дуж пута па се смеће не одлаже на ограничену површину, већ се ново смеће баца иза последње гомиле у низу и тако продужава линија отпада која прати пут.


в) „Тачкасте“ дивље депоније
На неким локацијама изгледа да је реч депонијама које су кренуле са растом на тај начин што је неко од грађана бацио смеће на локацију која је видљива и доступна другима, па се онда са том праксом наставило од стране мање групе лица. Такве депоније се налазе на неочекиваним местима, која су лако доступна одређеној мањој популацији, а претходно нису коришћена у ове сврхе. За њихов настанак довољно је да несавесни грађанин баци значајнију количину отпада, да тај отпад не буде почишћен у разумном року и да затим овај негативан пример следе други несавесни појединци.

Какав отпад се баца на дивље депоније?
Обиласком дивљих депонија утврдили смо да одређене врсте отпада доминирају из чега би се могли извући и закључци – шта је проблем са садашњим начином одлагања комуналног отпада у контејнере на јавним површинама.
Следеће врсте отпада смо затекли на терену:
а) Грађевински отпад
Визуелно највећу запремину на дивљим депонијама заузимају различите врсте грађевинског отпада, од класичног грађевинског шута до делова санитарија из објеката. На великом броју дивљих депонија и свакако на свим старим сеоским сметлиштима фотографисали смо по једну бачену WC шољу.
Прилично је јасно зашто овај отпад завршава на дивљим депонијама – то је за грађане најјефтиније решење, а овакав отпад се не може одлагати у контејенере. Општина је најавила доношење, али још увек није донела, одлуку о управљању грађевинским отпадом. По садашњим прописима грађевински отпад би морао да се одлаже на за то одређену локацију, некада је то био део депоније „Буљанка“ формално намењен за грађевински отпад, али се ова врста организације никад није претерано поштовала. У сваком случају, када бирају између могућности да грађевински отпад баце на сеоско сметлиште или да плате неком (ЈКП „Црница“ или други превозник) да отпад одвезе на удаљену локацију (где се можда такође мора и платити услуга депоновања) – грађани бирају сеоско сметлиште.
Посебно уређени простори за одлагање оваквог отпада који се повремено чисте грађевинским машинама могли би бити од помоћи за смањење количина грађевинског отпада на дивљим депонијама.

б) Органски отпад – отпад из пољопривредне производње, уклоњено растиње, лешеви животиња
На многим локацијама затекли смо различит органски отпад, реч је често о баченим пољопривредним производима који више нису за употребу, затим отпадни материјал из пољопривредне производње, посечено грање, растиње… Осим отпада биљног порекла, на неким локацијама било је и лешева животиња или сличног отпада животињског порекла (кости). Ова врста отпада некада је вероватно била доминантно присутна на сеоским сметлиштима па она и нису била доживљавана као велики проблем пре појаве великих количина пластичне амбалаже, електронског отпада, старих гума…


в) Кабасти отпад
На скоро свим дивљим депонијама може се пронаћи стари намештај, кревети, душеци, фотеље… Нема сумње да кабасти отпад представља проблем за мештане села, на сличан начин као и грађевински отпад – кревет није могуће убацити у контејнер, а плаћање одвожења далеко од села не сматра се прихватљивом опцијом.

г) Отпад који припада посебним токовима отпада као и отпад који се сматра опасним отпадом из домаћинстава
Амабалажа пестицида, старе гуме, различита амбалажа хемијских производа, амбалажа моторних уља, електронски отпад, налазе се на свим дивљим депонијама. Присуство опасног отпада из домаћинстава на дивљим депонијама представља додатну отежавајућу околност за њихово евентуално безбедно уклањање у будућности а истовремено је јасна опасност по здравље људи.




д) Класичан комунални отпад
Свакако је изненађујуће да се на дивљим депонијама налазе велике количине класичног кућног комуналног отпада. Амбалажа прехрамбених производа, кесе, одећа, обућа, играчке, различити предмети од пластике, стари школски уџбеници, па чак и бачена стара документација, представљају велики део запремине дивљих депонија. Ово је изненађујуће јер већ више од десет година у свим селима постоји организовано прикупљање комуналног отпада уз помоћ контејнера. Зашто мештани и за ову врсту отпада и даље користе дивље депоније? Да ли је реч о томе да услуга није квалитетна, да се контејнери не празне на време или динамиком која је потребна? Да ли је реч о мештанима који се стицајем околности нису нашли у евиденцији обвезника ЈКП-а па сматрају да на овај начин могу да поступају и да тиме не стварају обавезу плаћања рачуна (приликом увођења ове услуге постојао је значајан отпор мештана који су сматрали да ако бацају отпад на сеоско сметлиште не морају да плаћају рачуне за прикупљање комуналног отпада)?
Отпад је очигледно „свеж“. Ово је свакако тема којом би морали да се позабаве представници институција које се баве управљањем отпадом у општини Параћин.
Како локалне службе „чисте“ дивље депоније
На неколико локација документовали смо како локалне службе „чисте“ дивље депоније. Укратко – локалне службе не чисте дивље депоније. „Чишћењем“ се заправо назива рашчишћавање простора грађевинским машинама, којима се отпад присутан на дивљој депонији сабија у слој смећа дебљине неколико метара, уређује плато – од смећа, који затим грађани веома брзо попуне новим комуналним отпадом. Односно не чисти се дивља депонија, него се рашчишћава простор за још смећа.
Визуално – овакве акције постижу циљ, јер „очишћена“ депонија неко време изгледа уредније, нема пластичних кеса које лете по пољу, ни упадљивих гомила комуналног отпада, бачених кревета… Суштински, чишћење се не организује.

Колико је тешко ухватити починиоце – лица која непрописно одлажу отпад на дивље депоније?
Током нашег теренског истраживања на три локације затекли смо и снимили лица која бацају отпад на дивљу депонију. Треба имати у виду да нам бележење оваквих активности није било циљ, већ да је једноставно фреквенција долазака грађана на дивље депоније толика да чак и кроз активност документовања простора на који се нелегално одлаже отпад долази до сусрета са „корисницима“ овог простора. Из овог закључујемо да би комунална инспекција, чак и без посебне опреме каква је беспилотна летелица чија је цена педесетак хиљада динара била у прилици да на делу затекне велики број прекршилаца. Колико нам је познато то се не дешава, односно чини се да постоји „прећутна сагласност“ да се сеоска сметлишта – дивље депоније могу користити и нема видљиве организоване акције да се прекршиоци кажњавају.

Закључак
Дивље депоније нису узрок већ последица нерешеног проблема. Систем управљања отпадом у општини Параћин није заокружен, није решено питање грађевинског отпада ни на нивоу локалних прописа, није завршено рециклажно двориште – сакупљачки центар за посебне токове отпада, није решено питање одлагања кабастог отпада у селима (у граду постоје годишње акције за уклањање кабастог отпада).
Сви ови нерешени проблеми, односно чињеница да грађанима нису понуђена решења за проблеме са одређеним врстама отпада који углавном завшавају на дивљим депонијама, управо су узрок постојања дивљих депонија.
Дакле, потребно је понудити решења за збрињавање грађевинског, кабастог и посебних токова отпада. Решења постоје, од рециклажног дворишта, преко рециклажних острва, локација за прикупљање грађевинског и кабастог отпада које би могле да буду уређене и из којих би се повремено прикупљао отпад и одвозио на прописане локације.
Органски отпад биљног и животињског порекла такође би могао да буде збринут прикупљањем у оквиру одређених локација или едукацијом становништва да део тог отпада поново користи (компост и сл.).
Кад је реч о класичном кућном отпаду који завршава на дивљим депонијама иако за то не би требало да постоји објективан разлог, јер услуга прикупљања комуналног отпада постоји у свим насељима у општини, сматрамо да би било непходно разлоге за овакво понашање грађана додатно истражити. Наиме, не изгледа логично да би неко одвозио комунални отпад на локацију дивље депоније радије од бацања у оближњи контејнер. Међутим, то се дешава, па би било добро утврдити шта је тачан разлог за овакво понашање.
Даље, дивље депоније у општини Параћин се не чисте, оне се само уређују како би примиле више комуналног отпада. Међутим, како је реч о локацијама које садрже и опасан кућни отпад, често се налазе у близини неког водотока, сматрамо да би било непоходно израдити потребну пројектну документацију и по решавању проблема који представљају узрок појаве дивљих депонија, приступити и уклањању њиховог садржаја и одвожење на санитарну депонију.
Претходна страна:
06. Локални план управљања отпадом и општина Параћин – има ли плана?
Наредна страна:
Садржај:
Пројекат „Одговорно данас, одрживо сутра: Заговарање усвајања локалног плана управљања отпадом“ удружење грађана „Придружи се“ реализује у оквиру ширег пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung), а који подржава Европска унија и који се реализује у периоду од 2023. до 2026. године.
Овај материјал објављен је уз финансијску помоћ Европске уније. За његову садржину одговорно је искључиво удружење грађана „Придружи се“ и она не одражава нужно ставове Европске уније.