Иако је важење локалног плана управљања отпадом истекло 2020. године нису покренуте активности за усвајање новог локалног плана, а према доступним подацима нису у континуитету настављене активности везане за изградњу нове касете на несанитарној депонији.
Представљамо хронологију активности и догађаја који се односе на управљање отпадом на територији општине Параћин у периоду 2020-2025. године.
Нови пожари на депонији „Буљанка“ и иступање из Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ д.о.о. Краљево
1. Током 2021. дошло је до новог пожара на несанитарној депонији “Буљанка”.
Медијски извештаји о пожару 28.6. 2021. године могу се пронаћи на следећим линковима:
https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3718521/gori-deponija-buljanka-kod-paracina
ЈКП „Црница“ нам није доставило информацију о евентуално вршеним акцидентним мерењима квалитета ваздуха у зони депоније.
2. Општина Параћин донела је одлуку број 501-77/2021-II од 16.12.2021. године о иступању из Регионалног центра за управљање комуналним отпадом “Регион Краљево” д.о.о. Краљево.
У члану 2. одлуке наведено је да:
“До успостављања нове мреже управљања комуналним отпадом на територији Републике Србије општина Параћин и даље остаје потписник Споразума о сарадњи за управљање комуналним отпадом потписан између локалних самоуправа: градова Краљево, Нови Пазар и Крушевац и општина врњачка Бања, Алексанровац, Брус, Варварин, Рашка, Трстеник, Тутин и Ћићевац потписан 04.05.2011. године.”
У јавности нема информација шта тачно значи иступање општине Параћин из регионалног центра, односно који су мотиви општине да поступи на овакав начин.
3. Током 2022. године медији су поново писали о пожарима почетком године:
https://pink.rs/drustvo/388852/prethodnih-dana-pola-srbije-bilo-u-plamenu-gorele-su-deponije-nisko-rastinje-ali-i-porodicne-kuce-evo-koje-greske-najcesce-pravimo
А нови извештаји о пожарима уследили су 15.7.2022. године:
https://www.paracin.rs/index.php/vesti-aktuelnosti/3816-2022-07-15-5
Па затим 8.8.2022. године:
Дакле према извештајима медија, на депонији је дошло до чак пет пожара у року од годину дана, што је изазвало велико узнемирење јавности.
О разлозима због којих је долазило до учесталих пожара, јавност није прецизно обавештавана, образложења која су се могла чути у јавности из званичних и полузваничних канала кретала су се од самозапаљења, преко “људског фактора”, односно паљења у циљу извлачења секундарних сировина, па чак до “тероризма”.
Јавно доступни сателитски снимци показују да је почетком 2021. године још увек коришћен “нови део” депоније, односно касета која је уређена у периоду 2009-2012. године, али већ крајем 2022. отпад је “развучен” по целој површини депоније, укључујући и санирани део.
Критичари у јавности – на друштвеним мрежама су тврдили да до пожара долази услед лошег управљања, односно непостојања чуварске службе и пропуштања да се на отпад наноси земља у слојевима, као и пропуштања да се у летњим месецима спроводи “квашење” поливањем водом уз помоћ пумпи.
Завод за јавно здравље Ћуприја “Поморавље” у Ћуприји доставио је ЈКП “Параћин” Извештај наменског-акцидентног мониторинга квалитета ваздуха у зони утицаја депоније “Буљанка” број 920/1 од 2.8.2022. године.
Мерења су извршена на основу захева ЈКП “Параћин” бр. 70/1 од 20.7.2022. године дана 22.7.2022. године ради одређивања квалитета амбијенталног ваздуха након пожара на депонији “Буљанка”, узорковање је вршено као наменско акцидентно мерење.
У делу 9. овог Извештаја – Оцена квалитета ваздуха наводи се да су на мерном месту “Буљанка 1” упоређиване измерене вредности суспендованих честима PM10 метала у суспендованим (олова Pb, никла Ni, арсена As и кадмијума Cd), бензена, толуена, азто диоксида, чађи и сумпор диоксида са максималним дозвољеним, граничним, толерантним и циљним вредностима.
Константује се да “резултати испитивања квалитета ваздуха нису усаглашени са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, “Службени гласник РС” бр. 11/10, 75/10 и 63/13, за параметре суспендоване честице PM10“
Завод за јавно здравље Ћуприја “Поморавље” у Ћуприји доставио је ЈКП “Параћин” Извештај наменског-акцидентног мониторинга квалитета ваздуха у зони утицаја депоније “Буљанка” – Издање 2 – допуна Извештаја број 1087/1 од 8.9.2022. године.
Мерења су извршена на основу захева ЈКП “Параћин” бр. 70/1 од 20.7.2022. године дана 22.7.2022. године ради одређивања квалитета амбијенталног ваздуха након пожара на депонији “Буљанка”, узорковање је вршено као наменско акцидентно мерење.
У делу 9. овог Извештаја – Оцена квалитета ваздуха наводи се да су на мерном месту “Буљанка 1” упоређиване измерене вредности суспендованих честима PM10 метала у суспендованим (олова Pb, никла Ni, арсена As и кадмијума Cd), бензена, толуена, азто диоксида, чађи и сумпор диоксида са максималним дозвољеним, граничним, толерантним и циљним вредностима.
Константује се да “резултати испитивања квалитета ваздуха нису усаглашени са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, “Службени гласник РС” бр. 11/10, 75/10 и 63/13, за параметре суспендоване честице PM10″
Усвајање нових локалних одлука које се односе на управљање отпадом
4. Током 2023. године дошло је како је наведено у претходним поглављима анализе до усвајања две општинске одлуке које се односе на комуналне делатности и посебно управљање отпадом. Кад је реч о наведеним одлукама, њима су заправо замењене претходно важеће одлуке, односно извршено је усклађивање са у међувремену промењеним прописима на ниво републике.
Прва је Одлука о комуналним делатностима усвојена 18.1.2023. године којом се у члану 2. управљање комуналним отпадом дефинише као комунална делатност, у члану 3. се даје појашњење шта је све обухваћено овом делатношћу, а затим се у члану 5. утврђује да се ова комунална делатност поверава јавном предузећу. У члану 31. обављање ове комуналне делатности се поверава ЈКП „Црница“ и прецизира да обављање делатности подразумева сакупљање, одвожење, третман и безбедно одлагање отпада, укључујући управљање, одвожење, санирање и затварање депонија, као и селекцију секнударних сировина и одржавање, њихово складиштење и третман.
Друга је Одлука о комуналној делатности управљање комуналним отпадом, донета 26.7.2024. година којом се прецизирају обавезе пружаоца ове услуге, али и обавезе корисника и других субјеката. Ова одлука је део пакете општинских одлука којима се „разрађују“ посебне комуналне делатности утврђене у Одлуци о комуналним делатностима.
Израда студије санације сметлишта „Буљанка“
5. Општинска управа за инвестиције и одрживи развоје је крајем 2023. године спровела јавну набавку ЈН43/2023 и закључила Уговор број ПН-1046/01/001 29.9.2023. године са предузећем ТЕКОН-ТЕХНОКОНСАЛТИНГ ДОО Београд о изради студије за санацију сметлиша “Буљанка”. Вредност уговора без ПДВ-а износи 6.600.000,00 динара, а са урачунатим ПДВ-ом у износу 7.920.000,00 динара, а рок за реализацију 90 календарских дана од достављања катастарских подлога извршиоцу.
6. Достављен је документ под називом “Студија за санацију сметлишта Буљанка” из децембра 2023. године обрађивача ТЕКОН ТЕХНОКОНСАЛТИНГ ДОО Београд, у коме се на 147 страна обрађује проблематика везана за несанитарну депонију Буљанка. Документ који нам је достављен није потписан, заведен, оверен, односно није било могуће утврдити да се ради о званичном документу усвојене Студије за санацију сметлишта Буљанка, на други начин, осим на основу чињенице да нам је документ достављен од стране званичне институције.
Презентација Студије санације сметлишта Буљанка” за чланове “Зеленог савета” и јавних предузећа одржана је 22. децембра 2023. године у просторијама “Регионалног иновационог старт-ап центра” у Параћину: https://www.paracin.rs/index.php/vesti-aktuelnosti/5491-2023-12-22-2
У извештају са презентације наведено је да су представљена четири могућа решења санације, али у самом документу који нам је достављен дате су три “алтернативе” и изведен закључак о томе која се могућност препоручује.
У овој анализи укратко ћемо се осврнути на основне налазе студије, уз ограду, да разумевање целине овог материјала захтева читање целог документа.
Најпре аутори Студије наводе да без обзира који понуђени облик санације се усвоји, неке активности свакако морају да буду предузете (11.1. Активности које се морају предузети без обзира на облик санације). У ове активности спада умањење депоновања и проналажење алтернативних решења за депоновање, израда пројекта санације депоније са или без привремене касете за комунални отпад, израда подлога и истражних бушотина за пројекат санације и ремедијације, дезинфекција површина затварања или чишћење површина зависно од изабраног метода санације.
Даље потребно је определити даљи начин збрињавања отпада, израдити техничку документацију за радове санације, обезбедити да се отпад даље не одлаже на депонију, исходовати сагласности надлежног министарства, поставити ограду висине 2 метра, обезбедити дежурства на локацији, одредити ново место за одлагање грађевинског шута, израдити план управљања отпадом и уврстити акциони план за изградњу инфраструктуре, по потреби израдити ПДР, прибавити водне услове ако је потребно, поставити пиезометре дубине 8 и 10м за праћење нивоа и квалитета подземних вода, евентуално употребити инертни грађевински отпад за санацију депоније.
Такође су наведени и очекивани радови, без обзира на технологију санације у које спада, израда катастарско топографског плана, затим истражни радови, укључујући геомеханику, ископ и расподела маса како би се ослободили плитки делови депоније, а зависно од изабране технологије санације и извршио ископ, сејање и збрињавање отпада на санитарну депонију или формирање облика и завршних кота према пројекту санације. Потребна је и нивелација терена, дезинфекција површина, формирање завршног слоја, а затим и спровођење техничко технолошких мера (биотрнови, гасни бунари, геолошке и минералне баријере, заптивни слој), израда ПДР локације, а на крају валоризација новоформираних површина.
У студији су предложена и три могућа решења санације депоније и то:
Алтернатива 1 – класична санација депоније уз превоз комуналног отпада на санитарну депонију
Алтернатива 2 – санација депоније уз валоризацију простора и превоз на санитарну депонију
Алтернатива 3 – SRF/RDF могућности (коришћење комуналног отпада за производњу горива)
Алтернатива 1 – класична санација депоније уз превоз комуналног отпада на санитарну депонију
У суштини ова алтернатива представља варијанту санирања депоније која је већ спровођена у периоду 2009-2012. година. Предвиђено је да се изврши прерасподела масе депоније, изврши нивелација терена, поставе биотрнови изврши постављање завршног слоја и касније спроводи активан мониторинг
У овој варијанти могуће је као и 2012. изградити и касету за привремено одлагање отпада у периоду 3-5 година.
Процењено је да би радови санације коштали око 4 милиона ЕУР, а изградња нове касете ок 650.000,00 ЕУР.
Међутим, ово нису једини трошкови, јер је потребно пронаћи трајно решење за збрињавање отпада, што у суштини значи одвоз комуналног отпада на неку од регионалних санитарних депонија.
За ове потребе потребно је изградити трансфер станицу, а осим тога потребно је урачунати и трошкове депоновања (који се плаћају по тони довеженог отпада), као и трошкове превоза који зависе од локације регионалне санитарне депоније.
Како би се трошкови транспорта и депоновања смањили, неопходно је рециклирати део отпада (едукација становништва, селекција, компостана), а такође и успоставити центар за управљање дрвеним и кабастим отпадом који се не исплати превозити на регионалну санитарну депонију.
Сви наведени трошкови, од којих депоновање, трошкови организовања рециклаже, превоз на регионалну санитарну депонију нису једнократни него стални трошкови, значили би и подизање цене комуналне услуге за 30 до 50% у односу на 2022. годину која је узета као референтна.
Алтернатива 2 – санација депоније уз валоризацију простора и превоз на санитарну депонију
У овој варијанти, практично се читава депонија “сели” на неку регионалну санитарну депонију, тако што се изврши ископ и сејање материјала депоније, одвоји рециклабилни материјал као и инертни материјали (земља коришћена за насипање депоније нпр.), изврши дробљење грађевинског материјала, а затим издвојени комунални отпад одвезе на регионалну санитарну депонију, простор уреди, дезинфикује и оспособи за нову намену.
На овај начин уклањају се сви загађујући материјали и простор се може поново користити.
Наравно потребно је обавити све радове наведене у поглављу 11.1 Активности које се морају предузети без обзира на облик санације, а такође је потребно спровести и све активности које се односе на трајно решавње депоновања комуналног отпада који се мора превозити на неку од регионалних санитарних депонија, што подразумева изградњу трансфер станице, рециклажу, трошкове превоза итд.
Трошак ове врсте санације процењен је на 7.965.000,00 ЕУР (без трошкова трансфер станице, превоза, рециклаже у наредном периоду).
Алтернатива 3 – SRF/RDF могућности
У студији се у оквиру ове алтернативе описују праксе, прописи и стандарди који се односе на коришћење алтернативних горива која се добијају из отпада, а такође приказују различити технолошки процеси који су у примени, укључујући и коришћење алтернативних горива у ЦРХ Србија, односно у фабрици цемента у Поповцу.
Такође, за разлику од прве две алтернативе овде није наведен јасан трошковник у случају избора ове алтернативе, односно које су тачно инвестиције и додатни расходи потребни да би се овај приступ користио.
У наставку студије врши се анализа све три алтернативе и консултанти предлажу коришћење Алтернативе 3 – претварање отпада у алтернативно гориво.
Прецизније, наводи се да је на основу анализе и приоритета изабрана опција која представља комбиновано решење Алтернативе 1 и Алтернативе 3, што значи класично затварање депоније – санација на сличан начин како је већ спроведена 2009-2012. године, обезбеђивање или привремене касете или регионалне санитарне депоније за привремени одвоз комуналног отпада у случају кад је постројење за производњу/коришћење алтернативног горива ван погона услед непредвиђених околности, при чему се као корисник алтернативног горива наводи предузеће ЦРХ које може прихватити до 50.000,00 тона отпада годишње, што је двоструко више од количине која се ствара у оквиру општине Параћин. Изабрано решење такође подразумева селекцију отпада, изградњу пратеће инфраструктуре .
Локални план управљања отпадом 2024-2034
7. Достављен нам је Уговор између Управе за инвестиције и одрживи развој и предузећа ТЕХОН ТЕХНОКОНСАЛТИНГ Београд број PN-1063/01/001 од 27.11.2023. године на основу јавне набавке ЈН бр. 53/2023 о изради локалног плана управљања отпадом којим се израђивач обавезује да за 475.000,00 динара без ПДВ, односно за 570.000,00 динара са ПДВ изради локални план управљања отпадом општине Параћин у року од 120 дана од дана пријема писаног захтева наручиоца електронском поштом.
8. Такође нам је достављен и непотписан и неоверен документ у *.pdf облику под називом “Локални план управљања отпадом општине Параћин за период 2024 – 2034” који је како је наведено у јануару 2024. године израдило предузеће ТЕХОН ТЕХНОКОНСАЛТИНГ Београд.
У оваквом Плану после навођења општих података и анализе постојећег стања и у делу “6. Планирање управљања комуналним отпадом у општини Параћин” наводи се следеће:
“Активности којима треба да се бави локално комунално предузеће за управљање отпадом на територији општине Параћин, треба да буду:
• санација несанитарне депоније и изградња трансфер станица;
• транспорт отпада од трансфер станице до регионалне депоније;
• издвајање, сакупљање и сепарација рециклабилног отпада из комуналног отпада;
• припрема или прерада секундарних сировина и пласман на тржишту;
• развој и унапређење система за рециклажу и изградња потребних објеката;
• развој система за издвајање отпадних уља, третман акумулатора и батерија, третман електричне и електронске опреме, третман неупотребљивих возила;
• изградња постројења за компостирање органског отпада и/или
• развој система за искоришћење отпада у енергетске сврхе (спаљивање отпада, искоришћење биомасе као енергетског потенцијала, коришћење биогаса за производњу енергије, и др.);”
У даљем тексту у поглављима разрађују се теме као што су “Програм и план сакупљања отпада на територији општине Параћин”, “Програм развијања јавне свести о управљању отпадом”, “Увођење система примарне селекције отпада”, а на крају се говори и о “Центру за производњу горива из комуналног неопасног отпада” и обрађују “Мере санације неуређених депонија”
Укратко, у тексту се наводе детаљне мере које се тичу прикупљања комуналног отпада (нпр. коришћење рециклажних острва, сакупљање кабастог отпада, пепела, одвање комуналног од индустријског и опасног отпада итд.), анализира се потребан број контејнера, предлажу кампање за јачање свести и стимулативне финансијске мере везано за рециклажу, говори о програму сакупљања комерцијалног отпада који се како се наводи добрим делом може рециклирати, затим се наводи део који се односи на програм сакупљања опасног отпада из домаћинстава (уз коришћење и рециклажног дворишта). Даље се дају основни наводи који се односе на сакупљање неопасног отпада из домаћинстава, програм смањења биоразградивог отпада у комуналном отпаду, програм смањења амбалажног отпада, програм управљања индустријским отпадом и програм сакупљања посебних токова отпада.
Локални план се у посебном поглављу бави и Програмом развијања јавне свести о управљању отпадом, а затим и увођењем система примарне селекције отпада, што подразумева и увођење обавезне примарне селекције у домаћинствима, рециклажу у јавним установама и већим компанијама, а затим и рециклажно двориште у оквиру трансфер станице и рециклажна острва, У оквиру рециклаже обрађује се и управљање дрвеним, зеленим, кабастим и био отпадом, као и мере за спречавање кретања отпада који није обухваћен планом и мере за поступање са отпадом који настаје у ванредним ситуацијама.
На крају, говори се и о предложеном Центру за производњу горива из комуналног неопасног отпада у Параћину, који би се налазио “у близини постојећег постројења за третман отпадне воде у индустријској зони “Змич””, у сарадњи са локалним стратешким партнером (цементара Поповац, Еликсир Прахово, велика енергана и слично) који би био корисник горива из овог центра, а о производњи горива из отпада се каже да је то пожељнији начин третмана отпада од депоновања.
У поглављу који се односи на санацију несанитарне депоније “Буљанка” понављају се наводи из Студије санације и понавља да се предлаже решење која би подразумевало коришћење отпада као горива.
У поглављу 7. Преглед укупних инвестиција наводи се да је за реализацију плана потребно нешто више од 8 милиона ЕУР:
“За комплетан потпуни прелаз са постојећег начина управљања отпадом на савремени безбедан начин управљања отпадом потребно је преко 8.280.390 еура, док највеће инвестиције одлазе на санацију несанитарне депоније за који се очекује да ће већински бити финансиран из републике, и делом из градског буџета.
Највећи износ односи се на новац којим је потребно извршити санацију и рекултивацију несанитарне депоније Буљанка и изградњу Центра за производњу горива. Успостављање примарног система селекције, изградња трансфер станице, рециклажног острва, поред санације представљају неопходно решење које би на бржи и ефикаснији начин успело да унапреди систем сакупљања отпада у Параћину. “
Локални план управљања отпадом према расположивим информацијама није упућен на јавни увид или јавну расправу, нити је разматран на седници скупштине општине Параћин, што значи да још увек није усвојен ни ступио на снагу.
Нове контроле инспекције за животну средину Министарства заштите животне средине
9. У току 2024. године инспекција за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине контролисала је несанитарну депонију “Буљанка”. Достављен нам је Записник о инспекцијском надзору број 001230544 2024 14850 007 011 042 001 од 12.4.2024. године.
Као предмет налога наведено је “Спровођење санације, затварања и рекултивације несанитарне депоније – сметлишта комуналног отпада, у складу са пројектом санације, затварања и рекултивације и контрола обавеза из члана 43. и самосталног члана 54. Закона о управљању отпадом”.
У делу 3.1. – Радње предузете ради утврђивања чињеница, део “4) – Увиђај односно прегледи провера локације, земљишта, објеката пословног и другог нестамбеног простора… којима надзирани субјекат обавља делатност или врши активност” наведено је да је “Предметна несанитарна депонија “Буљанка” активна”, да је “ограђена металним стубовима и плетеном жицом”, на улазу у комплекс постављена је капија за контролисан улаз и излаз возила и запослених, чуварска кућица постоји и чуварска служба функционише 24 часа. На локацији струја се обезбеђује упуотребом агрегата и акумулатора, вода обезбеђена из цистерне која је увек на депонији. Постављени су биотрнови, као и пијезометри, а од механизације на депонији присутни један булдожер, једна комбинована радна машина, три камиона кипера, цистерна за процедне и оцедне воде и цистерне за воду”.
У делу 4. Утврђено чињенично стање, наводе се подаци о ЈКП “Црница”, наводе предузете мере од 1980. до израде Студије за санацију сметлишта “Буљанка” израђене 2023. године, подаци о активностима предузетим на основу Споразума о заједничком вршењу послвоа управљања комуналним отпадом “Регион Краљево” из 2017. године, а затим понавља текст из дела 3.1. тачка 4) којим се описује депонија као уређени простор, ограђен жицом, на коме постоји чуварска кућица, чуварска служба и остала опрема, истим реченицима.
Даље се говори о депонији на којој је затворено старо тело депоније, која је ограђена, постављена капија, израђена ћелија са водонепропусним слојем, улаз у комплекс је контролисан, урађен систем за сакупљање процедних и оцедних вода, допрема се инертни материјал (земља) за свакодневно разастирање, сабијање и прекривање отпада.
Наводи се “У овом тренутку ради се по активним касетама разастирање, равнање, сабијање слој по слој довеженог комуналног отпада, преслојавање инертним материјалом, обезбеђене залихе инертног материјала и простора за његово депоновање, орошавање и прскање дезинфекционим средствима се врши… изградња ободних канала извршена, изградња дренажног система за прихватање процедне воде и контролисано одвођење до сабирне цистерне из које се одвозе на постројење за пречишћање отпадних вода…”.
Даље се каже да се од стране ЈКП “Црница” спроводи мониторинг по датом пројекту, да су вршена мерења ваздуха од стране Завода за јавно здравље “Поморавље” Ћуприја Извештај бр. 92011 од 2.8.2022. године и Извештај бр. 08.09.2022. године а да су за време израде пројектне документације за Студију за санацију сметлишта “Буљанка” вршена испитивања површинских вода и достављен Извештај о испитивању достављеног узорка површинских вода, Извештај број I 945/23 од 10.11.2023. године, предуизеће “МОЛ” д.о.о. Лабораторија за испитивање, Стара Пазова, која је вршила и испитивње депонијског гаса.
Сваком ко је последњих година посетио овај простор јасно је да депонија није уопште ограђена, да нема капију, нема чуварску службу која функционише 24 часа, ни било шта од наведене опреме.
Контролна мерења ваздуха вршена су после пожара на депонији, а не у оквиру редовног мониторинга. Према сателитским снимцима и снимцима саме депоније у протеклих неколико година не користи се више изграђена касета већ се отпад разастире на целу површину депоније, односно и на санирани део, а такође је јасно да нема депонованог инертног материјала нити да се смеће прекрива инертним материјалом и сабија у слојевима како је наведено у инспекцијском налазу.
10. До новог пожара на депонији дошло је 9. септембра 2024. године. Пожар је трајао неколико дана, а о догађају је јавност обавештена преко еколошких активиста, укључујући удружење грађана “Придружи се” и преко локалног онлајн портала lokalni.rs
Није било званичног обавштења од стране управљача ЈКП “Црница” ни од стране локалних институција, а вест није објављена ни на локалним порталима који се финансирају из буџета општине.
https://lokalni.rs/prethodnih-dana-pozar-na-deponiji-buljanka-bez-oglasavanja-nadleznih/
ЈКП “Црница” није доставио податке који би указивали на то да је извршено наменско акцидентно мерење ваздуха.
11. Нови пожар на депонији избио је 1. маја 2025. године, овог пута јавност је обавештена не само од стране локалних медија и институција, већ и од стране надлежног министарства.
https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/vesti/lokalizovan-pozar-na-deponiji-buljanka-u-paracinu
У овом случају извршено је наменско акцидентно мерење ваздуха.
Завод за јавно здравље Ћуприја “Поморавље” у Ћуприји доставио је ЈКП “Параћин” Извештај наменског-акцидентног мониторинга квалитета ваздуха у зони утицаја депоније “Буљанка” број 620/1 од 26.5.2025. године.
Мерења су извршена на основу захева ЈКП “Црница” дана 2.5.2025. године ради одређивања квалитета амбијенталног ваздуха након пожара на депонији “Буљанка”, узорковање је вршено као наменско акцидентно мерење.
У делу 9. овог Извештаја – Оцена квалитета ваздуха наводи се да су на мерном месту “Буљанка 1” упоређиване измерене вредности суспендованих честица PM10 метала у суспендованим (олова Pb, никла Ni, арсена As и кадмијума Cd), бензена, толуена, азто диоксида, чађи и сумпор диоксида са максималним дозвољеним, граничним, толерантним и циљним вредностима.
Константовано је да је на мерном месту “Буљанка 1”:
– Прекорачење граничних вредности PM10 забележено 2.5.2025. и 3.5.2025. године.
– Прекорачење циљне вредности у појединачним узорцима за арсен (As) забележено у четири узорка, 2.5.2025., 3.5.2025., 5.5.2025., 6.5.2025. године
– Прекорачење максимално дозвољене концентрације за заштиту здравља људи у случају наменских мерења, за чађ је забележено у 4 узорка, 2.5.2025., 4.5.2025., 5.5.2025., 6.5.2025. године
Константује се да “резултати испитивања квалитета ваздуха нису усаглашени са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, “Службени гласник РС” бр. 11/10, 75/10 и 63/13, за параметре: суспендоване честице PM10, и укупне суспендоване честице (TSP), чађ и арсен (As).
Константовано је на мерном месту “Буљанка 2”:
– Прекорачење граничних вредности за угљен моноксид (CO) 2.5.2025. године
Константује се да “резултати испитивања квалитета ваздуха нису усаглашени са Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, “Службени гласник РС” бр. 11/10, 75/10 и 63/13, за параметре: угљен моноксид (CO).
12. На крају, у одогвору на наш захтев са слободан приступ информацијама од јавног значаја ЈКП „Црница“ нас је дописом број 32/25-I од 24.1.2025. године обавестило да не постоји употребна дозвола за депонију „Буљанка“, као ни документ којим се на несанитарном сметлишту „Буљанка“ одобрава депоновање комуналног отпада. Такође за несанитарну депонију „Буљанка“ није израђена Студија процене утицаја на животну средину на коју је дата сагласност, уз ограду да Студија није обавезна за све објекте (па ни за депоније мањег капацитета). У одговору ЈКП „Црница“ се није изјаснило да ли је поднет захтев за мишљење надлежног органа да израда студије за несанитарну депонију „Буљанка“ није потребна.
Закључак
У периоду од 2020-2025. године проблеми са несанитарном депонијом „Буљанка“ су ескалирали о чему говоре бројни пожари до којих је дошло и поновно коришћење целе површине депоније. Локалне институције су на ове пожаре најпре реаговале тако што су информације објављиване, али узрок пожара није идентификован у евентуалном лошем одржавању депоније већ у различитим „спољним факторима“ (намерна паљења, чак „тероризам“).
Дошло је и до одустајања од претходно започете регионалне сарадње без јасног образложења или нуђења алтернативе.
Ипак учињени су и неки позитивни помаци као што су израда Студије санације и нацрта Локалног плана управљања отпадом. Усвојене су и локалне одлуке које се односе на управљање отпадом иако није заокружен правни и организациони оквир којим би се покриле сви проблеми који траже ургентно решење (грађевински отпад, посебни токови отпада).
Међутим до битних помака „на терену“ није дошло и први наредни пожар септембра 2024. године „прећутан“ је како од стране локалних институција тако и од стране скоро свих локалних медија.
Чини се да је став институција у односу на информисање јавности ипак промењен у наредним месецима будући да је пожар на депонији до кога је дошло маја 2025. године адекватно пропраћен и од стране званичних служби, укључујући Министарство за заштиту животне средине, и од медија који су опсежно извештавали о овом догађају.
Чини се да је општина Параћин у овом тренутку закорачила путем планског решавања проблема комуналног отпада, али за сад није потпуно јасна визија у ком правцу ће се надаље ићи – нацрт локалног плана и студија санације говоре о алтернативним горивима, санацији постојеће депоније, отварању нове касете као привременом решењу и упућују на коришћење неке регионалне депоније у будућности. Ипак за сад то су само „лепе жеље“ јер нема практичних корака у том правцу, а чак ни нацрт локалног плана управљања отпадом годину и по дана од израде није изнесен у јавност нити усвојен као званични документ.
Претходна страна:
Наредна страна:
Садржај:
Пројекат „Одговорно данас, одрживо сутра: Заговарање усвајања локалног плана управљања отпадом“ удружење грађана „Придружи се“ реализује у оквиру ширег пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung), а који подржава Европска унија и који се реализује у периоду од 2023. до 2026. године.
Овај материјал објављен је уз финансијску помоћ Европске уније. За његову садржину одговорно је искључиво удружење грађана „Придружи се“ и она не одражава нужно ставове Европске уније.