У овом поглављу припремили смо хронолошки преглед докумената који се односе на управљање отпадом – анализу локалних политика у овој области, од информација о првим активностима у овој области на основу прибављених званичних информација па до истека важења претходног локалног плана управљања отпадом у 2020. години.
Овакву поделу изабрали смо сматрајући да период од последњих пет година треба посматрати као „актуелни тренутак“ у овој области у којој се политике и одлуке не мењају преко ноћи, односно имајући у виду да се у области управљања отпадом ствари могу мењати само у раздобљу које се мери годинама а не данима и месецима. Зато смо изабрали да период 2020-2025 посматрамо као „актуелни“ а ранија дешавања као „историју“ која међутим утиче и на данашња збивања, па је зато важно познавати је.
На основу добијене документације хронологија активности у области управљања отпадом у Параћину може се реконтруисати на следећи начин:
1. Депонија је 1980. започела са радом као део система прикупљања и депоновања комуналног отпада. У документацији се не наводи да ли је ова локација раније имала статус „дивље депоније“. Ова информација налази се у записницима Инспекције за заштиту животне средине Минстарства заштите животне средине који се односе на несанитарну депонију “Буљанка” из 2018. године.
Локација се и данас користи за депоновање комуналног отпада, који претходно не пролази никакву сепарацију, нити издвајање компоненти које се сматрају опасним отпадом из домаћинстава о чему ћемо више говорити током анализе теренских запажања везаних за несанитарну депонију “Буљанка”
Не износимо тврдњу, да пре 1980. године није било организованог прикупљања отпада у општини Параћин, нити смо покушавали да прикупимо историјску грађу које одавно више нема у архивама локалних јавних служби о почецима ове делатности у Параћину.
Овај податак износимо једноставно као први датум који се помиње у документима до којих смо дошли, а који се односи на организовано прикупљање отпадом и који је наведен у записницима Инспекције за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине, који нам у том смислу служе као извор.
2. ЈКП Параћин прибавио је Решење бр. 353-02-959/2004-02 од 11.04.2005. године, издато од Министарства науке и заштите животне средине, којим се даје сагласност на израђени Пројекат санације, затварања и рекултивације постојећег сметлишта «БУЉАНКА» код Параћина: Поменути пројекат урадио је Институт Кирило Савић из Београда из 2004 год.
Овај документ представља назнаку активности у правцу плана који је требало да доведе до санације и рекултивације несанитарне депоније „Буљанка“, а које су као што се види спровођене пет година пре него што су 2009. године започети радови прве фазе санације несанитарног сметлишта.
3. У међувремену општина организује прикупљање комуналног отпада и са територије свих 33 села, која претходно нису била обухваћена овом услугом. Наиме, у периоду до (оријентационо) 2012. године, села су за одлагање отпада користила „сеоска сметлишта“, неуређене депоније. Прикупљање отпада организовано је постављањем контејнера на јавне површине. Са увођењем ове услуге у све сеоске месне заједнице, значајно се повећала количине отпада који је довожен на несанитарну депонију „Буљанка“.
Крајем прве деценије 21. века, реализоване су активности које су имале за циљ да се целокупна територија општине покрије организованим прикупљањем комуналног отпада. Активности су реализоване током више година, сукцесивном набавком контејнeра и постављањем у селима уз истовремену кампању на „зборовима“ који су одржавани у сеоским месним заједницама. Информације о овим активностима доступне су у општинским гласилима из тог времена („Билтен“) и на интернету.
https://www.ekapija.com/news/522821/kontejneri-stizu-u-paracinska-sela
„Параћинско Јавно комунално предузеће прво је поставило контејнере за одношење чврстог отпада у селу Шавац, а недавно и у Доњем Видову.
Како кажу у параћинском предузећу, цена одношења смећа четворочлану породицу кошта 360 динара, а општинском одлуком о организованом изношењу чврстог комуналног отпада предвиђен је попуст за вишечлане сеоске породице. Динамика пражњења контејнера је, иначе, иста као у Параћину.
Контејнери ускоро, како је планирано, треба да буду постављени у селима Чепуре и Рашевица.“
4. Радови на санацији несанитарног сметлишта „Буљанка“ извођени су у две фазе и то 2009. и 2012. године, што је наведено у Плану прилагођавања оператера за управљање чврстим комуналним отпадом ЈКП „Параћин“ Параћин са корективним мерама за сметлиште „Буљанка“ у Параћину број 239 од 27.12.2017. године (у даљем тексту „План прилагођавања“).
„Затворено је старо тело депоније, извршено ограђивање читавог простора предвиђеног планским актом, постављене капије, израђена ћелија са непропустним слојем, за одлагање отпада у наредном периоду у свему према пројекту, постављени су биотрнови за дегасацију и систем за сакупљање процедних и оцедних вода“
У овом Плану такође се наводи да се отпад сакупља са територије града, 33 села и два туристичка насеља а да је процењена количина отпада 16500 тона годишње, односно 0.8 килограма по становнику на дан.
ЈКП „Црница“ доставило је и (непотписане) записнике о примопредаји радова.
На основу јавно доступих података познато је да су по овом пројекту извођени радови те да је део депоније затворен, рекултивисан и отворена нова касета за комунални отпад.
У чланку од26.11.2012. године на порталу Екапија на линку:
Преноси се вест са општинске интернет стране:
Наводи се: „У Параћину је започела друга фаза санације депоније “Буљанка”, у којој ће бити изграђена још једна касета за одлагање отпада. Више од тридесет година параћински комунални отпад одлаган је на тој градској депонији, а пре три године кренуло се у санацију, на основу пројекта који је урадио Институт “Кирило Савић”, објављено је на сајту општине Параћин.
У првој фази, која је завршена 2010. године, урађена је касета за одлагање отпада, а део депоније је затворен.
Нова касета биће урађена по свим стандардима – са биотрновима за одвођење гаса из отпада и системима за отпремање воде из касете до колектора за пречишћавање. Постоји и део за одлагање грађевинског отпада.“
Како је наведено у Плану прилагођавања, радовима санације продужен је век депоније „Буљанка“ за најмање пет година а у том периоду требало је трајно решити питање депоновања отпада на регионалној депонији.
5. Скупштина општине Параћин је донела Одлуку о прихватању Споразума о сарадњи за управљање чврстим комуналним отпадом број 501-49/2011-01-II од 1.6.2011. године а скупштина општине нам је доставила наведену одлуку и текст Споразума којим је утврђен заједнички интерес за решавање истог циља – управљање комуналним отпадом у складу са важећим законским прописима Републике Србије и стандардима Европске уније између општина Врњачка Бања, Александровац, Брус, Варварин, Рашка, Трстеник, Тутин и Ћићевац, а који су наведене општине претходно потписале 4.5.2011. године.
Наведени Споразум представља и први покушај да се трајно реши питање одлагања отпада на регионалну несанитарну депонију, по истеку радног века нове касете на санираној депонији “Буљанка”.
6. Општина Параћин је у сарадњи са Министарством животне 2011. године покренула и изградњу „рециклажног дворишта“ а у Плану прилагођавања који је израђен 2017. године наводи се да општина Параћин поседује грађевинску дозволу за изградњу Рециклажног центра за секундарну селекцију отпада и сакупљање посебних токова отпада из домаћинстава, те да се „планира суфинасирање изградње од стране општине када се омогући финансирање из Зеленог фонда у 2018. години а на основу Регионалног плана за управљање комуналним отпадом за „Регион Краљево“ чије је израда у току из донација Републике Француске“
„Рециклажно двориште“ које је започето 2011. године и скоро завршено у грађевинском смислу, још увек није функционално приведено намени јер је Министарство животне средине 2012./13. године обуставило све пројекте овог типа које је суфинансирало. Пошто је објекат финансиран средствима Министарства а није завршен (већина осталих објеката истог типа из истог програма није ни започета), дошло је до спора између општине и Министарства који се односио на надлежност за даље управљање објектом, што је онемогућило даљу изградњу средствима локалног буџета. Објекат и у 2025. години још увек није завршен.
Општинска управа доставила нам је Уговор о суфинасирању пројекта „Изградња и опремање рециклажног центра (центра за разврставање и привремено складиштење рециклабилних материјала и посебних токова отпада) заведен код општине Параћин под бројем 400-582/2011-01-I од 11.7.2011. године а потписан између општине Параћин, Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, републичког Фонда за заштиту животне средине и ЈКП „Параћин“, као и три анекса овог уговора Анекс I број 400-153/2011-01-I, Анекс II број 400-582/2011-01-I и Анекс III број 400-878-2013-01-I.
У одговору општинске управе наведено је и следеће:
„Рециклажни центар за разврставање и привремено складиштење рециклабилних материјала и посебних токова отпада предвиђен је да има две намене:
а) Прикупљање и привремено складиштење посебних токова отпада који се не прикупљају у склопу прикупљања чврстог комуналног отпада. Реч је пре свега о кућном опасном отпаду (батерије, акумулатори, отпадна уља, електронски отпад, боје, хемикалије и амбалажа од хемикалија), као и кабастом отпаду и гумама. Концепт оваквих центара је да грађани неколико пута током године из својих домаћинстава довезу и сами разврстају ове токове отпада. У прилогу је достављена шема рециклажног центра.
б) Додатно сортирање појединих токова чврстог комуналног отпада (ПЕТ амбалажа, папир, пластика) подразумева да се на ову локацију довозе ови токови отпада искључиво из примарне селекције, где се на покретној траци врши додатно сортирање, елиминисање мешања појединих токова отпада, као и његово пресовање и балирање ради економичнијег транспорта.
Радови на изградњи и опремању Рециклажног центра нису завршени и објекат има статус градилишта на парцели КП бр. 2131/27 КО Параћин. Није уписан као објекат, али можемо доставити извод из базе РГЗ из ког се види да је парцела на којој је започета изградња рециклажног центра површине 4605м2 у власништву општине Параћин са уделом 1/1.
Због неиспуњених уговорних обавеза од стране надлежног министарства, реализација завршетка и опремања рециклажног центра у Парћину је обустављена. Општина Параћин је по правоснажној судској пресуди извршила плаћање наведених радова Извођачу. У току је судски спор за надокнаду тих средстава према министарству, које је према уговору било обавезно да их обезбеди. Нерешена уговорна питања и отворени судски поступак онемогућили су даље активности на изградњи и опремању центра“.
7. Скупштина општине Параћин доставила је Одлуку о усвајању плана управљања отпадом у општини Параћин за период 2012-2020. године број 501-5/2012-01-II од 9.3.2012. године, као и текст наведеног Плана.
8. Како није дошло до активирања регионалне депоније, ни „рециклажног дворишта“ које је грађено, али није завршено у индустријској зони „Змич“ ЈКП Параћин прибавио је мишљење надлежног министарства број 350-02-78/2014-16 од 24.10.2014. о неопходности израде новог пројекта санације постојеће депоније у циљу продужења животног века несанитарног сметлишта „Буљанка“ за још пет година, до 2022. године.
9. Током 2015. године дошло је два пута до пожара на депонији, о чему су извештавали медији.
До првог пожара дошло је 26.7.2015.
https://www.rts.rs/vesti/srbija-danas/1988561/paracin-lokalizovan-pozar-na-deponiji-.html
Други пожар уследио је убрзо после првог 11.8.2015.
https://www.b92.net/o/info/vesti/index?nav_id=1026022
Према наведеним медијским извештајима ЈКП „Параћин“ Параћин предузео је додатне мере на спречавању даље појаве пожара, квашењем депоније у летњим месецима и затрпавањем земљом у слојевима.
10. Општина Параћин закључила је са градом Краљево и општинама Врњачка Бања, Трстеник и Рашка Споразум о заједничком вршењу послова управљања комуналним отпадом „Регион Краљево“ („Сл. лист општине Параћин „ број 3/2016) број 501-46/16-01 од 20.7.2016. године.
Споразумом су дефинисани и задаци у управљању комуналним отпадом и то усвајање одлуке о оснивању Регионалног предузећа за управљање отпадом и усвајање регионалног плана управљања отпадом, а учесници су се између осталог обавезали и на санацију и рекултивацију постојећих сметлишта.
11. Затим је 26.10.2016. године закључен Уговор о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу за управљање комуналним отпадом на територијама града Краљево и општина Врњачка Бања, Параћин, Рашка и Трстеник број 501-50/16-01 од 25.10.2016. године.
Циљеви оснивања друштва били су између осталог изградња новог регионалног центра за управљање отпадом, транспорт отпада од трансфер станица до регионалне депоније.
12. Затим је на основу Уговора о пословно техничкој сарадњи у реализацији пројекта израде пројектно техничке документације за потребе заједничког вршења послова управљања комуналним отпадом „Регион Краљево“ доо Краљево број 437/17 од 22.2.2017. године који је на основу члана 18. Споразума о заједничком вршењу послова управљања комуналним отпадом „Регион Краљево“ доо Краљево добио донацију Владе Француске, кроз ФАСЕП Програм, у вредности од 563.580,00 ЕУР за израду пројектно техничке документације за потребе Регионалног привредног друштва и то: Претходне студије оправданости са генералним пројектом, Регионалног плана управљања отпадом, Студије оправданости са идејним пројектом и Студије о процени утицаја на животну средину пројекта Регионалног центра.
Циљ израде пројектне документације био је избор пожељног решења за сакупљање и третман отпада на регионалном нивоу и припрема пројектне документације за финансирање из ИПА фондова, укључујући израду регионалног центра за управљање отпадом у складу са директивама ЕУ, као и израду постројења за искоришћење отпада генерисаног на територији региона, за сепарацију, рециклажу, компостирање, коришћење енергије и др.
13. У међувремену, Пројекат санације депоније „Буљанка“ (поменут у тачки 8. овог поглавља) по свему судећи није израђен па је ЈКП Параћин израдио (раније поменути) План прилагођавања оператера за управљање чврстим комуналним отпадом са корективним мерама за сметлиште „Буљанка” у Параћину број 2379 од 27.12.2017. год.
У Плану прилагођавања наводи се да је животни век депоније „Буљанка“ потребно продужити пошто активности у оквиру регионалне сарадње „Регион Краљево“ трају, али тек предстоји израда пројектне докуменације, одабир локације за регионалну депонију (од пет могућих локација), те да у наредних пет до шест година (до 2022 – 2023. године) ЈКП „Параћин“ неће бити у могућности да користи регионалну депонију.
14. Надлежна инспекција Министарства заштите животне средине вршила је контролу депоније 21.06.2018. године и налаз инспектора може се оценити као повољан.
15. ЈКП Параћин прибавио је Позитивно Мишљење ресорног Министарства заштите животне средине број 353- 01-00044/2018-06 дана 28.12.2018. год на достављени План прилагођавања.
У овом Мишљењу наводи се између осталог следеће: „… поводом достављеног Плана прилагођавања за управљање чврстим отпадом са корективним мерама за сметлиште „Буљанка“ у Параћину, Министарство животне средине је мишљења да постројење може да настави са радом и спроводи корективне мере у складу са важећим прописима“.
Односно Министарство је дозволило да се „Буљанка“ и даље користи за депоновање комуналног отпада али уз ограду да треба спроводити „корективне мере“.
16. Надлежна инспекција Министарства заштите животне средине извршила је нову контролу 27.12.2019. године. Налаз инспектора се поново може оценити као повољан.
У обе контроле инспекције и 2018. и 2019. године на исти начин је утврђено чињенично стање на терену:
“Предметна несанитарна депонија-сметлиште је активна, а користи се за одлагање комуналног отпада од 1980. године. Ограђена је металним стубовима и плетеном жицом. На улазу у комплекс постављена је капија за контролисан улаз и излаз возила и запослених, чуварска кућица постоји и чуварска служба функционише 24 часа. “
“На локацији струја се обезбеђује употребом агрегата и акумулатора, вода обезбеђена из цистерне која је увек на депонији. Постављени су биотрнови, као и пиезометри, а од механизације на депонији присутни један булдожер, једна комбинована радна машина, три камиона кипера, цистерна за процедне и оцедне воде и цистерне за воду. “
“Током извођења радова поштована су пројектом предвиђена решења и динамика спровођења радова на рекултивацији и санацији предметног простора са могућношћу даљег привременог одлагања комуналног отпада до коначног затварања ове депоније и избора нове локације за будућу санитарну депонију комуналног отпада. Затворено је старо тело деноније. Извршено је ограђивање читавог простора, постављена је капија, израђена је ћелија са водонепопусним слојем за одлагање отпада у наредном периоду у свему према пројекту, постављени су биотрнови за дегасацију и урађен систем за сакупљање процедних и оцедних вода, улаз возила у комплекс депоније је контролисан, од капије до активног дела депоније по потреби се формирају интерне саобраћајнице за кретање возила која допремају комунални отнад, инертни материјал и за кретање механизације која се свакодневно користи за разастирање, сабијање и прекривање отпада. Изведени радови урађени на санацији и рекултивацији су у складу са пројектом на који је прибављена сагласност надлежног министарства. У овом тренутку ради се по активним касетама разастирање, равнање, сабијање слој но слој комуналног отпада, преслојавање инертним материјалом, обезбеђене залихе инертног материјала и простора за његово депоновање, орошавање и прскање дезинфекционим средствима се врши, постављање система за отплињавање урађено и током експлоатације врши се надградња, изградња ободних канала извршена, изградња дренажног система за прихватање процедне воде и контролисано одвођење до сабирне цистерне из које се одвозе на постројење за пречишћавање отпадних вода, контрола квалитета процедних вода не врши се јер се одвозе на третман у постројење, постављање слоја водонепропустне подлоге урађено и слоја дренажног шљунка урађено праћење концентрације депонијског гаса у току експлоатације не врши се. “
“Воде које доспевају на тело депоније су воде које потичу од атмосферских падавина и процедни филтрат из депоније. Сва кретања воде кроз тело делоније су усмерена вертикално наниже. Да се атмосферске воде са заштитног појаса, због великог пада, не би неконтролисано сливале према платоу, урађени су ободни канали на делу између тела депоније и манипулативног платоа који контролисано прикупља атмосферске воде и спроводи их директно у најнижy тачку тела депоније, одакле се путем дренажне канализације спроводи у сабирни резервоар. Процедне воде се одводе посебним дренажним системом —цевима до прихватног резервоара. Сакупљена процедна вода из резервоара се помоћу цистерне одвози до колектора за пречишћавање отпадних вода.”
“Отплињавање са формираних ћелија комуналног отпада на градском сметлишту «БУЉАНКА» у Параћину врши се мрежом биотрнова, који служе за одвођење издвојеног депонијског гаса. “
Инспектори нису нашли замерке на затечено стање на терену, а у контроли 2018. наведено је изричито да се депонија користи у складу са пројектом
“Утврђено чињенично Стање са описом откривених незаконитости: Теренским инспекцијским надзором извршеним 21.06.2018. године констатовано је након увида у документацију а након обиласка несанитарне депоније/сметлишта комуналног отпада „БУЉАНКА” у Параћину, следеће:
-ЈКП ПАРАЋИН управља несанитарном депонијом „БУЉАНКА” у Параћину.
– Активна несанитарна депонија/сметлиште комуналног отпада користи се у складу са пројектом. Изведени радови урађени на санацији и рекултивацији су у складу са пројектом на који је прибављена сагласност надлежног министарства. У овом тренутку ради се по активним касетама разастирање, равнање, сабијање слој по слој довеженог комуналног отпада, преслојавање инертним материјалом, обезбеђене залихе инертног материјала и простора за његово депоновање, орошавање и прскање дезинфекцивним средствима се врши, постављање система за отплињавање урађено и током експлоатације врши се надградња, изградња ободних канала извршена, изградња дренажног система за прихватање процедне воде и контролисано одвођење до сабирне цистерне из које се одвозе на постројење за пречишћавање отпадних вода, контрола квалитетапроцедних вода не врши се јер се одвозе на третман у постројење, постављање слоја водонепропусне подлоге урађено и слоја дренажног шљунка урађено, праћење концентрације депонијског гаса у току експлоатације не врши се. “
Налази контроле инспекције у 2019. године практично су истоветни налазима из 2018. године, тј. инспекција није установила проблеме у раду депоније “Буљанка”, осим наравно чињенице да је реч о несанитарној депонији која треба да буде у року од најдаље пет година затворена и рекултивисана.
Министарство животне средине обавестило нас је да није било нових контрола инспекције за животну средину Министарства за заштиту животне средине до краја 2020. године.
Од ЈКП „Црница“ (правни наследник ЈКП „Параћин“) у претходним истраживањима није добијен одговор да ли су извођени радови и предузимане мере према Плану прилагођавања.
Наиме, у Плану прилагођавања у разделу „Процена очекиваног трајања сметлишта на основу његовог физичког капацитета и планираних количина одлагања отпада“, наводи се изричито следеће:
„Како би се у будућем периоду, док не профункционише регионални систем управљања чврстим комуналним отпадом, третман чврстог комуналног отпада, који се генерише на територији општине Параћин, вршио у контролисаним условима, неохподно је израдити нови Пројекат санације, рекултивације и затварања постојећег сметлишта „Буљанка“, са санационо рекултивационим периодом од минимално 5 година.
Из горе наведеног разлога општина Параћин се обратила надлежном ресорном Министарству и добила Мишљење број 350-02-78/201-16 од 24.10.2014. године о неопходности израде новог Пројекта санације постојећег сметлишта комуналног отпада „Буљанка“ у општини Параћин.
Општина Параћин и Јавно комунално предузеће „Параћин“ Параћин коме су поверени послови управљања чврстим комуналним отпадом планира већ на самом почетку пословне 2018. године израду Пројекта санације постојећег сметлишта комуналног отпада „Буљанка“ у општини Параћин, у складу са горе наведеним Мишљењем надлежног министарства.
По добијању сагласности надлежног Министарства на Пројекат санације затварања и рекултивисања сметлишта „Буљанка“ у Параћину, планира се извођење свих радова, дефинисаних Пројектом, у циљу стварања свих неопходних услова за несметано одлагање односно депоновање комуналног отпада на предметном сметлишту у Параћину, заштите животне средине и поштовања свих Законских регулатива које регулишту ову област.
Реализација наведеног пројекта омогућила би проширење капацитета за одлагање комуналног отпада за период од минимум 5 година, односно до изградње Регионалног центра за управљање комуналним отпадом „Регион Краљево“ доо Краљево.“
Нема информација да је по наведеном Плану израђен Пројекат санације.
У доступним онлајн издањима медија нисмо нашли нове референце на пожаре на несанитарној депонији „Буљанка“ у периоду до 2020. године.
На адреси https://data.gov.rs/sr/datasets/deponije-sanitarne-nesanitarne-i-divlje/ пронашли смо и евиденцију дивљих депонија на територији општине Параћин, али иако на овој страни пише да су подаци ажурирани последњи пут 12. маја 2025. године у приложеној табели дивљих депонија које се односе на дивље депоније у општини Параћин наведено је да су подаци прикупљени 2020. године.
У овој табели има око 60 уноса, али подаци по свему судећи нису потпуно веродостојни, јер како изгледа има и двоструких уноса истих података, односно унете су координате за 51 локацију што би требало и да представља број регистрованих дивљих депонија.
Дакле, до 2020. и поред организовања прикупљања отпада у сеоским месним заједницама и приградским насељима путем контејнера, број дивљих депонија био је и даље веома велики. Уношењем координата дивљих депонија на мапе може се утврдити да су практично сва сеоска сметлишта и даље коришћена као дивље депоније и поред постављања контејнера.
Претходна истраживања која су вођена у циљу сагледавања стања политика које се односе на несанитарну депонију „Буљанка“ можете пронаћи на нашој интернет страни на следећим линковима:
1. Комплекс језера Буљанка – анализа политика које утичу на планирано заштићено подручје и законска заснованости активности које утичу на заштићено подручје
2. Планирано заштићено подручје комплекс језера Буљанка – шта смо затекли на терену
Закључак
Општина Параћин крајем прве деценије двадесет првог века закорачила у правцу решавања проблема комуналног отпада.
До 2012. године услугом прикупљања комуналног отпада обухваћена су сва насеља, постојећа несанитарна депонија „Буљанка“ је санирана, изграђена нова касета како би се привремено користила у одређеном временском периоду, кренуло се у изградњу „рециклажног дворишта“ и ушло у регионални пројекат „Регион Краљево“ у циљу трајног решавања депоновања комуналног отпада.
Међутим, после овог напретка, дошло је до пада активности, „рециклажно двориште“ није завршено, „Регион Краљево“ се током времена „осипао“ кроз напуштање споразума од стране појединих локалних самоуправа, па регионално решавање питања комуналног отпада није заживело. Учињени су покушаји да се продужу век несанитарне депоније „Буљанка“ новом санацијом, како се чини извођени су одређени радови у циљу спречавања настајања пожара, али до нове праве санације није дошло.
Велики проблеми у области комуналног отпада у Параћину ка чијем се решавању у једном тренутку одлучно кренуло, на крају су остали углавном нерешени.
Претходна страна:
04. Управљање отпадом у општини Параћин и поступање институција, кроз историју и у новијем периоду
Наредна страна:
Садржај:
Пројекат „Одговорно данас, одрживо сутра: Заговарање усвајања локалног плана управљања отпадом“ удружење грађана „Придружи се“ реализује у оквиру ширег пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung), а који подржава Европска унија и који се реализује у периоду од 2023. до 2026. године.
Овај материјал објављен је уз финансијску помоћ Европске уније. За његову садржину одговорно је искључиво удружење грађана „Придружи се“ и она не одражава нужно ставове Европске уније.