У оквиру овог поглавља осврнућемо се на законе, подзаконске акте и стратешке документе на државном нивоу који су од значаја за тему отпада у локалној заједници којом се бавимо. Није могуће у оквиру овог текста указати на све прописе или одредбе прописа који се дотичу теме отпада, па заинтересоване читаоце који желе да се дубље упознају са законодавним оквиром којим се уређује организација система управљања отпадом позивамо да искористе овај текст као полазну основу за даља истраживања.
Одредбе следећих закона и стратешких докумената су најважније за уређивање области управљања отпадом:
1. Закон о заштити животне средине (“Сл. гласник РС”, бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 – др. закон, 72/2009 – др. закон, 43/2011 – одлука УС, 14/2016, 76/2018, 95/2018 – др. закон, 95/2018 – др. закон и 94/2024 – др. закон)
2. Закон о управљању отпадом (“Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – др. закон и 35/2023)
2.3. Програм управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2031 године (“Сл. гласник РС”, бр. 12/2022)
2.1. Закон о заштити животне средине
Први закон који је од значаја за област управљања отпадом је Закон о заштити животне средине (“Сл. гласник РС”, бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 – др. закон, 72/2009 – др. закон, 43/2011 – одлука УС, 14/2016, 76/2018, 95/2018 – др. закон, 95/2018 – др. закон и 94/2024 – др. закон). Овај закон бави се широком темом заштите животне средине у којој је управљање отпадом и утицај отпада на животну средину само један од чиниоца којима се закон бави.
У члану 3. дефинишу се различити појмови који се даље користе у тексту закона па и појам „отпада“:
„Значење израза
Члан 3
20) отпад јесте свака материја или предмет дефинисан законом којим се уређује управљање отпадом; „
У члану 10. одређује се да се за одређене области које су значајне за заштиту животне средине доносе посебни закони, како би се детаљније уредила одређена питања, а под тачком 6. предвиђа се усвајање закона којим ће се уредити управљање отпадом:
„Посебни закони
Члан 10
Одрживо управљање природним вредностима и заштита животне средине уређују се овим законом, посебним законима и другим прописима којима се уређује:
1) процена утицаја планова, програма и пројеката на животну средину;
2) интегрисано спречавање и контрола загађивања;
3) заштита природе;
4) заштита ваздуха, вода, земљишта, шума, геолошких ресурса;
5) управљање хемикалијама;
6) управљање отпадом;
7) јонизујућа и нејонизујућа зрачења;
8) заштита од буке и вибрација;
8а) контрола опасности од великог удеса који укључује опасне супстанце;
8б) прекогранични промет и трговина дивљим врстама.“
Закон у члану 30. дефинише и „управљање отпадом“
„Управљање отпадом
Члан 30
Управљање отпадом спроводи се по прописаним условима и мерама поступања са отпадом у оквиру система сакупљања, транспорта, складиштења, припреме за поновну употребу, односно поновно искоришћење третмана и одлагања отпада, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после њиховог затварања.
Власник и/или други држалац отпада дужан је да предузме мере управљања отпадом у циљу спречавања или смањења настајања, поновну употребу и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина и коришћење отпада као енергента, односно одлагање отпада.“
Закон даље одређује обавезе у области просторног и урбанистичког планирања, прописујући да се у просторним и урбанистичким плановима морају обезбедити мере и услови заштите животне средине, а нарочито – у оквиру тачке 3 члана 34. и „утврђивање мера и услова заштите животне средине према којима ће се користити простор намењен експлоатацији минералних сировина, односно вршити изградња индустријских и енергетских објеката, постројења за складиштење, припрему за поновну употребу, третман, односно поновно искоришћење и одлагање отпада, објеката инфраструктуре и других објеката чијом изградњом или коришћењем се може угрозити животна средина.“
„Просторно и урбанистичко планирање
Члан 34******
У просторним и урбанистичким плановима обезбедиће се мере и услови заштите животне средине, а нарочито:
1) утврђивање посебних режима очувања и коришћења подручја заштићених природних добара, изворишта водоснабдевања, термалних и минералних изворишта, шума, пољопривредног земљишта, јавних зелених површина, рекреационих подручја и бања;
2) одређивање подручја угрожених делова животне средине (загађена подручја, подручја угрожена ерозијом и бујицама, експлоатацијом минералних сировина, плавна подручја и сл.) и утврђивање мера за санацију ових подручја;
2а) утврђивање мера интегрисане заштите и планирања предела, ради уређења дугорочне концепције, намене и организације предела и усклађивања вишенаменског коришћења простора које угрожава предео (пољопривреда, шумарство, водопривреда, рударство, енергетика, саобраћај, становање, рекреације и др.);
2б)****** (престала да важи)
3) утврђивање мера и услова заштите животне средине према којима ће се користити простор намењен експлоатацији минералних сировина, односно вршити изградња индустријских и енергетских објеката, постројења за складиштење, припрему за поновну употребу, третман, односно поновно искоришћење и одлагање отпада, објеката инфраструктуре и других објеката чијом изградњом или коришћењем се може угрозити животна средина.
Услове за обезбеђење мера из става 1. овог члана даје Министарство, орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, на захтев органа надлежног за припрему и доношење плана, а на основу услова и мишљења надлежних стручних организација.“
Закон о заштити животне средине прописује и да се за одређене пројекте, који могу довести до значајног загађења животне средине или представљају ризик по здравље људи израђује процена утицаја на животну средину као саставни део техничке документације, без које се не може приступити извођењу пројекта и врши се у складу са поступком прописаним посебним законом, а у такве пројекте спадају и пројекти из области управљања отпадом.
Стратешка процена утицаја на животну средину
Члан 35
Стратешка процена утицаја на животну средину врши се за стратегије, планове, програме и основе у области просторног и урбанистичког планирања или коришћења земљишта, пољопривреде, шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама, телекомуникација, туризма, инфраструктурних система, заштите природних и културних добара, биљног и животињског света и њихових станишта и др. и саставни је део плана, односно програма или основе.
Стратешка процена утицаја на животну средину мора бити усклађена са другим проценама утицаја на животну средину, као и са плановима и програмима заштите животне средине и врши се у складу са поступком прописаним посебним законом.
Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, у оквиру својих права и дужности, одређује врсте планова и програма за које се израђује стратешка процена утицаја.
„Процена утицаја пројекта на животну средину
Члан 36
Процена утицаја пројекта на животну средину врши се за пројекте који се планирају и реализују у простору, укључујући промене технологије, реконструкцију, проширење капацитета или престанак рада који могу довести до значајног загађивања животне средине или представљају ризик по здравље људи.
Процена утицаја врши се за пројекте из области индустрије, рударства, енергетике, саобраћаја, туризма, пољопривреде, шумарства, водопривреде, управљања отпадом и комуналних делатности, као и за пројекте који се планирају на заштићеном природном добру и у заштићеној околини непокретног културног добра.
Процена утицаја пројекта на животну средину је саставни део техничке документације без које се не може приступити извођењу пројекта и врши се у складу са поступком прописаним посебним законом.“
Изградња или санација депонија, каква је депонија „Буљанка“ спада у пројекте управљања отпадом, па смо на овом месту начинили малу дигресију како бисмо проверили да ли је по Закону о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 94/2024.) и пратећој Уредби о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 114/2008) за пројекат санације параћинске депоније потребна и израда Студије процене утицаја на животну средину.
Према наведеној Уредби процена је обавезна за пројекте наведене у Листи I у којој се под тачком 10. наводи да је процена обавезна за постројења за третман отпада који није опасан спаљивањем или хемијским поступцима капацитета више од 70 т на дан; депоније комуналног отпада за преко 200.000 еквивалент становника, док се може тражити (Листа II) за депоније комуналног отпада капацитета до 10 т на дан или укупног капацитета 25000 тона. Дакле, да ли ће се за пројекат санације депоније „Буљанка“ израђивати и студија процене утицаја на животну средину зависи од капацитета који ће бити пројектован.
Закон о заштити животне средине утврђује и надлежност за доношење програма заштите животне средине, односно локалних акционих и санационих планова у члану 68. док у члану 81. прописује право укључивања јавности у поступак доношења одлука (између осталог) о изради, измени, допуни, прегледу и усвајању локалних планова управљања отпадом.
„Програми и планови аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе
Члан 68
Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе доносе програм заштите животне средине на својој територији, односно локалне акционе и санационе планове, у складу са Националним програмом и плановима из чл. 65. и 66. овог закона и својим интересима и специфичностима.
Две или више јединица локалне самоуправе доносе заједнички програм заштите животне средине ради смањења негативних утицаја на животну средину или из разлога економичности (заједничко управљање отпадом, отпадним водама и сл.).2
Учешће јавности у одлучивању
Члан 81
Јавност и заинтересована јавност има право да, у складу са законом, учествује у поступку доношења одлука о:
1) стратешкој процени утицаја планова и програма на животну средину;
2) процени утицаја пројеката чија реализација може довести до загађивања животне средине или представља ризик по животну средину и здравље људи;
3) одобравању рада нових, односно постојећих постројења;
4) изради, измени, допуни, прегледу и усвајању планова квалитета ваздуха, регионалних и локалних планова управљања отпадом, односно планова управљања опасним отпадом, националног плана за управљање отпадом, програма превенције отпада, акционих планова заштите од буке у животној средини, као и плана заштите вода од загађивања.
Учешће јавности у погледу стратешке процене утицаја обезбеђује се у оквиру излагања просторног и урбанистичког плана, односно другог плана или програма из члана 35. овог закона на јавни увид.
Учешће јавности у одлучивању о процени утицаја пројеката на животну средину спроводи се у оквиру јавне презентације пројекта и јавне расправе.
Учешће јавности у одлучивању о пуштању у рад нових, односно постојећих постројења спроводи се у току издавања дозволе за интегрисано спречавање и контролу загађивања.
Влада прописује поступак учешћа јавности у поступку доношења одлука о изради, измени, допуни, прегледу и усвајању планова и програма из става 1. тачка 4) овог члана.
Закон о заштити животне средине пружа општи оквир и уводи појмове отпада и управљања отпадом, али и наводи да је за ову област потребно усвојити посебан закон који ће је уређивати.
Тако долазимо и до основног закона који уређује област управљања отпадом – Закона о управљању отпадом
2.2. Закон о управљању отпадом
Закон о управљању отпадом (“Сл. гласник РС”, бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – др. закон и 35/2023) дефинише управљање отпадом као делатност од општег интереса а у члану 1. и 2. осим тога наводи шта је све предмет уређивања овим законом и шта су циљеви закона:
„Предмет уређивања
Члан 1
Овим законом уређују се: врсте и класификација отпада; планирање управљања отпадом; субјекти управљања отпадом; одговорности и обавезе у управљању отпадом; организовање управљања отпадом; управљање посебним токовима отпада; услови и поступак издавања дозвола; прекогранично кретање отпада; извештавање о отпаду и база података; финансирање управљања отпадом; надзор, као и друга питања од значаја за управљање отпадом.
Управљање отпадом је делатност од општег интереса.
Циљ закона
Члан 2
Циљ овог закона је да се обезбеде и осигурају услови за:
1) управљање отпадом на начин којим се не угрожава здравље људи и животна средина;
2) превенцију настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и рационалним коришћењем природних богатстава, као и отклањање опасности од његовог штетног дејства на здравље људи и животну средину;
3) поновно искоришћење и рециклажу отпада, издвајање секундарних сировина из отпада и коришћење отпада као енергента;
4) развој поступака и метода за одлагање отпада;
5) санацију неуређених депонија;
6) праћење стања постојећих и новоформираних санитарних депонија;
7) развијање свести о управљању отпадом.“
Даље се законом дефинишу врсте отпада у члану 7.:
„Врсте отпада
Члан 7
Врсте отпада у смислу овог закона су:
1) комунални отпад (кућни отпад);
2) комерцијални отпад;
3) индустријски отпад.
Отпад из става 1. овог члана, у зависности од опасних карактеристика које утичу на здравље људи и животну средину, може бити:
1) инертни;
2) неопасан;
3) опасан.“
У поглављу „Планирање управљања отпадом“ уређује се у члановима 9. 10., 12. и 13. које врсте докумената се израђују у циљу планирања управљања отпадом на локалном и државном нивоу, дефинише Програм управљања отпадом као основни документ којим се одређује и усмерава управљање отпадом, прописује надлежност јединице локалне самоуправе за доношење Локалног плана управљања отпадом. Такође се прописује да Локални план управљања отпадом доноси скупштина јединице локалне самоуправе а да га израђује служба надлежна за управљање отпадом у сарадњи, између осталих и са удружењима, стручним институцијама, невладиним и другим организацијама које се баве заштитом животне средине, укључујући и организације потрошача.
„III ПЛАНИРАЊЕ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ
Врсте докумената
Члан 9
Ради планирања управљања отпадом у Републици Србији, Влада доноси следеће планске документе:
1) Програм управљања отпадом;
2) Програм управљања отпадним муљем;
3) Регионални план управљања отпадом;
4) План превенције стварања отпада.
Јединица локалне самоуправе доноси локални план управљања отпадом на својој територији.
Осим планских докумената из става 1. овог члана доносе се и следећи документи:
1) План управљања отпадом у постројењу за које се издаје интегрисана дозвола;
2) Радни план за управљање отпадом;
3) План прилагођавања постројења – за несанитарне депоније сметлишта, који израђује јавно комунално предузеће у складу са овим законом.
Програм
Члан 10
Програм је основни документ којим се дугорочно одређује и усмерава управљање отпадом на основу анализе постојећег стања и циљева управљања отпадом, одређују мере за унапређивање управљања отпадом (припрема за поновну употребу, рециклажа, поновно искоришћење, одлагање и други начини третмана отпада) на територији Републике Србије.
Програм садржи нарочито:
1) анализу и оцену стања управљања отпадом;
2) акционе циљеве управљања отпадом;
3) акциони план управљања отпадом.
Програм припрема министарство надлежно за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министарство) у сарадњи са надлежним органом аутономне покрајине.
Програм се објављује у “Службеном гласнику Републике Србије”.
Извештај о спровођењу Програма припрема министарство и подноси Влади најмање једном годишње.
Регионални план управљања отпадом
Члан 12
Скупштине две или више јединица локалне самоуправе на чијим територијама укупно живи најмање 250.000 становника доносе, по прибављеној сагласности министарства, а за територију аутономне покрајине надлежног органа аутономне покрајине, регионални план управљања отпадом, којим се дефинишу заједнички циљеви у управљању отпадом у складу са Програмом.
Регионални план управљања отпадом може се донети и за територије општина на којима живи мање од 250.000 становника по претходно израђеној студији оправданости за доношење регионалног плана на коју сагласност даје министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине.
Поступак израде и доношења регионалног плана из ст. 1. и 2. овог члана уређује се споразумом скупштина јединица локалне самоуправе, у складу са законом.
Управљање отпадом на територији две или више јединица локалне самоуправе из ст. 1. и 2. овог члана врши се у складу са регионалним и локалним планом управљања отпадом.
Локални план управљања отпадом
Члан 13
Скупштина јединице локалне самоуправе доноси локални план управљања отпадом којим дефинише циљеве управљања отпадом на својој територији у складу са Програмом.
Локални план управљања отпадом припрема служба јединице локалне самоуправе надлежна за послове управљања отпадом у сарадњи са другим органима надлежним за послове привреде, финансија, заштите животне средине, урбанизма, као и са представницима привредних друштава, односно предузећа, удружења, стручних институција, невладиних и других организација које се баве заштитом животне средине, укључујући и организације потрошача.
У члану 14 прописује се да се планови управљања отпадом из члана 12. и 13. доносе за период од 10 година, а поново се разматрају сваких 5 година и по потреби ревидирају и доносе за наредних 10 година. Овим чланом се утврђује и садржина ових планова.
„Период важења и садржина планова
Члан 14
Планови управљања отпадом из чл. 12. и 13. овог закона доносе се за период од 10 година, а поново се разматрају сваких пет година, и по потреби ревидирају и доносе за наредних 10 година.
Планови из става 1. овог члана садрже:
1) очекиване врсте, количине и порекло укупног отпада на територији;
2) очекиване врсте, количине и порекло отпада који ће бити искоришћен или одложен у оквиру територије обухваћене планом;
3) очекиване врсте, количине и порекло отпада који ће се прихватити из других јединица локалне самоуправе;
4) очекиване врсте, количине и порекло отпада који ће се отпремити у друге јединице локалне самоуправе;
5) циљеве које треба остварити у погледу поновне употребе и рециклаже отпада у области која је обухваћена планом;
6) програм сакупљања отпада из домаћинства;
7) програм сакупљања опасног отпада из домаћинстава;
8) програм сакупљања комерцијалног отпада;
9) програм управљања индустријским отпадом;
10) предлоге за поновну употребу и рециклажу компонената комуналног отпада;
11) програм смањења количина биоразградивог и амбалажног отпада у комуналном отпаду;
12) програм развијања јавне свести о управљању отпадом;
13) локацију постројења за сакупљање отпада, третман, односно поновно искоришћење и одлагање отпада, укључујући податке о локацијским условима;
14) мере за спречавање кретања отпада који није обухваћен планом и мере за поступање са отпадом који настаје у ванредним ситуацијама;
15) мере санације неуређених депонија;
16) надзор и праћење планираних активности и мера;
17) процену трошкова и изворе финансирања за планиране активности;
18) могућности сарадње између две или више јединица локалне самоуправе;
19) рокове за извршење планираних мера и активности;
20) друге податке, циљеве и мере од значаја за ефикасно управљање отпадом.
Планови из става 1. овог члана морају да буду усаглашени са Акционим планом и достављају се министарству у року од 30 дана од дана доношења.“
У члану 17. Закона утврђују се субјекти надлежни за управљање отпадом, у које спадају осим јединица локалне самоуправ и невладине организације односно удружења грађана.
„IV СУБЈЕКТИ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ
Врсте субјеката
Члан 17
Субјекти надлежни за управљање отпадом јесу:
1) Република Србија;
2) аутономна покрајина;
3) јединица локалне самоуправе;
4) Агенција за заштиту животне средине;
5) стручне организације за испитивање отпада;
6) невладине организације, укључујући и организације потрошача;
7) други органи и организације, у складу са законом.“
Даље се у члану 20. прописују надлежности јединице локалне самоуправе, у које спада доношење локалног плана управљања отпадом, али и старање о спровођењу овог плана. Јединица локалне самоуправе је такође између осталог овлашћена да врши надзор и контролу мера у поступању са отпадом у складу са законом.
„Јединица локалне самоуправе
Члан 20
Јединица локалне самоуправе:
1) доноси локални план управљања отпадом, обезбеђује услове и стара се о његовом спровођењу;
2) уређује, обезбеђује, организује и спроводи управљање комуналним, односно инертним и неопасним отпадом на својој територији, у складу са законом;
3) уређује поступак наплате услуга у области управљања комуналним, односно инертним и неопасним отпадом, у складу са законом;
4) издаје дозволе, одобрења и друге акте у складу са овим законом, води евиденцију и податке доставља министарству;
5) на захтев министарства или надлежног органа аутономне покрајине даје мишљење у поступку издавања дозвола у складу са овим законом;
6) врши надзор и контролу мера поступања са отпадом у складу са овим законом;
7) врши и друге послове утврђене законом.
Јединица локалне самоуправе својим актом одређује органе и службе надлежне за обављање послова из става 1. овог члана.
Послови из става 1. овог члана који се односе на инертни и неопасни отпад, као и послови из тач. 4) и 6) обављају се као поверени послови.“
Чланом 30. прописује се низ обавеза оператера на депонији у које спада и обавеза рекултивације после затварања и вршење стручног надзора у периоду од најмање 30 година, затим спровођење низа других мера:
„Обавезе оператера на депонији
Члан 30
Оператер на депонији дужан је да:
1) сачини радни план постројења из члана 16. овог закона и обезбеди његово спровођење и ажурирање;
2) изради план заштите од удеса, у складу са законом;
3) прибави дозволу за одлагање отпада и да отпад одлаже у складу са том дозволом;
4) спроводи мере којима се обезбеђује заштита животне средине, у складу са прописима;
5) успостави мониторинг рада депоније у току активне и пасивне фазе рада;
6) обезбеди рекултивацију депоније после њеног затварања и вршење стручног надзора над депонијом, односно локацијом у периоду од најмање 30 година, са циљем смањења ризика по здравље људи и животну средину;
7) у случају удеса без одлагања обавести надлежни орган, у складу са законом;
8) води евиденцију о отпаду, у складу са овим законом;
9) одреди квалификовано лице одговорно за стручни рад на депонији;
10) омогући надлежном инспектору контролу над локацијама, објектима и документацијом.
Оператер на депонији је дужан да, у складу са овим законом, одбије прихватање отпада који не испуњава услове о одлагању отпада из дозволе или да одбије прихватање отпада када се помеша са неким другим отпадом, односно представља ризик по здравље људи или животну средину.
О одбијању прихватања отпада из става 2. овог члана оператер је дужан да обавести орган надлежан за издавање дозволе.“
Члан 43. прописује низ обавеза јединица локалне самоуправе у управљању комуналним отпадом. Овим чланом се јасно наводи да је сав отпад који је измешан са опасним отпадом – опасан отпад, при чему се опасним отпадом из домаћинстава сматрају отпадне батерије и акумулатори, уља, отпад од електричних и електронских производа, боје и лакови, пестициди.
Прописује се да се опасан отпад из домаћинстава мора предавати у центре за сакупљање отпада из домаћинстава или овлашћеном правном лицу за сакупљање опасног отпада. Јединица локалне самоуправе у складу са локалним планом не уређује само прикупљање комуналног отпада, већ и рециклажу, селектовање, обезбеђује центре за сакупљање кабастог, биоразградивог и опасног отпада.
Даље се прописује да је јединица локалне самоуправе дужна да изврши евиденцију дивљих депонија и постојећих несанитарних депонија – сметлишта и обезбеди њихово уклањање и санацију, као и да изради пројекат санације и рекултивације постојеће несанитарне депоније, да изради радни план постројења за депонију.
Дакле, члан 43. дефинише кључне обавезе локалне самоуправе и практично „скицира“ организацију управљања отпадом коју је потребно успоставити.
„Управљање комуналним отпадом
Члан 43
Комунални отпад се сакупља, поновно искоришћава и одлаже у складу са овим законом и посебним прописима којима се уређују комуналне делатности.
Забрањено је мешати опасан отпад са комуналним отпадом.
Комунални отпад који је већ измешан са опасним отпадом раздваја се ако је то економски исплативо, у противном, тај отпад се сматра опасним.
Јединица локалне самоуправе, у складу са локалним планом, уређује и организује:
1) селекцију и одвојено сакупљање отпада, укључујући и начин сакупљања отпада ради рециклаже (папир, метал, пластика, стакло, текстил, кабасти отпад);
2) обезбеђује одлагање отпада из домаћинства у контејнере или на други начин;
3) обезбеђује и опрема центре за сакупљање отпада из домаћинства који није могуће одложити у контејнере за комунални отпад (кабасти, биоразградиви и други отпад), укључујући и опасан отпад из домаћинства.
Домаћинства су дужна да одлажу свој отпад у контејнере или на друге начине, које обезбеђује јединица локалне самоуправе, а опасан отпад из домаћинства (отпадне батерије и акумулатори, уља, отпад од електричних и електронских производа, боје и лакови, пестициди и др.) да предају у центре за сакупљање отпада из домаћинства или овлашћеном правном лицу за сакупљање опасног отпада.
Домаћинства и други произвођачи комуналног отпада врше селекцију комуналног отпада ради рециклаже.
Јединица локалне самоуправе дужна је да изврши евиденцију дивљих депонија и постојећих несанитарних депонија – сметлишта на својој територији и да обезбеди њихово уклањање и санацију.
Јединица локалне самоуправе дужна је да изради пројекат санације и рекултивације за постојеће несанитарне депоније – сметлишта, у складу са законом којим се уређује заштита животне средине.
Јавно комунално предузеће које управља несанитарним депонијама – сметлиштима комуналног отпада дужно је да достави министарству, односно надлежном органу аутономне покрајине на сагласност радни план постројења из члана 16. овог закона са програмом корективних мера и динамиком прилагођавања рада постројења у складу са овим законом и прописом којим се уређује одлагање отпада на депоније.
Министар прописује начин вођења и изглед евиденције депонија и сметлишта на подручју јединице локалне самоуправе, као и начин и рокове за његово достављање.“
Закон даље дефинише „посебне токове отпада“ за које се прописују посебне мере, а у овакав отпад спадају батерије и акумулатори, опадна уља, гуме, електрични и електронски производи, флуоресцентне цеви које садрже живу, отпадна жива, живина једињења и отпад који садржи живу, PCB (полихлоровани бифенил) и PCB отпад, отпад који садржи дуготрајне органске загађујуће материје, отпад који садржи азбест, отпадна возила, медицински и фармацеутски отпад, отпад из производење титан-диоксида, амбалажни отпад, отпад од грађења и рушења, муљ из система за пречишћавање отпадних вода.
Даље се у члану 74. дефинише обавеза јединице локалне самоуправе да једном годишње разматра извештај о реализацији локалног плана управљања отпадом и да извештај доставља министарству, Агенцији и надлежном органу локалне самоуправе.
„Извештаји о управљању отпадом
Члан 74
Извештај о управљању отпадом на територији Републике Србије саставни је део Извештаја о стању животне средине и подноси се једанпут годишње Народној скупштини.
Скупштина аутономне покрајине једанпут годишње разматра извештај о реализацији регионалних и локалних планова на својој територији и извештај доставља министарству и Агенцији.
Две или више јединица локалне самоуправе које су донеле регионални план управљања отпадом разматрају извештај о реализацији плана једанпут годишње и извештај достављају министарству, Агенцији и надлежном органу аутономне покрајине.
Јединица локалне самоуправе разматра извештај о реализацији локалног плана управљања отпадом једанпут годишње и извештај доставља министарству, Агенцији и надлежном органу аутономне покрајине.
Извештаји из ст. 2, 3. и 4. овог члана достављају се Агенцији до 31. марта текуће године.
Министар прописује садржину и образац извештаја о реализацији покрајинског, регионалног и локалног плана управљања отпадом.“
Закон о управљању отпадом прописује и прекршајну одговорност, која укључује осим правних лица и одговорна лица у органу државне управе, имаоцу јавних овлашћења, односно овлашћеном правном лицу, па су тако прописане новчане казне у прекршајном поступку у случају да јединица локалне самоуправе не донесе локални план управљања отпадом, не уреди селекцију и одвојено сакупљање отпада, не опреми центре за сакупљање отпада из домаћинства које није могуће одложити у контејнере за комунални отпад, не изврши евиденцију дивљих депонија и постојећих несанитарних депонија у року прописаном законом, не изради пројекат санација и рекултивације за постојеће несанитарне депоније – сметлишта.
„Прекршај одговорног лица у органу државне управе, имаоцу јавних овлашћења, односно овлашћеном правном лицу
Члан 92
Новчаном казном од 25.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у органу државне управе, одговорно лице у јединици локалне самоуправе, имаоцу јавних овлашћења, односно овлашћеном правном лицу, ако:
1) не води регистар нуспроизвода и регистар отпада који је престао да буде отпад и податке из регистра не доставља Агенцији (члан 8г);
2) не донесе регионални, односно локални план управљања отпадом усклађен са акционим планом и не достави га министарству у прописаном року (чл. 12, 13. и 14. став 3);
3) не обезбеди и не спроводи управљање отпадом на територији јединица локалне самоуправе под условима и на начин утврђеним законом, програмом и споразумом скупштина јединица локалне самоуправе (члан 21. став 1);
4) врши испитивање отпада без прописаног овлашћења или супротно издатом овлашћењу или у вршењу послова поступа на противправан, неморалан и недостојан начин (члан 24. став 4);
5) ако не уреди селекцију и одвојено сакупљање отпада, не обезбеђује одлагање отпада из домаћинства у контејнере или на други начин, не организује и не опреми центре за сакупљање отпада из домаћинства који није могуће одложити у контејнере за комунални отпад (члан 43. став 4);
6) не изврши евиденцију дивљих депонија и постојећих несанитарних депонија – сметлишта на свом подручју и не обезбеди уклањање и санацију, не изради пројекат санације и рекултивације за постојеће несанитарне депоније – сметлишта на начин и у року прописним овим законом и не достави радни план постројења са програмом корективних мера и динамиком прилагођавања рада постројења (члан 43. ст. 7, 8. и 9);“
На крају се у закону дају рокови у којима је јединица локалне самоуправе дужна да предузме одређене мере, па је тако дат рок од годину дана да се изради попис неуређених депонија, две године за израду пројекта санације и рекултивације неуређених депонија на који сагласност даје министарство, као и да у року од годину дана у споразуму са једном или више јединица локалне самоуправе одреди локацију за изградњу и рад постројења за складиштење, третман или одлагање отпада на својој територији.
„Члан 97
Јединица локалне самоуправе дужна је да:
1) у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона изради попис неуређених депонија на свом подручју које не испуњавају услове из овог закона;
2) у року од две године од дана ступања на снагу овог закона изради пројекте санације и рекултивације неуређених депонија, на које сагласност даје министарство, односно аутономна покрајина;
3) у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, у споразуму са једном или више јединица локалне самоуправе из члана 34. став 1. овог закона, одреди локацију за изградњу и рад постројења за складиштење, третман или одлагање отпада на својој територији.
Попис неуређених депонија садржи податке о локацији, просторним и геометријским карактеристикама, врстама и количинама одложеног отпада, рокове њихове санације и рекултивације, као и друге податке од значаја за утврђивање и спровођење пројеката из става 1. тачка 2) овог члана.“
2.3. Програм управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2031 године (“Сл. гласник РС”, бр. 12/2022)
У складу са чланом 9. и 10. Закона Влада Републике Србије донела је Програм управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2031 године (“Сл. гласник РС”, бр. 12/2022)
Разматрање овог обимног документа превазилази оквире ове Анализе, па ћемо истаћи само да се њиме одређује улога јединица локалне самоуправе у оквиру система управљања отпадом:
„2.2.2. Институционални оквир
Јединице локалне самоуправе имају надлежности у области комуналних делатности и одговорни су за стратешку процену планова и програма, процену утицаја пројеката на животну средину и издавање интегрисаних дозвола из своје надлежности. Управљање комуналним отпадом је брига локалне самоуправе. Према Закону о управљању отпадом, јединица локалне самоуправе: доноси локални план управљања отпадом и стара се о његовом спровођењу; спроводи управљање неопасним (што укључује комунални) и инертним отпадом на својој територији; уређује поступак наплате услуга; издаје дозволе и друге акте; врши надзор и контролу мера поступања са отпадом, као и друге послове утврђене законом.„
Програм представља документ који делом описује затечено стање, па га препоручујемо за читање сваком ко жели да се упозна са тренутном ситуацијом у области управљања отпадом у Републици Србији. Као илустрацију овог стања, издвајамо из поглавља 3.4.2. Постојећи систем за сакупљање посебних токова отпада наводе који се односе на јединице локалне самоуправе (за сваки посебан ток отпада „истргнута“ је по једна реченица“:
„Систем сакупљања отпадних гума из домаћинстава није успостављен од стране локалних самоуправа. Систем одвојеног сакупљања отпадног моторног уља није успостављен од стране локалних самоуправа. Систем за организовано сакупљање отпада од електричне и електронске опреме из домаћинстава није успостављен од стране локалних самоуправа, осим спорадично.„
Односно Програм прилично реално константује у полазним основима да је стање у овој области лоше.
Закључак
Постојећи законодавни оквир прописује јасне обавезе јединице локалне самоуправе и даје рокове у којима се те обавезе морају спровести. Морамо приметити да рокови делују нереално с обзиром на досадашња лоша искуства у примени прописа у овој области. Наиме, мало је вероватно да ће у кратком року јединице локалне самоуправе успоставити центре за прикупљање опасног отпада из домаћинстава, као и кабастог и органског отпада (ове врсте отпада представљају најчешћи отпад на дивљим депонијама). Попис постојећих дивљих депонија може се извршити и у много краћем року од прописанх годину дана, али њихова санација и рекултивација, а посебно захтев да се у кратком року трајно реши питање локације постројења за складиштење, третман или одлагање отпада на територији јединице локалне самоуправе, захтеваће знатно више времена од оног што је прописано.
За непоштовање већине ових захтева прописане су казне за одговорна лица, али у досадашњој пракси нема пуно информација да су такве казне и примењиване, чак и тамо где је долазило до значајних проблема у области управљања комуналним отпадом.
Закон дакле добро одређује приоритете, поставља исправан оквир за решавње проблема, али осим нереалних рокова, питање је да ли заиста постоји и одлучност да се спроведе примена свих одредби на начин како је то замишљено.
Кад је реч о транспарентности, Закон дефинише удружења грађана (невладине организације) као субјекат у области управљања отпадом, прописује обавезно учешће јавности а такође и извешавање путем годишњих извештаја скупштини општине о реализацији локалног плана управљања отпадом.
Ово би могло бити довољно уколико би јавна предузећа поштовала и законске обавезе објављивања извештаја, планова и програма на својим интернет презентацијама, односно ако постоји воља да се јавност информише, што до сада није увек био случај.
Укратко законодавни оквир на државном нивоу добро је усмерен, кад је реч о управљању отпадом на нивоу јединица локалне самоуправе, али тек примена у пракси биће права прилика да се провери колико је његова примена у датом облику реална.
Претходна страна:
01. Увод – постоји ли проблем са (комуналним) отпадом у Параћину?
Наредна страна:
03. Усвојени локални прописи и управљање отпадом у општини Параћин
Садржај:
Пројекат „Одговорно данас, одрживо сутра: Заговарање усвајања локалног плана управљања отпадом“ удружење грађана „Придружи се“ реализује у оквиру ширег пројекта „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детета, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт (Friedrich Ebert Stiftung), а који подржава Европска унија и који се реализује у периоду од 2023. до 2026. године.
Овај материјал објављен је уз финансијску помоћ Европске уније. За његову садржину одговорно је искључиво удружење грађана „Придружи се“ и она не одражава нужно ставове Европске уније.