Како је показано у теренском истраживању ефекти експлоатације шљунка по природу зависе од тога да ли се експлоатација врши у самом току реке или ван речног тока, а у случају када се експлоатација врши ван речног тока и од тога да ли је обим експлоатације такав да после њеног оконачња настају одржива језера.
У том смислу препоруке ћемо и поделити на оне које се односе на експлоатацију у речном току и експлоатацију „на копну“, као и начелне препоруке које се тичу транспарентности ове активности.
Експлоатација у речном току – препорука локалним самоуправама да захтевају израду Студије процене утицаја на животну средину
Показано је да се експлоатацијом шљунка у речном току уништавају станишта, убрзава река и пада ниво подземних вода што штетно делује на природу. Међутим и оваква експлоатација може бити неопходна на пример у циљу смањења ризика од поплава или због заштите од ерозије.
ЈВП „Србијаводе“ приликом издавања водних услова наглашавају да се инвеститор мора обратити надлежном органу како би прибавио Студију процена утицаја на животну средину или мишљење да таква студија није потребна.
У случају површинских копова који захватају мање од 10 хектара, што је опис скоро свих тренутних операција вађења шљунка у близини реке, прописи кажу да Студија није обавезна, али се може прибављати уколико то као потребно оцени надлежни орган. Надлежни орган у овом случају је локална самоуправа, па се инвеститори према наведеном морају обратити надлежном органу локалне самоуправе са захтевом да им се да мишљење да студија није потребна како би испунили дате услове.
Наша препорука коју ћемо упутити свим локалним самоуравама је да се донесе скупштински закључак по коме ће се захтевати да надлежни органи локалне самоуправе у оваквим случајевим издају мишљење да је израда Студије неопходна, посебно имајући у виду и нову околност после 2020. године о проглашењу „еколошког подручје Горње Поморавље“, како се наводи у новим водним условима ЈВП „Србијавода“.
Експлоатација „у копну“ – уз израду Студије процене утицаја на животну средину као крајњи резултат и одржива језера
Кад је реч о експлоатацији шљунка у „копну“ потребно је онемогућити експлоатацију којом се уништава пољопривредно земљиште како би на крају резултат био низ плитких јама које брзо постају4 дивље депоније. Копање шљунка на оваквим локацијама у старту би требала да има за циљ стварање одрживих језера – довољне површине и дубине, која ће моћи да буду коришћена и за потребе заштите природе, али и као центри рекреације и туризма и по окончању експлоатације шљунка. Наравно, прихватљиво је – уколико је то уопште могуће, извршити и потпуну рекултивацију терена, али досадашњој пракси таквих случајева није било па је тешко претпоставити да ће их бити у догледној будућности. Дакле, препорука и у овом случају је израда Студије, а уз то и пројекта „рекултивације“ којим ће се предвидети коришћење језера у будућности.
Наравно, језера која се налазе на приватним парцелама инвеститора могу наставити живот и као нова приватна инвестиција у туристичке сврхе, али уз обавезу да део буде намењен и дивљим врстама што неће никако шкодити утиску чисте природе који свакако привлачи туристе.
Уколико не постоји интерес од стране предузећа која врше експлоатацију шљунка да даље управљају језерима, управљање треба под одређеним условима препустити локалним самоуправама или удружењима риболоваца или сличним другим удружењима.
Транспарентност експлоатације шљунка
Већа транспарентност у поступку издавања дозвола – водних сагласности за експлоатацију шљунка кључна је како би се избегле конфликтне ситуације између мештана и инвеститора. ЈВП „Србијаводе“ према нашем искуству поступају транспарентно што се тиче пружања информација по Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Међутим, прибављање докумената на овај начин, уз касније тумачење бројева парцела и координата експлоатационог поља није једноставан задатак за грађане који нису вични коришћењу рачунара.
Нема разлога да се и у овој области не поступи како је већ учиењено у области рударства, односно да се у већ постојећи ГИС систем Министарства рударстав и енергетике убаци и додатни слој – експлоатациона поља за експлоатацију речних наноса по Закону о водама.
На овај начин би сви подаци били одмах доступни уз мали додатни напор администрације, али би се у будућности избегле многе непотребне критике везане за транспарентност поступка.
Претходна страна:
05.2. Пречишћавање отпадних вода
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
