Кроз теренско истраживање и анализу политика идентификована су два кључна проблема у области управљања отпадом који утичу на долину Велике Мораве:
– депоновање отпада на несанитарним депонијама у Параћину и Варварину
– дивље депоније на територији све три посматране општине
Ова два проблема обрадићемо посебно у наредном тексту
Депоновање отпада
Утицај несанитарних депонија на околину је катастрофалан, како у Параћину тако и у Варварину. Могло би се рећи да је ситуација у Варварину још тежа од оне у Параћину будући да се несанитарна депонија налази у небрањеном делу речног корита.
Међутим, утврђено је да је општина Варварин приступила регионалном систему за управљање отпадом што значи да су у овој општини стратешке одлуке које се тичу дугорочног депоновања комуналаног отпада донете и да ће се депоновање изместити са овог простора. Ипак, биће неопходно санирати стару неусловну депонију „Моравиште“ што је већ предвиђено Локалним планом управљања отпадом. Може се сматрати да су стратешке одлуке, што се тиче општине Варварин донете, па би, сем препоруке да се што пре приступи изради пројекта санације постојећег сметлишта, уколико то већ није предвиђено регионалним пројектом управљања отпадом, све остало у овом тренутку било сувишно.
То значи да као дугорочни проблем остаје још само депонија „Буљанка“ на територији општине Параћин. Ова општина нема ни усвојен Локални план управљања отпадом, односно још увек није донела ни начелну одлуку у ком правцу ће се решавати.
Дакле, прва препоруку у области управљања отпадом, везана за депоновање отпада је да се позове општина Параћин на хитно усвајање Локалног плана, који је према расположивим информацијама у форми нацрта већ плаћен и израђен што смо показали раније реализованим пројектима.
Како ће бити неохподно да се депонија „Буљанка“ користи у периоду до трајног решавања питања депоновања, предузимање хитних мера, као што су ограђивање, постављање чуварске службе, чуварске кућице, постављање капије, обезбеђивање електричен енергије, у циљу спречавања веће штете по природу такође не треба занемарити. Ово је и друга препорука везано за област депоновања отпада.
Препоруке у циљу превенције стварања нових дивљих депонија-сметлишта
Кад је реч о дивљим депонијама, потребно је да општина Ћуприја уређујући детаљно област управљања комуналним отпадом донесе одговарајућу Одлуку о комуналној делатности управљања отпадом, како би се и формално правно заокружила ова област, будући да остале општине имају регулисану ову област локалним одлукама.
Даље, мере које је потребно предузети универзалне су за све три општине, а већ смо их анализирали у претходно спроведеним пројектом па ћемо овде поновити раније написано.
Најпре, очигледно је да без обзира на постављене контејнере и организовано прикупљање комуналног отпада у граду и селима у области прикупљања комуналног отпада има недостатака због чега долази до тога да грађани и обичан комунални отпад непрописно одлажу.
Због тога би било неопходно најпре извршити истраживање – анкетирање грађана, како би се установило због чега и у ком делу постојеће комуналне услуге не одговарају потребама грађана и затим у том делу интервенисати како би се спречило даље ширење дивљих депонија.
Према досадашњим реакцијама грађана на друштвеним мрежама, чини се да је проблем у селима, кад је реч о класичном комуналном отпаду, то што нема довољно контејнера, што се не налазе на локацијама које су грађанима брзо и лако приступачне а и то што се не празне динамиком која је потребна.
Дакле, могуће да су мере које треба применити:
– повећање броја контејнера
– повећање броја пражњења/возила за прикупљање отпада
– локација контејнера на додатне локације
Међутим, наглашавамо да би свакако било потребно извршити истраживање – анкетирање и тим путем доћи до поузданих информација о потребама грађана.
Велики део комуналног отпада чине кабасти отпад, грађевински отпад, опасни отпад из домаћинстава, али ћемо овим категоријама отпада посветити посебе целине, будући да оне нису проблем само у погледу настајања дивљих депонија.
Мере за организовано прикупљање кабастог отпада
Кабасти отпад чини велики део отпада на дивљим депонијама. Како се изашло у сусрет потребама грађана могуће је предузети следеће активности:
– организовање акција прикупљања кабастог отпада у селима, какве се већ организују током године у граду, организовање већег броја акција и у граду
– организовање посебних простора за одлагање кабастог отпада (бетониране, ограђене површине, на погодним локацијама где се може без накнаде одложити кабасти отпад – “рециклажна/сакупљачка острва” и сл.)
Доношење одлуке о грађевинском отпаду и стварање система прикупљања грађевинског отпада
Неопходно је сагледати које су стварне могућности и које су то употребљиве локације за депоновање грађевинског отпада. Грађевински отпад настаје кроз привредних активности и активности грађана. У том смислу треба поставити систем који покрива оба извора грађевинског отпада. Део који се односи на активности привреде регулисан је прописима и у овој области осим обезбеђивања локације треба појачати контролу поштовања прописа (познато је да се грађевински отпад из активности привреде често непрописно одлаже дуж обала Велике Мораве које су засуте овом врстом отпада).
Кад је реч о грађанима, било би потребно као и у случају кабастог отпада организовати посебне локације у близини насеља на којима би се могао безбедно одлагати грађевински отпад на начин који омогућава касније лако прикупљање и одвожење на трајну локацију за депоновање (или рециклажу).
Овакве локације се могу користити уз мало организације и за кабасти отпад па би се практично на истим локацијама решавао проблем категорија отпада које ван сваке сумње представљају највећи део садржаја дивљих депонија.
Хитно организовање сакупљачког центра
Неопходно је хитно организовати прикупљање опасног отпада из домаћинстава кроз успостављање сакупљачког центра.
И у овом случају отвара се питање прикупљања ове категорије отпада по селима, односно било би неопходно организовати “пунктове” за прикупљање оваквог отпада на локацијама које су обезбеђене и постављене ближе сеоским насељима, јер је мало вероватно да ће грађани и удаљених села радо долазити у град да би се решили оваквог отпада.
Проблем органског отпада на дивљим депонијама?
На дивљим депонијама налазе се и велике количине биљних остатака из процеса пољопривредне производње, бачени неупотребљиви пољопривредни производи, грање и растиње, који заузимају велику запремину на овим локацијама.
Начин за збрињавање ових материјала је уобичајено прерада у компост, за шта се могу изградити и посебна постројења, али то не може бити краткорочно решење, па се из тог разлога у случају оваквог отпада предлаже пре свега едукација становништва у циљу коришћења оваквог отпада за прераду у компост у сопственој режији и поновну употребу као материјала за побољшање квалитета земљишта.
Претходна страна:
Наредна страна:
05.2. Пречишћавање отпадних вода
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
