Локација и основне напомене
Видовачки кључ је простор на делу тока Велике Мораве где река од Доњег Видова скреће ка Јухору, па се враћа према Чепуру. За потребе пројекта овим подручјем сматрали смо простор десне обале реке од моста код Чепура, па до Доњег Видова. На овом месту матица реке удара у западну обалу од земље и песка, обарајући сваке године нове квадрате њива и приближавајући се државном путу у подножју Јухора. У прошлости овакве речне кривине су у неком тренутку „пресецане“ новим током реке при наиласку високих вода, али то сада када је Велика Морава регулисана није могуће (а и такви догађаји обично су везани за катастрофалне поплаве). У садашњим околностима, радовима експлоатације шљунка у речном току покушава се вештачко исправљање реке, како би се зауставило разарање високе леве обале. Локалитет је предвиђен за заштиту према Просторном плану општине Параћин
Историја
Карте из деветнаестог века приказују речне кривине између Доњег Видова и Чепура које донекле одговарају данашњем локалитету, док је на топографској карти Војногеографског института из 1971. године уписан и назив локације овог подручја. На основу ове карте може се и сагледати померање речног тока ка Јухору у последњих педесет година.
Експлоатација шљунка на северном делу подручја видљива је на најстаријим доступним сателитским снимцима из 2006. године, али се интензивира после 2020. када се појављује низ малих језера насталих копањем шљунка.
Затечено стање на терену
На више локација у току је експлоатација шљунка. Велики радови трају на самом „врху кривине“ на десној обали. На овом месту шљунак се експлоатише како из самог тока реке, тако и на простору „полуострва“ са унутрашње стране кривине испупчене према Јухору. Циљ ових радова је исправљање тока реке и смањење притиска на лево обалу угрожену ерозијом.
Осим ове локације северније према чепуру налази се низ мањих и већих језера насталих копањем шљунка у последњих пет година, а још северније уз један сада изоловани речни рукавац и неколико већих језера која су настала у раније периоду. На супротној страни реке такође је у току експлоатација шљунка која је резултирана стварањем два већа језера на самој левој обали.
Нека од језера, као и поменути изоловани речни рукавац су у контакту са реком у време високих вода. Старија језера обрасла су жбуњем и дрвећем. Део новијих мањих језера пресушује током лета са падом нивоа реке.
Сателитски снимци показују да је ископавањем настало више од двадесет малих језера у небрањеном делу речног тока.
На три локације, површине око 5 хектара, вода је присутна од 2006. године, а остале су настале у последњих пет година.
Укупно 27 бара и језера заузима око 25 хектара — двоструко више од комплекса „Буљанка“.
Овакав простор привлачи велики број птица које се користе близином реке, великим бројем површина под стајаћим водама, релативном изолованошћу мањих бара због густог растиња. На локалитету је присутна и већа колонија пчеларица које користе високу западну обалу за гнежђење. На језерима насталим копањем шљунка фотографисали смо лиске, дивље патке, корморане, више врста чапљи. Локалитет није само привремени извор хране, затекли смо и младе птице, што значи да се овај простор користи и за гнежђење.
Велика површина простора, близина реке, читав низ језера, у овом тренутку овај локалитет чини изузетно занимљивим.
Утицаји на локалитет
Најважнији утицај на овај простор врши се експлоатацијом шљунка. На овај начин настао је читав низ нових језера. Међутим језера су у највећем броју случајева малих димензија, а нека од њих су и мале дубине, па током лета пресушују са падом нивоа реке. Не чини се да то за сада причињава значајне проблеме популацији барских птица која се гнезди на овом простору, пошто се језера пружају у низу једно за другим, па нема тешкоћа при преласку са локације језера које је пресушило на локацију оног у којем још увек има воде. Експлоатација шљунка овде је имала позитивне последице кад је реч о стварању језера, али је питање колико ће тај ефекат бити дуготрајан с обзиром на малу дубину и површину ових локалитета.
Са друге стране у току је и експлоатација шљунка из самог тока река, као што је већ напоменуто, у циљу умањења притиска речног тока на леву обалу реке подложну ерозији. Као и у другим случајевима експлоатације у речном току и овде долази до уништења станишта, што би донекле могло бити компензовано уколико се експлоатацијом на „копненом“ делу ово разарање надокнади стварањем значајнијих језера која би могла да имају дужи век од малих бара насталих нешто северније које су сада актуелне.
Други битан утицај на овој простор јесте нелегално одлагање отпада. Целим прилазним путем могу се видети гомиле грађевинског и комуналног отпада, а сличне локације са отпадом налазе се и унутар комплекса старијих језера. Проблем дивљих депонија иначе није карактеристичан само за ову локацију већ је везан за целу долину Велике Мораве а њиме смо се посебно бавили у раније релизованим пројектима.
Закључак, оцена стања и процена будућност овог простора
Видовачки кључ је у овом тренутку важан слатководни екосистем који донекле подсећа на некадашње локалитете моравишта повремено повезаних са током реке при високим водама. Низ мањих и већих језера велике укупне површине пружа велике ресурсе барским птицама које овај простор користе и за гнежђење и одгајање младих. Локалитет се и сада мења новом експлоатацијом шљунка. Промене у последњих пет година су толике да је тешко препознати овај простор уколико сте га видели последњи пут пре 2020. године. Експлоатација шљунка ван речног тока овде је имала позитиван, мада можда краткорочан, ефекат кроз стварање нових станишта барских птица и услова за рибље врсте којима погодују стајаће воде које су повремено у контакту са реком. Тешко је проценити каква ће бити судбина малих језера на овом простору, а и у ком правцу ће се наставити са експлоатацијом шљунка. Стварање већих и дубљих језера, повезаних са реком, могло би међутим да овај локалитет постави међу најважније слатоводне екосистеме долине. Ово показује да би било од веома великог значаја да се приликом експлоатације шљунка води рачуна (односно пропише на одговарајући начин да се мора водити рачуна) о стварању одрживих слатководних екосистема по окончању експлоатације, што би било од огромног значаја за све врсте које зависе од оваквих станишта.
Претходна страна:
03.8. Лагуна градског колектора канализације
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
