Локација и основне напомене
Лагуна градског колектора канализације налази се у долини Велике Мораве између Параћина и Ћуприје западно од пута Параћин – Ћуприја и железничке пруге Београд – Ниш, источно од Језера Транскоп.
Историја
Параћински систем за пречишћавање отпадних вода изграђен је крајем осамдесетих година прошлог века. За то време систем је био изузетно модеран. Отпадне воде прерађиване су најпре у постројењу у коме је вршена механичка обрада и аеризација, да би се на истом месту затим вршило одвајање „компоста“ и природног гаса који настаје распадањем органске материје. Даље је било планирано да се ове делимично прерађене воде упусте у лагуну, велико вештачко језеро изграђено на простору долине западно од постројења. У лагуни би се преостале органске материје у води распадале природним путем и филтрирале коришћењем барске трске, да би затим потпуно пречишћене отпадне воде биле упуштене у Велику Мораву.
Првих година пре почетка рада система језеро је било пуњено кишницом и у то време стекло је велику популарност код пецароша. Не много по почетку рада система у јавности су се појавиле информације да из различитих разлога делови постројења нису у функцији, а лагуна је напуштена као место које интересује спортске риболовце. Непријатан мирис воде одбио је људе али не и барске птице које су колонизовале језеро.
Затечено стање на терену
Лагуна заузима око 12 хектара, што је приближно једнако комплексу језера Буљанка. Плитке воде омогућавају раст барске трске – што је и планирано приликом изградње језера, јер трска служи за филтрирање делимично пречишћених отпадних вода. Све обале обрасле су густом трском која се пружа и унутар централне водене површине. Осим тога обале су крајње неприступачне због високе траве, жбуња и дрвећа које расте око целе лагуне. Уз поменути непријатан мирис воде мало ко ће се запутитити до линије која раздваја копно од водене површине. Овакве околности чине да лагуна представља рај за барске птице, којима погодује изолованост локације, одсуство људског присуства, велике површине под трском и очигледно обиље хране. Наш познати орнитолог Братислав Грубач на овом месту утврдио је присуство преко сто врста птица, што локалитет чини изузетним. Лагуну користе и птице селице, а ми смо на овом простору утврдили постојање лиски, дивљих патки, рода, чапљи, као и за овај део долине Мораве ретке грабљивице – еје мочварице. Присуство грабљивице карактеристичне за мочварно барске пределе, птице које се овде гнезде и одгајају младе, чине овај простор веома значајним слатководним екосистемом кад је реч о заштити птица, посебно селица.
Утицаји на локалитет
Постројење за прераду отпадних вода никад није добило употребну дозволу о чему смо званично обавештени од стране ЈКП „Црница“. Даље, делови система који су били предвиђени за прикупљање природног гаса и прераду отпадног материјала у компост, осим можда на самом почетку, нису коришћени и нису у функцији. Велико је питање шта од планираних компоненти система уопште фунцкционише, пошто је у различитим раздобљима било информација да се не примењује аеризација или да нема чак ни механичке обраде него се непрерађене отпадне воде директно упуштају у лагуну. Евентуално испуштање отпадних вода које су загађене до токсичног нивоа за живи свет у лагуни довео би до уништења овог екосистема, а то се у ситуацији када систем заправо и не ради онако како је пројектовано не може искључити. Дакле, највећи утицај на лагуну и живи свет у њој долази управо – од њене саме природе, као дела система за пречишћавање отпадних вода. Овај птичији свет постоји у осетљивој и вештачки произведеној равнотежи која се лако може нарушити.
Осим тога, лагуна као инфраструктури објекта мора се повремено очистити од муља. Чишћење од муља би могло такође да доведе до уништења станишта птица, што би била потпуна катастрофа уколико би се догодилио у тренутку када птице одгајају младе. Према томе ова неопходна операција требало би да буде спроведена на начин који неће угрозити постојећу популацију птица, односно у временском периоду када може да нанесе најмању штету уз, ако је то могуће, фазно извођење.
Закључак, оцена стања и процена будућност овог простора
Да није реч о лагуни градског колектора, делу инфраструктурног система града и ако би се говорило само о барским птицама и птицама селицама, овај локалитет би представљао далеко најзначајнији слатководни екосистем овог дела долине. Изузетно велики број идентификованих врста птица, птице селице које користе локалитет током сеоба, изолованост и одсуство присуства људи, уз контролисано плитке воде богате храном заштићене непроходним жбуњем, обрасле барском трском представљају идеално станиште.
Уколико се избегну циклична уништења локалитета приликом чишћења лагуне (још ни једно није спроведено после тридесет година постојања) и уколико не дође до катастрофалног загађења које би уништило живи свет у води ово језеро могло би у будућности да буде веома интересантан локалитет који пружа велике ресурсе популацији барских птица укључујући птице селице.
У том смислу би требало размислити и о заштити овог простора, како би се пре свега спречио незаконити лов и додатно осигурано чишћење језера на начин који не угрожава популацију птица. Непосредно уз постојећу лагуну планиран је простор за још једно језеро сличне намене. Овај простор је до пре десетак година коришћен као рибњак од стране приватног предузећа, али је после истека уговора о закупу претоврен у њиве. Када би се и овај простор претворио у вештачко језеро, можда овог пута само у сврху пружања услова за живот дивљим врстама које зависе од слатководних екосистема, такав комплекс заиста би могао да понесе назив „птичји рај долине Велике Мораве“.
Претходна страна:
03.7. “Катунске баре” – “Лабудово језеро”
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
