Локација и основне напомене
Језера Транскоп (комплекс чине два језера, која ћемо за потребе пројекта називати „северно“ и „јужно“) налазе се на десној обали Велике Мораве у близини реке у небрањеном делу и на граници општина Параћин и Ћуприја, на ћупријској страни, а насупрот села Сињи Вир. Настала су копањем шљунка. Експлоатацију је на овом простору вршило предузеће „Транскоп“ које је и власник парцела.
Историја
На простору насупрот селу Сињи Вир по картама из деветнаестог века налазио се завршетак кривине Велике Мораве у облику латиничног слова „S“ и речно острво окружено рукавцима реке. Овакве кривине настајале се постепеним померањем речног тока ка „испупченом“ делу кривине све до пробоја воде на новом правцу код великих вода, када је стари ток напуштан и настављао живот одвојен од тока реке као моравиште.
На картама Војногеографског института из седамдесетих година прошлог века овај простор већ је „уоквирен“ насипима и чини се да је у то доба ток Велике Мораве пролазио још ближе садашњој локацији језера, док се на делу простора налази и локалитет бара под називом „Мртваја“ што говори да је реч о моравишту.
Најранији доступни сателитски снимци овог простора показују експлоатацију шљунка 2006. године (снимци из ранијег периода нису нам доступни), што значи да језера на овом простору постоје најмање око две деценије.
Затечено стање на терену
Два језера комплекса имају површину од 9.81 хектара, а са осталим воденим површинама око 12.22 хектара, упоредиво са комплексом језера Буљанка.
Локалитет се налази даље од насеља и прометних путева, сем пољопривреде нема значајнијих активности. Приликом посета затекли смо значајан број барских птица, укључујући лабудове, дивље патке, лиске, корморане, чигре, пчеларице, гњурце… Осим пчеларица које се овде гнезде али их има мало у поређењу са Видовачким кључем, на језеру смо уочили и младе других врста као што су лиске, што значи да језеро није само привремени извор хране него и локалитет који је значајан за гнежђење барских птица. Структура језера је таква да има релативно мало барске трске у односу на неке друге локалитете, али то очигледно није препрека за одгајање младих на овом месту.
Северно језеро повезано је са каналом који одводи (пречишћене) воде из лагуне градског колектора у Велику Мораву. Ово значи и да постоји веза Велике Мораве са језером, што је реткост за овај тип језера у долини, а отвара могућност за рибље врсте да циркулишу између два станишта, што може бити важно за мрешћење неких од њих.
Да се на локалитету могу срести дивље патке није тајна ни за локалне ловце, а на лицу места пронашли смо и чауре муниције за ловачке пушке. Иако су ова језера настала знатно касније од комплекса језера Буљанка, чини се да релативна изолованост доприноси да се овде може срести више врста птица него на овом првом локалитету.
Како су језера на простору небрањеног подручја, постоји и могућност веће размене вода са реком код високих водостаја.
Утицаји на локалитет
Језера Транскоп била би скоро савршен пример језера насталих копањем шљунка у близини Велике Мораве да није канала којим пречишћене отпадне воде лагуне градског колектора у Параћину, а који се уместо директно у Велику Мораву улива у северно језеро комплекса.
Наравно, по прописима ове воде морале би да буду једнаког или бољег квалитета као и воде Велике Мораве, међутим редовне контроле у које смо имали увид и које објављујемо у оквиру овог истраживања показују да то није случај и да повремено долази до одступања. Систем за пречишћавање отпадних вода у Параћин нема употребну дозволу и није јасно да ли су у овом тренутку у функцији сви елементи који су на почетку рада пројектовани (на пример део система за одвајање „компоста“, прикупљање насталог природног гаса, аеризација, механичка обрада) или се отпадне воде просто пропуштају у лагуну и тамо разграђују. На снимцима беспилотног ваздухоплова приметно је да вода у делу језера које има директан контакт са каналом за одвођење отпадних вода језеро има другачију боју и квалитет воде.
У сваком случају, чак и са најисправнијом водом која долази из лагуне градског колектора, тешко је замислити да ће на језеру на коме долази до мешања са прерађеном водом из канализације икад бити уређена плажа…
Осим утицаја прерађених отпадних вода, око језера постоје мање депоније грађевинског отпада. Како је локалитет далеко од насеља и прометних саобраћајница није очекивано да се овде налазе веће дивље депоније комуналног отпада. Ипак, у том погледу стање је неупоредиво боље него на простору комплекса језера Буљанка.
Закључак, оцена стања и процена будућност овог простора
Нису нам познати планови власника парцела – предузећа „Транскоп“ који се односе на будућност коришћења овог простора. Реч је ван сваке сумње о значајаном слатководном екосистему долине, локалитету на коме се могу видети различите врсте птица и по броју који није безначајан. Овде смо уочили и младе птице, гнезда пчеларица, што значи да локалитет пружа довољно могућности и довољне ресурсе за одгајање младих. Мешање вода канала који отпадне воде из лагуне градског колектора одводи у Велику Мораву са језерском водом није препрека за дивље врсте – многе барске птице гнезде се и на самој лагуни колектора о чему ћемо писати нешто касније. Директна веза са Великом Моравом путем канала за уливање пречишћених отпадних вода у реку, као и потенцијално мешање језерске и речне воде код високих водостаја јер је језеро у небрањеној зони отвара и нове могућности за неке врсте риба којима за мрешћење погодују барски локалитети повезани са реком.
У близини језера како се чини крећу нови радови у циљу експлоатације шљунка што значи да ће овај локалитет можда бити проширен новим воденим површинама. С обзиром да и постојећа језера имају сличну површину (али делом чини се мању дубину) од комплекса језера Буљанка који постоји преко педесет година, треба очекивати да и овај простор буду у стању да „изгура“ сличан временски период уколико не дође до неких у овом тренутку непредвиђених негативних утицаја. Уколико би дошло до поновног одвајања канала за одвођење пречишћених отпадних вода од северног језера, можда је могуће да језеро добије и неку другу сврху, али би свакако било важно да и у том случају не дође до непотребног нарушавања релативног мира дивљих врста које су овде нашле дом.
Претходна страна:
Наредна страна:
03.7. “Катунске баре” – “Лабудово језеро”
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
