Локација и основне напомене
Комплекс језера Буљанка лоциран је западно од Параћина, близу обале Велике Мораве у брањеном делу. Комплекс су некад чинила три језера, али је једно од њих затрпано отпадом пошто се на овој локацији налази параћинска депонија. Комплекс језера Буљанка је по просторном плану општине Параћин предвиђен за заштиту и иницијативе у том правцу су формално покретане крајем двадесетог века али никад није дошло до стварног проглашења заштите због утицаја које локалитет трпи услед постојања депоније.
Историја
Језера су настала копањем шљунка током шездесетих и седамдесетих година прошлог века. На Ђенералштабној карти Краљевине Србије и Аустроугарској војној карти с краја 19. века овај простор је тешко лоцирати јер нема истакнутих елемената рељефа ни насеља, па је једини елемент којим би се могла одредити позиција овог простора на старим картама пут који је из Параћина водио до Велике Мораве, уз прелаз (скелски?) на реци до другог важног путног правца испод Јухора, на траси садашњег државног пута.
На основу овог пута може се претпоставити да је локација језера заправо простор некадашње речне кривине северно од овог путног правца, јер Велика Морава је на овом месту источно од Трешњевице вијугала у облику латиничног слова „S“.
Ова претпоставка добија потврду посматрањем карте из времена СФРЈ, Војногеографског института која је ажурирана 1971. године.
На овој топогрфској карти види се једно језеро лоцирано у простору који заузима више бара и влажно земљиште који наликује некадашњој речној кривини, док се локалитет северно од језера унутар те претпостављене старе речне кривине назива „Трешњевачко острво“. Како изгледа језера су резултат експлоатације шљунка на локацији старог тока Велике Мораве из деветнестог века који је регулацијом реке и изградњом насипа укинут, а река на овом делу исправљена.
Данас на терену северно од језера може се видети формација налик на некадашњу обалу Мораве, сличну обали старих моравишта, где се плато на истоку спушта благом косином ка земљишту које је влажније од околног простора или чак у неким деловима задржава барску трску.
Занимљиво је да се и са супротне стране Велике Мораве налази локалитет под називом „Острво“ и то на месту које обавија стари ток Мораве на западној страни, испод државног пута између Рашевице и Трешњевице који се повремено кад река надође пуни водом која се данима задржава и који вероватно представља други део регулацијом укинутог вијугања Мораве у облику латиничног „S“
До језера је својевремено била постављена и железница уског колосека у циљу превоза шљунка, а током осамдесетих и деведесетих језеро је било омиљено место за купање, са уређеном плажом и изграђеним објектима уз обалу.
Затечено стање на терену
Данас на овом локалитету постоје два језера, укупне површине од око 12 хектара, при чему је западно језеро нешто веће површине од источног. Јужна половина западног језера је плићи простор који је скоро у потпуности покривен трском, а трска расте и поред свих обала овог језера. Источно језеро је мање површине, али чини се и мање запремине (вода је обично током лета топлија у овом језеру) и има мање простора под трском.
Током посета овом локалитету фотографисали смо бројне барске птице, лиске, дивље патке, чапље, гњурце. Језера нису само „успутна станица“, већ и место за одгајање младих. Током пролећа и лета фотогафисали смо младе птице о којима брину одрасли. То значи да овде постоји „одомаћена“ популација птица којој језера пружају потпуну подршку.
Током зиме у тренутку када су се језера скоро у потпуности заледила били смо у прилици да забележимо окупљање барских птица на малим незалеђеним просторима на којима је било и по стотинак јединки различитих врста.
Све ово несумњиво сврстава ова језера у значајне локалитете долине.
DCIM102MEDIADJI_0167.JPG
DCIM102MEDIADJI_0199.JPG
Утицаји на локалитет
Према званичним подацима добијеним од ЈКП „Црница“ на локалитету Буљанка параћинска градска депонија започела је са радом још почетком осамдесетих. Пре званичног почетка рада овај локалитет коришћен је за непрописно одлагање смећа, што је на жалост судбина многих језера насталих копањем шљунка.
Почетком 21. века депонија је већ озбиљно угрожавала језера, а 2012. године током санације депоније коначно је „укинуто“ треће (јужно) језеро на локацији које је у то време скоро у потпуности и било затрпано смећем.
Санација је кракткотрајно донекле довела у ред одлагање отпада на депонију, али врло брзо капацитети саниране депоније нису били довољни за нове количине смећа. Општина је у међувремену (пре санације) организовала прикупаљање комуналног отпада и у сеоским месним заједницама (до тада су у селима коришћена сеоска сметлишта – практично дивље депоније) што је драматично повећало количину депонованог отпада.
У нашим истраживања система управљања отпадом анализирали смо активности везане за депонију током више деценија. Чести пожари (два пожара у последњих годину дана), непостојање ограде, кишне процеђене воде које се сливају у језера (а које би по пројекту требало да се „хватају“ каналима и одвозе на систем за прераду отпадних вода у Змичу), опасан отпад из домаћинстава који се не селектује, паљење отпада због извлачења секундарних сировина на самој обали језера на више локација, чине да комплекс језера Буљанка често изгледа као простор из некаквог постапокалиптичног филма.
Сви други утицаји на комплекс језера се у односу на утицај комуналног отпада са депоније могу занемарити. Несумњиво корисна за птице које овде одгајају младе, језера на жалост ни мало не личе на простор који би се могао назвати „природним богатством“.
DCIM101MEDIADJI_0912.JPG
Закључак, оцена стања и процена будућност овог простора
Комлекс језера Буљанка несумњиво има значај као локалитет који пружа довољно ресурса дивљим врстама, посебно барским птицама које на језерима одгајају младе. Велика подручја под трском, значајне водене површине од око 12 хектара са водом која је без осцилација присутна током целе године, квалитети су који се не могу занемарити. Језера су и даље простор који посећују пецароши, а с обзиром на то да постоје дуже од педесет година и да је у међувремену било и организованог порибљавања (некад су овде организована и такмичења у спортском риболову) нема сумње да је било и довољно времена како за колонизацију од стране различитих врста риба, намерно и случајно унетих у ове воде.
Све би било идеално – да нема катастрофалног утицаја несанитарне депоније, којом се управља (доказали смо то у ранијим истраживањима) на начин који не задовољава ни најминалније критеријуме постојећих прописа. На страну то што депонија по званичном извештају ЈКП „Црница“ нема ни једну дозволу по којој би се овде могао депоновати комунални отпад, али скандалозно је да депонија није ни ограђена, нема капију, нема чуварску службу, да не постоје ни покушаји да се спречи паљење комуналног отпада на околном простору укључујући и околину језера, којим се озбиљно загађује ваздух, земљиште и воде и што је можда и узрок честих великих пожара последњих година.
Према важећим прописима овакво стање је неодрживо. Депонија је одавно морала да буде санирана и проблеми решени. Са депонијом која и даље ради, али по прописима, стање на језерима било би подношљиво кад је реч о могућности за живот дивљих врста. Надамо се да ће се у догледно време покренути активности у том смеру и да ће ЈКП „Црница“ почети да овим комуналним објектом управља у складу са прописима или да ће се пронаћи трајно решење за депоновање отпада на другој локацији а садашња депонија бити санирана, укључујући и спречавање даљег загађења подземних вода и самих језера које те воде напајају, што би донело нову перспективу овом простору који би у тим околностима можда чак могао и да понесе епитет заштићеног подручја како то предвиђа Просторни план.
Претходна страна:
03.4. Горњевидовачко моравиште
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
