Локација и основне напомене
Горњевидовачко моравиште лоцирано је западно од села Горње Видово на простору између овог села и Велике Мораве. Моравиште је „пресечено“ регулисаним током Крежбиначког потока на две локације. Део моравишта налази се уз само село, у такозваној „Доњој мали“.
Историја
На Ђенералштабној карти Краљевине Србије из 1893. године као и на Аустроугарској војној карти из 1899. на простору Горњевидовачког моравишта налази се кривина тока Велике Мораве, а Горње Видово лоцирано је на обали Велике Мораве.
На топографској карти Војногеографског института 531-2-2 (Ћуприја) лист Крушевац 531-2-3 и Крушевац 531-2-4 која датира из седамдесетих година прошлог века уцртано је моравиште са значајном воденом површином у које се уливају воде Крежбиначког и других потока који долазе са истока, док се на јужном делу овог простора налази још једна бара – део старог тока Јовановачке реке која је према истој карти у то време већ регулисана и ток „исправљен“ и која се улива у Велику Мораву знатно јужније, поред Доњег Катуна.
На овој карти уписани су називи топонима „Горњи кључ“ (унутрашња страна кривине моравишта), „Старо село“ јужно од моравишта, „Скелиште“, који указују на стари ток реке.
Горњевидовачко моравиште настало је исправљањем тока Велике Мораве средином прошлог века, када је „пресечена“ кривина реке на овом локалитету и одвојена од главног тока, а у оквиру истих радова су и рукавци Јовановачке реке премештени јужније (до регулације Јовановачка река је са Великом Моравом градила сплет рукаваца на овом простору).
Каснијим радовима регулисано је и корито Крежбиначког потока који је насипима одвојен од околног терена све до улива у Велику Мораву чиме је моравиште изгубило доток вода са истока долине.
На овај начин, простор моравишта је изолован, а пад подземних вода довео је даље до губитка воде на највећем делу овог простора уз задржавање делова влажног земљишта под трском, које повремено у кишној сезони има и ограничене водене површине.
Затечено стање на терену
Моравиште је у свом западном делу, односно северном делу некадашње кривине у делу који се приближава Великој Морави скоро у потпуности претворено у њиве. Земљиште је исушено и на овом простору скор да нема трагова некадашњег воденог пространства.
Ближе селу почињу да се јављају мање површине влажног земљишта покривеног високом травом и повремено барском трском. Део локалитета поред самог села, иако пресечен на неким местима њивама, у овом тренутку и даље указује да је реч о старом току реке, простор је током лета углавном сув и покривен трском, док током године повремено има водене површине. И ово моравиште има карактеристичну „ивицу обале“ обраслу дрвећем и жбуњем, која је мање изражена у односу на остале локалитете – стрмина „обале“ је мања а жбуње и дрвеће проходније.
Утицаји на локалитет
На локалитет је највећи утицај извршен мелиорационим и регулационим радовима у прошлости, односно регулацијом Крежбиначког потока којим је укинут прилив воде у моравиште, а истовремено је изградњом дубоког канала који пресеца моравиште на две локације дошло и до „оцеђивања“ земљишта чиме је земљиште исушено.
На овај начин највећи део моравишта претворен је у њиве, што се на овом месту десило брже него у случају Чепурско – Видовачке баре.
На „обали“ некадашњег моравишта у делу према Великој Морави лоцирано је и сметлиште које користе мештани Горњег Видова на коме се налази значајна количина комуналног отпада, укључујући и опасан отпад из домаћинстава, акумулираног током деценија.
У делу који се налази поред самог села и који према сателитским снимцима понекад има воде постоји и утицај отпадних вода, пошто у Горњем Видову нема канализације, док на самом крају пресечене кривине моравишта код насипа Крежбиначког потока постоји још једна дивља депонија.
DCIM100MEDIADJI_0920.JPG
Закључак, оцена стања и процена будућност овог простора
Горњевидовачко моравиште не представља значајан слатководни екосистем, највећи део простора одавно је претворен у пољопривредно земљиште а делови који су и даље под трском и повремено имају воде у годинама са више падавина, налазе се на локацији која је неповољна за дивљи свет, поред самог села, мале су површине и могу се сматрати само повременом мочваром.
Тешко је замислити да ће у будућности ова ситуација бити боља са становишта стварања услова за дивље врсте које зависе од сталних водених површина.
Претходна страна:
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
