Локација и основне напомене
Назив “Шавачка бара” за потребе ове анализе користимо за канале који се пружају између линије пута Доње Видово – Стрижа даље према Шавцу, кроз Шавац и према ушћу Црнице у Велику Мораву, а у које се уливају и неки од канала који прикупљају површинске воде (нпр. из правца Данкова) и чија је функција између осталог и “оцеђивање” некада мочварног терена на овом простору.
Историја
На Ђенералштабној карти Краљевине Србије из 1893. године као и на Аустроугарској војној карти из 1899. на простору између Стриже и Шавца приказана је велика бара која се вијугаво пружа правцем север југ, пролази средином насеља Стрижа које се на овим картама налази на правцу пута Параћин – Стрижа – Обреж на коме је и скелски прелаз. Село Шавац се на овим картама налази на обали Велике Мораве и прати лук реке који се пружа десно од правца југ север на овим картама.
Према овим картама с краја 19. века простор садашњих канала је простор који је заузимало ово старо моравиште, док се западно према Чепуру налазила и једна мања бара.
На топографским картама из времена СФРЈ, (топографска карта 1:50000 љубазношћу М.В.) из педесетих година прошлог века већ се виде садашњи обриси канала на овом простору, означени као “Велика бара” који из правца Стриже воде ка Шавцу и даље ка Великој Морави.
На топографској карти Војногеографског института 531-2-2 (Ћуприја) лист Крушевац 531-2-3 и Крушевац 531-2-4 која датира из седамдесетих година прошлог века виде се канали из правца Стриже ка Шавцу, означени као “Стришка бара”, који се уливају у лучни простор који и данас представља “ушће” овог система и који се даље улива у Црницу.
Према речима мештана током мелиорационих радова током двадесетог века био је планиран још један „крак“ канала који би водио ка црници, простором који је и сада влажно земљиште и вероватно представља остатак старе баре, али ти радови нису никада спровдени.
Осамдесетих година прошлог века, поново према сећању мештана, током зиме у „вировима“ овог система мога су се видети јата шаранских врста рибе
Затечено стање на терену
Структура канала између Стриже и Шавца није униформна. Из правца Стриже ка северозападу води узак канал који је током јула 2025. наликовао сувом кориту потока, окружен густим жбуњем и дрвећем, које је на многим местима практично непроходно иако читав појас зеленила и канала нема велику ширину. Очигледно је да овим каналом релативно често протиче вода и како се чини тако је било и овог пролећа.
Даље према западу овај канал дели се на два крака, јужни прави полукруг према Чепуру а северни наставља ка Параћину, спаја се са каналом који води кишне воде из Данкова и враћа ка Шавцу где се код моста на путу Чепуре – Параћин спаја са јужним краком.
Простор јужног крака ових канала нешто је шири и у неким деловима наликује на мању бару, током пролећа воде је било на више локација које су обрасле барском трском, али током лета вода се задржала само на неким локалитетима а површине су биле прекривене слојем зелених алги и наизглед без живота.
Током целог тока канали су заправо само узак појас зеленила окружен њивама. Спојени ток се наставља од моста на путу Параћин – Чепуре ка Шавцу где се даље иза моста у центру села шири у простор који наликује на праву бару и задржава делом воду током већег дела године. Међутим овај део локалитета налази се пракитчно у центру села, загађен различитим смећем и отпадним водама.
Даље према ушћу простор канала се шири и наликује на право моравиште, са јасно видљивом старом обалом према истоку па је вероватно реч о старој кривини Велике Мораве видљивој на картама с краја деветнаестог века. У овом делу током лета није било воде, а целом ширином простор канала је зарастао у високу барску траву и трску окружен жбуњем и дрвећем.
Нисмо уочили присуство барских птица, али могуће да је разлог за то делом и чињеница да смо најшири део канала на крају тока посетили током лета.
Утицаји на локалитет
Отпадне воде се изливају у канале који оцеђују воде Старог Моравишта према Шавцу у зони села Стрижа. Село има већим делом изграђену канализацију али се и даље користе и старе септичке јаме које се, обично током кишне сезоне, „препумпавају“ у бујичне потоке који воде ка бари. Целом дужином, вероватно због мале ширине, углавном спорог тока воде која се претежно „процеђује“ кроз земљиште и слојеве трске и траве, у канале уливају и вештачка ђубрива која доводе до бујања алги које прекривају целу површину малих делова под водом током лета. На више локација може се видети смеће које се баца у канале, укључујући амбалажу пестицида. У пролазу кроз село Шавац канал је пун смећа, укључујући и отпад из пољопривредне производње и комунални отпад, а уз то се у канал изливају и отпадне воде, што због мале количине воде током већег дела сезоне чини да је овај простор скоро лишен живота.
Због овакве ситуације „Шавачка бара“ ни у најбољим данима није била популарно место за пецароше, што говори о томе у каквом је стању овај локалитет.
Закључак, оцена стања и процена будућност овог простора
Систем „Шавачке баре“ је заправо инфраструктурни објекат, део мелиорационог система. У овом тренутку канали су већим делом запуштени, а систем током целог тока трпи негативне утицаје изливања отпадних вода, као и сливања вода „обогаћених“ вештачким ђубривима, уз комунални отпад и опасни отпад из домаћинстава (амбалажа пестицида, хемијски производа) који се баца у канале на више локација. Мале количине воде, мала ширина канала, додатно нису довољна основа за значајнију популацију дивљих врста, док на делу који има већу ширину, на излазу из Шавца према ушћу, загађење и близина насеља додатно негативно утичу на овај простор. Укратко, „Шавачка бара“ не представља значајан слатководни екосистем. Међутим, ово би се могло донекле променити пошто је како смо на почетку рекли реч о инфраструктурном објекту. Уколико би се канали очистили од муља, до оне мере до које су били очишћени пре четрдесет година, односно уколико би значајна дужина канала имала стално присуство воде, елиминисали негативни утицаји отпада и отпадних вода, а уз директну везу са реком део канала би могао да добије значај у будућности као потенцијално значајан слатководни екосистем долине. Таквих најава било је у прошлости, али до сада на жалост радови нису реализовани.
Претходна страна:
03.2.Чепурско – Видовачко Моравиште
Наредна страна:
03.4. Горњевидовачко моравиште
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
