Локација и основне напомене

Чепурско – Видовачко моравиште – познато и као Чепурска или Видовачка бара лоцирано је између села Доње Видово и Чепуре. Лук моравишта креће са северне стране Доњег видова према истоку и враћа се на запад према јужном делу Чепура. Моравиште обухвата и “рукавац” који из централног дела води ка Доњем Видову.
Историја
На Ђенералштабној карти Краљевине Србије (1893) и Аустроугарској војној карти (1899) на простору на коме се данас налази локалитет налази се ток реке – кривина Велике Мораве која скреће на исток и скоро се додирује са западним краком великог моравишта у центру долине.


На топографској карти Војногеографског института из 1971. године на овој локацији моравиште под водом, а простор између моравишта и реке означава се као „Поточки кључ“, насупрот постојећој (и на картама и данас) „Видовачком кључу“ – простору унутар кривине реке која стоји насупрот Доњем Видову.

Реч је о старом току Велике Мораве који је напуштен после радова регулације реке крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века.
Моравиште до почетка деведесетих било омиљена локација спортских риболоваца познато по разноврсности риба. Према сведочењима риболоваца, крајем осамдесетих и почетком деведесетих дошло је до великих помора рибе током летњих месеци због чега је моравиште изгубило некадашњи значај за спортски риболов.
Затечено стање на терену
Локалитет смо посетили априла, јуна и јула 2025. године. Велики део некадашње површине речног тока сада је пољопривредно земљиште. Пољопривредне парцеле формиране су заузимањем простора бара која се повлачила и верно одсликавају некадашње контуре моравишта.


Делови земљишта у централном делу лука моравишта и даље имају довољну влажност, па на овом простору расте трска и друге биљке које подносе повећану количину влаге у земљишту па и повремено формирање воденог покривача. Приликом пролећног обиласка мањи део баре и даље је имао водену површину и на овом простору забележили смо и присуство барских птица.





Међутим, током летњих сушних месеци на овом простору више није било воде.
Западну ивицу моравишта, некадашњу високу обалу реке, оивичава густо жбуње, стабла врба, багрема, што омогућава визуелну идентификацију некадашњег ток реке.
Једине локације на којима по сведочењу мештана и према сателитским снимцима током целе године има воде су два вира која се налазе у рукавцу у близини Доњег Видова. Један од наведених вирова је и познати “Црни вир”. Ове две водене површине су повремено повезане током приликом подизања подземних вода и значајнијих падавина, али представљају само бледу сенку некадашњег сјаја овог моравишта. На једној од локација, виру који се налази ближе селу током обиласка у јулу 2025. године уочили смо и присуство барских птица, иако се прве куће налазе тек стотинак метара даље од овог локалитета.






Утицаји на локалитет
Пад подземних вода у долини генерални је проблем за све мочварне локалитете па то важи и за ово моравиште. Локалитет се налази у релативној близини Велике Мораве, али се на овом простору врши експлоатација шљунка из водотока чиме се река продубљује и убрзава у неким деловима због чега по тврдњи мештана долази до пада нивоа подземних вода.
Велики делови локалитета су претворени у пољопривредне површине, али то је само последица исушивања.
На делу моравишта у близини Чепура утврдили смо постојање мање дивље депоније, отпад се баца на ивицу некадашње обале реке и пада ка простору под трском. У околини Чепура се иначе налази велики број дивљих депонија, али „посебност“ ове је то што се не налази поред прометних путева, па чак није ни близу кућа.

Закључак – каква је будућност овог простора?
Чепурско – Видовачко моравиште више не представља значајан ресурс за дивљи свет који зависи од слатководних екосистема. Две мале, углавном изоловане водене површине (два некадашња речна вира) и нешто повремене водене површине на некад најширем делу баре јесу подршка за популацију барских птица, које смо и уочили у овим стаништима. Али због великих осцилација током године, малих водених површина, близине насеља, значај овог локалитета није велики. На делу су природни процеси одумирања баре, површине које су до пре тридесет година биле под водом, окружене високом трском и мочваром, сада су обрађене парцеле.
Наравно, уз озбиљну интервенцију која би омогућила обнављање простора под водом, везу са Великом Моравом (таквих идеја било је у прошлости), због велике близине реке, било би могуће овај простор уредити на такав начин да постане значајан и као место за очување дивљих врста које зависе од слатководних екосистема и као место које је интересантно за излетнике и спортске риболоваце, какво је било у прошлости. Такво спајање различитих интереса који као заједнички садржалац имају очување баре, биодиверзитета и могући туризам у долини Велике Мораве провејавало је као идеја и код предузетника – повратника из иностранства, али се даље од идеје није одмакло.
Због тога, реалније је да ће моравиште бити препуштено судбини, односно тихом замирању а да се одговор на питање имају ли слатководни екосистеми у долини Велике Мораве будућност мора тражити на другом месту.
Претходна страна:
03.1. Старо Моравиште – Корман
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.

