Посећени локалитети и основне напомене
У циљу сагледавања стања на самој реци обишли смо шест локалитета на самој Великој Морави и то:
– Ушће Крежбиначког потока у Велику Мораву
– Низводно од Видовачког кључа
– Шавачки спруд
– Ушће Црнице у Велику Мораву
– Низводно од ушћа Црнице
– Локација у близини Језера Транскоп
Историја
Поређењем савремених сателитских снимака, старих војних топографских карти Краљевине Србије и Аустроугарске, као и топографске карте Војногеографског завода из седамдесетих година прошлог века може се сагледати промена тока Велике Мораве за последњих 130 година.
Старије карте показују бројне речне рукавце и речна острва, како је то разматрано у поглављу о историји долине у оквиру ове анализе. Ток је посебно разгранат у делу код Доњег Катуна где се у Велику Мораву улива Јовановачка река, са неколико рукаваца и речних острва, затим поново видимо речна острва и рукавце код Шавца, Трешњевице. Јасно су приказане и карактеристичне кривине тока реке у облику латиничног “S”. Бројни извори говоре о поплавама током двадесетог века посебно “леденим поплавама” изазваним нагомилавањем леда у кривинама.
Током двадесетог века река је регулисана што се види на карти Војногеографског завода која показује добрим делом исправљену реку, без рукаваца и старих речних острва. Регулисан је и ток притока, на овој карти види се део регулисаног тока Јовановачке реке, која је данас спроведена до Велике Мораве на другачијој локацији од оне у коју се некада уливала.
Историјске карте показују јасну промену изазвану интервенцијом људи.
Затечено стање на терену
У целом току Велика Морава је “жива” – забележили смо присуство бројних барских птица, које користе ресурсе реке, истовремено се “служећи” и локалитетима ван тока, као што су вештачка језера. У зони Чепура и ушћа Црнице река се дели у мање рукавце, при чему је у чепурској зони рукавац сада преграђен путем који је изграђен у циљу извлачења шљунка, док у зони ушћа Црнице постоји велико речно острво. У зони реке могу се уочити и бројне мање баре, такозване “рупе” настале копањем шљунка из плитких јама, од којих неке током године задржавају воду. На жалост ово су често и локације дивљих депонија.
Велика Морава је и омиљен “терен” риболоваца, што значи да и у том погледу постоје значајни потенцијали.
Ипак, Морава трпи и снажне негативне утицаје људских активности.
Ушће Крежбиначког потока у Велику Мораву
Низводно од Видовачког кључа
Шавачки спруд
Ушће Црнице у Велику Мораву
Низводно од ушћа Црнице
Локација у близини Језера Транскоп
Утицаји на локалитете
Велика Морава трпи бројне негативне утицаје. Највидљивије су свакако дивље депоније “начичкане” дуж обала које је немогуће заобићи. Заправо обе обале реке изгледају као једна велика дивља депонија, повремено “прекинута” природом. Уколико желите да неког госта из далека изведете на излет у природу до Велике Мораве, припремите га на време за призоре које ће затећи. Грађевински, комунални, отпад из пољопривреде, амбалажа хербицида, хемисјких производа, уља, старе гуме, животињски отпад, не постоји врста отпада која се не може наћи у околини реке. Смећа има и у самом водотоку, често је био проблем ухватити “чист” кадар у коме нема пластичне кесе, амбалаже и сличног отпада. Отпад долази и из притока, а и из далека.
Отпадне воде градова, села се такође уливају у Мораву. У једном од мерења утицаја отпадних вода из колектора у Параћину која су по закону обавезна утврђено је да је река и пре и после улива пречишћених отпадних вода толико загађена да вода није ни за какву употребу нити омогућава преживљавање риба (ciprinida) у таквој води. Дакле, Морава је у том тренутку била загађенија од пречишћених отпадних вода, а узрок загађења биле су бактерије фекалног порекла (касније у анализи утицаја моћи ћете да прочитате више о овом утицају). У сваком случају – купање у Морави може бити ризик за здравље.
Трећи важан утицај је експлоатација шљунка. На посматраном подручју постоји више (најмање шест) локалитета где се активно вади шљунак, укључујући и експлоатацију из водотока. Експлоатација шљунка из водотока штетна је по станишта која бивају разорена, угрожавају се рибље врсте и читав ланац исхране. У претходним поглављима анализе већ смо говорили о експлоатацији из плитких јама на Видовачком кључу, а овде ћемо само поновити да на много места уз реку је могуће установити постојање плитких јама насталих копањем шљунка које постају дивље депоније.
На крају, на основу тврдњи мештања, посебан проблем на Великој Морави је криволов, односно риболов коришћењем незаконитих средстава, најчешће употребом струје, којим се наносе тешке последице по живи свет у реци.
На основу свега наведеног, може се закључити да су негативни утицаји на реку веома озбиљни и интензивни. Чини се да скоро нема никакве контроле од стране институција које би у некој мери спречиле наведене активности, а не види се ни одлучна акција у циљу дугорочног отклањања последица загађења.
Треба имати у виду да је Велика Морава – државни проблем, односно да иако активности на делу тока свакако могу допринети опоравку реке, само акција која би се спровела на целом току може заиста донети дугорочни бољитак. На основу искустава других земаља знамо да су такве акције могуће и да зависе добрим делом од “воље” и приоритета заједнице. Да ли ће бити предузете и кад је реч о Великој Морави у догледно време не може се проценити овом приликом, али притисак јавности и подизање свести о проблему могу дугорочно помоћи да се ствари промене.
Закључак, оцена стања и процена будућност овог простора
Сам ток Велике Мораве свакако представља изузетно значајан слатководни екосистем долине, најважнији ресурс за дивље врсте, резеровар рибљих врста, извор хране за птице, па се стање на току реке не може никако занемарити кад је реч о теми заштите природе у долини.
Хитно је потребно предузети мере – односно обезбедити да се поштују прописи, у области управљања отпадом, пречишћавања отпадних вода, експлоатације шљунка и спречавања криволова. Примена постојећих закона и локалних прописа била би сасвим довољна, па у том смислу треба инсистирати да институције раде свој посао, указивањем на проблеме, па и подношењем пријава и праћењем активности оних који су надлежни да проблеме решавају.
Реч је како смо напоменули о изузетно важном слатководном екосистему, изузетно важном привредном ресурсу и ресурсу развоја – ако би се ставио у ту функцију и кроз заштиту природе, који је тренутно озбиљно угрожен лошим управљањем.
Велика Морава за разлику од вештачких језера, моравишта неће нестати, ни “пресушити”, али може да буде за наших живота уништена небригом, похлепом, отровима које у њу бацамо. То се још увек није десило, али је граница иза које о овом простору не размишљамо као о “природном богатству” већ као о локацији за бацање смећа и колектору отпадних вода већ фактички иза нас. Први корак стога мора бити поновно враћање свести да је Морава жила куцавица Србије и постављање стратешких циљева чије достизање ће значити да имамо чисту реку у којој се можемо купати без бојазни, а коју и ми и дивље врсте користимо заједно и на обострану корист.
Претходна страна:
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
