Мапирање локалитета и “категоризација” за потребе пројекта
Како бисмо извршили поређење значаја данас постојећих слатководних екосистема за потребе пројекта применили смо интерну “класификацију” делећи их у групе према начину и времену настанка и према садашњој вредности за дивљи свет.
У том смислу према начину настанка и особинама локалитете смо у теренском истраживању класификовали као:
1. Моравишта
У ову категорију сврстали смо локалитете који су историјски били део тока Велике Мораве, укључујући преостале делове некадашњег великог моравишта у центру долине, као и моравишта настала људском интервенцијом – регулацијом реке.
2. Вештачка језера настала копањем шљунка
Експлоатација шљунка ван речног тока, у њивама, ствара језера која се карактеришу великом дубином у односу на некадашња моравишта, уз значајну површину. Производ су људских активности, а животни век им је према искуствима са комплексом језера Буљанка дужи од педесет година.
3. Вештачка језера другог порекла
Осим језера насталих експлоатацијом шљунка у долини Велике Мораве постоје и друге врсте вештачких језера. Нисмо се бавили истраживањем језера на ободу долине која настају преграђивањем бујичних потока и имају улогу у спречавању поплава или као потенцијални резервоари за наводњавање. У овој категорији локалитета у пројекту само истраживали језеро – лагуну градског колектора канализације у Параћину. Овај локалитет за разлику од језера насталих копањем шљунка више подсећа на некадашња моравишта, будући да има мању дубину сличнију овим старим локалитетима, а има и друге битно различите особине у односу на све друге локалитете, те заслужује да буде посматран као посебна категорија.
4. “Комбиновани” локалитети који укључују ток реке и водене површине настале копањем шљунка
На неким деловима тока Велике Мораве врши се експлоатација шљунка у непосредној близини реке, у небрањеној зони, при чему као резултат не настају велика језера која настављају сопствени “живот” већ низ мањих бара од којих одређени број при високим водама има контакт са реком. Овакви локалитети представљају комбинацију тока реке са мочварно-барским подручјем значајне површине које привлачи велики број барских птица.
5. Одвојени делови тока реке
Сама река је наравно посебан слатководни екосистем и у различитим деловима тока има различите карактеристике. Анализирали смо неке делове речног тока које смо издвојили као посебне целине за потребе пројекта.
Локалитети моравишта и језера (укључујући језера на „комбинованим“ локалитетима) су посебно обрађени и мапирани, а подаци су сачувани као *.kml фајлови који се могу користити у бесплатним програмским пакетима, а на овај начин утврђене су и оријентационе површине локалитета.
Преглед локација које су биле предмет теренског истраживања

Утврђивање стања постојећих слатководних екосистема у долини Велике Мораве извршено је кроз вишемесечно теренско истраживање, што је омогућило и посматрање неких локација у различитим годишњим добима.
Циљ теренског истраживања био је осим утврђивања садашњег стања различитих локалитета и издвајање „важних“ слатководних екосистема, као и утврђивање утицаја људи и климатских промена на постојеће слатководне екосистеме.
Приликом избора локација за обилазак узети су и у обзир локалитети познатих “историјских” бара – мртваја, од којих су неке по Просторном плану општине Параћин предвиђене за заштиту, делови тока саме Велике Мораве, али и простори које је обликовала људска активност – новонастала вештачка језера и просторе који представљају “мешавину” тока реке и вештачких језера. У даљем тексту дајемо преглед локација, уз ограду да називи које користимо нису увек уобичајени топоними, већ је понекад реч о “радним ознакама” које користимо за означавање одређених целина (нпр. “Шавачка бара” је назив који користимо за комплекс водотокова и барских терена којима се воде из правца Стриже одводе ка Шавцу и даље ка Црници и Великој Морави)
Ево прегледа (локалитети су подељени по претходно образложеној класификацији у оквиру пројекта):
1. Моравишта
– Старо Моравиште – Корман
– Чепурско – Видовачка бара
– “Шавачка бара”
– Горњевидовачка бара

2. Вештачка језера настала копањем шљунка
– Комплекс језера Буљанка
– Језеро “Транскоп”
– „Катунске баре“ – „Лабудово језеро“

3. Вештачка језера другог порекла
– Лагуна градског колектора канализације

4. “Комбиновани” локалитети који укључују ток реке и водене површине настале копањем шљунка
– Видовачки кључ

5. Одвојени делови тока реке
– Ушће Крежбиначког потока у Велику Мораву
– Низводно од Видовачког кључа
– Шавачки спруд
– Ушће Црнице у Велику Мораву
– Низводно од ушћа Црнице
– Локација у близини Језера Транскоп

У даљем тексту осврнућемо се на сваки од наведених локалитета уз указивање на налазе са терена, историјат настанка, утицаје који постоје на локалитет и процену будућности са становишта корисности за дивље врсте и локалну заједницу.

Претходна страна:
02. Историја долине Велике Мораве записана у географским картама
Наредна страна:
03.1. Старо Моравиште – Корман
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.

