Које смо карте користили
За потребе реализације пројекта и бољег разумевања промена у долини Велике Мораве прибавили смо војне карте Краљевине Србије и Аустроугарске монархије израђене крајем деветнаестог века, затим топографске карте Војногеографског института из средине прошлог века као и јавно доступне податке Републичког геодетског завода (уз претходно прибављена одговарајућа одобрења установа или институција). Коришћени су и Google Earth Pro, © Google/Maxar, сателитски снимци који су јавно доступни према правилима лиценцирања ове компаније за непрофитне сврхе, а који приказују долину Велике Мораве у довољној резолуцији за праћење измене стања локалитета од 2006. године
Војне карте Краљевине Србије и Аустроугарске монархије су прве довољно прецизне карте које је било могуће пронаћи, а на којима се јасно приказује речни ток, положај села, путеви као и баре и мочваре.
Прва карта је Ђенералштабна карта Краљевине Србије, листови Ж 6, Варварин; Ж 5, Јагодина; З 6, Параћин; Карту је израдило Географско одељење Главног ђенералштаба, Београд, а објављена је у Београду, 1893 у размери 1:75.000;
Карта се чува у оквиру дигиталне збирке Дигитална НБС (digitalna.nb.rs) Народне библиотека Србије © и може јој се приступити путем линка https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Karte/srbija
Друга карта је Аустроугарска војна карта Србије, из збирке Природно – математичког факултета Карловог универзитета у Прагу (© Charles University, Faculty of Science, Map Collection, www.mapovasbirka.cz). Ова карта је израђена од стране Аустроугарског војно – географског института (K. u. k. militär-geographisches Institut) и објављена у Бечу (Wien)1899. године а може се пронаћи на линку https://kramerius.cuni.cz/uk/uuid/uuid:8d6309ea-96a5-11ec-ba93-fa163e4ea95f
У пројекту је коришћен лист 39°44° Kragujevac (Srbsko) у размери 1:200000.
За документовање стања на терену током средине двадесетог века коришћена је топографска карта 1:25000 Војногеографског института (https://www.vgi.mod.gov.rs), Београд, 1971. година; листови Крушевац 2-3, Крушевац 2-4
Шта кажу старе карте?
Први поглед на старе војне топографске карте даје увид у знатно другачију долину Велике Мораве од оне коју данас видимо.
Оријентири за сагледавање промена су инфраструктурни објекти каква је железничка пруга Београд – Ниш која се и данас налази на истој локацији, као и позиције већих насеља – Ћуприје и Параћина која су лако препознатљива и заузимају мање виши исти (наравно мањи) простор. Користили смо ове оријентире и покушали да грубо “уклопимо” старе мапе на савремене сателитске снимке како бисмо стекли слику о промени на терену.
Шта је тада било другачије? Гледано са југа на север село Доњи Катун у то време било је лоцирано на острву на ушћу Јовановачке реке у Велику Мораву, опкољено рукавцима које су чиниле воде обе реке. Мање острво налазило се западно од села. Занимљиво да је уклапање старих мапа и нових сателитских снимака показало да је локација Доњег Катуна и данас практично иста као и у то време.
Дреновац није био лоциран на траси железничке пруге већ се налазио нешто западније и ближе току Јовановачке реке.
Даље на север два рукавца Велике Мораве су се раздвајала и текла на север од Доњег Катуна спајајући се код Горњег Видова које је било лоцирано на сада непостојећој кривини Велике Мораве (данас је то Горњевидовачка бара).
Према северу Морава је даље кривудала до Доњег Видова (уклапањем карата и сателитских снимака чини се да је село измештено у односу на данашњу локацију, али то може бити и наша грешка), а између Чепура и Доњег Видова налазила се још једна кривина Велике Мораве које данас нема (Чепурско – Видовачка бара).
Између Шавца и Чепура морава се поново делила у два рукавца између којих се налазило велико острво, а Шавац је био лоциран на речној кривини које данас нема.
Од Шавца ка северу Морава је правила две кривине у облику латиничног слова “S” код Трешњевице којих данас на тој локацији нема, код Сињег Вира види се још једно мање острво, а код Остриковца иза железничког моста још велика кривина у облику латиничног слова “S” која данас такође не постоји, а према мапама долазила је скоро до саме Ћуприје.
На обе војне карте приказана је велика бара у централном делу долине која креће са југа из правца Доњег Видова према Ратару, затим на север према Стрижи коју дели на два дела спојена мостом на путу Параћин – Обреж који је означен као важна саобраћајница. Стрижа је такође западније од пруге, а добар део села налази се у делу који би се могао лоцирати на простор западно од данашњег тока канала који оивичава данашњу западну границу села.
Бара даље на север стиже до “висине” линије Параћин – Шавац.
Ова велика бара, према проценама на основу (понављамо грубог и непрецизног) уклапања старих мапа и савремених сателитских снимака могла је да заузима површину до 200 хектара. Поређења ради површина комплекса језера Буљанка данас је око 12 хектара.
Шта се десило?
До краја деветнаестог века Велика Морава је била нерегулисана, знатно дужа и спорија река. Повремене природне промене тока стварале су “моравишта” – мртваје, умртвљене делове старог тока који су при великим водама повремено били у контакту са реком а због вишег нивоа подземних вода у то време (није било мелиорације, река је била спорија, више се воде задржавало дуж тока) овакве баре биле су активни слатководни екосистеми деценијама.
Као што се може видети велико моравиште у централном делу долине, чији делови и данас постоје или се могу препознати у распореду парцела (мештани су заузимали делове моравишта њивама како се вода повлачила што се може препознати и данас у подацима РГЗ тамо где није било комасације), постојало је још у 19. веку и представља артефакт промене тока која се десила још пре тог времена.
Долина је често плављена, постоје бројни документи као што су новински чланци који говоре о драматичним последицама за становништво.
Посебно опасне су биле “ледене поплаве” када се током зиме Морава ледила а нагомилани лед стварао бране због којих је долазило до поплава.
Како би се долина заштитила током двадесетог века покренути су радови на регулацији реке, што је подразумевало и изградњу одбрамбених насипа и исправљање тока.
На посматраном делу долине ови радови су завршени током седамдесетих година прошлог века а као последица исправљања тока створене су и нове баре – Горњевидовачка и Чепурско – Видовачка бара, од некадашњих речних кривина.
Изведени су и радови чији је циљ било исушивање земљишта за потребе пољопривреде, изграђени су канали за одводњавање од којих неки прате трасу старе велике баре у центру долине и прикупљају и кишне воде које долазе у долину са истока бујичним потоцима.
На топографским картама Војногеографског института из седамедсетих година прошлог века виде се локалитети на којима су у том тренутку и даље постојале баре и мочваре Ратарске баре, код Ратара, Корман, Симитска бара код Стриже, даље на север Стришка бара све делови некадашњег великог моравишта у центру долине, затим нова моравишта код Горњег Видова и између Чепура и Доњег Видова, баре на локалитету око данашњег комлекса језера Буљанка на “Трешњевачком острву”.
Ток Велике Мораве значајно је скраћен исправљањем кривина на целом току од Сталаћа до ушћа. Река је на тај начин убрзана, што је довело до пада нивоа подземних вода. Мелиорација је даље довела до убрзаног исушивања бара и мочвара, а интензивно навододњавање пољопривредних површина такође је дало свој допринос.
Мештани Стриже са којима смо разговарали кажу да је за њиховог живота, ниво подземних вода за наводњавање пао за више од четири метара, неки говоре и о шест метара нижем нивоу.
Таква ситуација довела је до слома старих слатководних екосистема долине. Баре и мочваре, моравишта, практично су престале да постоје као слатководни екосистеми и претвориле се у повремене мочваре, влажно земљиште обрасло трском, губећи сваки значај за рибе и барске птице којима су неопходне сталне водене површине за опстанак.
Пројектом смо документовали садашње стање некада најважнијих слатководних екосистема долине који су највише и погођени променама о којима говоримо, а такође смо за циљ имали да установимо на који начин су се дивље врсте прилагодиле овој новој ситуацији, идентификујући станишта која данас имају значај а у циљу будућих корака који имају за циљ да се сачувају аутохтоне врсте долине Велике Мораве и битни локалитети за миграције птица селица за које је долина Велике Мораве некада било важно стајалиште и извор хране на путовањима између севера и југа.
Претходна страна:
Наредна страна:
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
