Долина Велике Мораве и сама Велика Морава на много начина нераскидиво су повезани са животом људи на широком простору Централне Србије.
О томе сведоче и неолитска насеља откривена на источној страни долине, чији настанак сеже и седам хиљада година у прошлост, са континуитетом живота који се мери миленијумима.
Све до савременог доба, живот у долини био је повезан са хировитошћу Мораве. О томе говори и прича о насељавању мештана Стубице, села на брдима североисточно од Параћина. По овој причи, млади досељеници угледавши богату и плодну долину, похитали су да направе село уз реку. Старији су их зауставили и показали на крошње високог дрвећа у којима се налазило нагомилано суво грање које се као неким чудом нашло на тој висини уз речи “не, нећемо се населити овде, онај ко је ово грање овде поставио, доћи ће и да га скине са”.
Долина реке била је плавно подручје, прекривена барама и мочварама. Морава је често мењала ток и живот на овом простору значио је стални ризик. И данас је могуће уочити “фосилне” обале из различитих периода, којима се силази на ниже терасе долине. На њиховом подножју често се налазе повремени извори, влажно земљиште прекривено трском, као подсетник на ток који је ту некада протицао.
Последње велике поплаве у долини Велике Мораве код Параћина одиграле су се крајем шездесетих и почетком седамдесетих година двадесетог века. Тада је по речима сведока читав простор између пруге Београд – Ниш и планине Јухор изгледао као велико језеро.
Након тих поплава борба човека са реком ушла је у нову фазу. Савремено доба, моћ машина, омогућили су изградњу километарских брана и исправљање тока реке. Морава је “окована” и заустављена. Потом су примењене мелиорационе мере, а делом спроведена и комасација. Тако је долина која је миленијумима била мочварни простор претворена у плодну равницу са плитким подземним водама које омогућавају једноставно наводњавање, рај за ратаре и повртаре.
Томе сведоче и њиве настале на месту исушених бара, лако уочљиве на сателитским снимцима јер парцеле прате старе обале и давни ток реке. Траг мртваја видљив је и у катастру будући да се већина грађана који обрађују овакве парцеле сматра “држаоцима”, односно лицима која су ушла у посед који није био њихово власништво и за који углавном не поседују доказ о власништву.
Из угла људи ова прича делује као потпуни успех. Природа у лику непредвидиве реке коју су по предањима насељавала различита митска бића натприродних способности од којих треба зазирати, побеђена је.
Али, као и често у сукобу цивилизације и природе, страдали су они најнедужнији.
Мочварна долина Велике Мораве хиљадама година бујала је животом. Мочваре, баре и сама река биле су уточиште дивљих врста које зависе од слатководних екосистема. Читава долина била је заправо динамични екосистем. Река је повремено плавила долину, пунила баре свежом водом, пробијала се кроз наносе и остављала мртваје да наставе самосталан живот до следеће поплаве.
“Победом” човека над реком рибе, птице, животиње које зависе од бара и мочвара нашле су се изненада “на сувом”.
Прича коју причамо кроз пројекат “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве” је управо прича о овим дивљим врстама, о томе како су промене до којих је дошло утицале на живи свет долине, о судбини бара и мочвара, о томе како су људи уништили овај некада динамични простор са становишта дивљих врста и како га можда у овом тренутку несвесно и ненамерно делимично оживљавају.
Наш циљ је да документујемо промене, укажемо на политике које утичу на долину и могу и негативно и позитивно утицати на живи свет који зависи од слатководних екосистема.
Сматрамо да је коегзистенција људи и дивљих врста на овом простору могућа, чак дугорочно економски пожељна ако почнемо да размишљамо на нови начин и реку поред које живимо почнемо да доживљавамо као ресурс развоја.
Претходна страна:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
Наредна страна:
02. Историја долине Велике Мораве записана у географским картама
Садржај:
Истраживања у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве”
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
