Велико узнемирење јавности у Параћину изазвале су објаве на друштвеним мрежама у којима се најављивала могућа експлоатација бакра и злата у атарима села Доња Мутница, Клачевица, Извор, као и на територији суседних општина Ражањ и Бољевац. У наведеним објавама приказани су подаци ГИС портала Министарства рударства и енергетике (у даљем тексту Министарство) на адреси https://gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija који приказује јавно доступне податке.
Најпре је 2021. године фејсбук страна „Село Плана“ објавила да је компанија ASENA INVESTMENT са седиштем у Београду предала захтев Министарству рударства и енергетике за примењена геолошка истраживања бакра, злата и пратећих елемената на локалитету Доња Мутница.
Министарство је према објави са ове фејсбук стране, компанију дописом број 310-0200619/2021-02 од 29.3.2021. године обавестило да је простор наведен у захтеву 003 од 24.3.2021. године слободан за геолошка истраживања и позвало компанију да поднесе захтев са потпуном документацијом, а овај допис Министарства такође је објављен на фејсбук страни „Село Плана“.
Медији су затим пренели писање портала е-капија који је објавио текст у коме се каже да је аустралијска компанија BINDI METALS купила лиценце за два пројекта компаније Apollo Minerals у Србији, који се односе на експлоатацију антимона, а један од њих се односи на Доњу Мутницу од српске филијале Apollo Minerals која је регистрована под именом EDELWEISS MINERAL EXPLORATION DOO.
https://www.b92.net/biz/srbija/vesti/59877/stize-jos-jedna-rudarska-kompanija-u-srbiju/vest
Заиста, током 2024. године, посетиоци ГИС портала Министарства могли су да виде велико истражно поље које захвата делове општине Параћин и суседних општина а које је истоветно оном приказаном на објави фејсбук стране „Село Плана“ из 2021. године.
Међутим почетком 2025. године наведеног истражног поља више нема на порталу.
Искуства грађана општине Параћин са рударским активностима углавном су се до сада односила на експлоатацију камена, кречњака, доломита, лапорца као сировина које се користе у производњи цемента и стакла или за потребе грађевинске индустрије, пре свега у нискоградњи. Ова производња одвија се на површинским коповима, од којих неки имају традицију дужу од пола века и током свог постојања углавном нису изазивали велику пажњу јавности. Међутим, у последњих неколико година, отварање нових каменолома, а пре свега отварање каменолома „Крушевац пут“ ДОО на планини Баби било је праћено не само бурним протестима на друштвеним мрежама, него и конкретним протестним акцијама као што су блокаде путева, протестни скупови, петиције…
Овакве реакције јавности имају корен у нетранспарентном поступању институција, као и утиску да држава поступа на начин који фаворизује приватне инвеститоре на штету грађана, до те мере да се радови изводе без потребних дозвола, уз прескакање процедуре, а што буди и сумњу на корупцију.
Наше удружење кроз више пројеката бавило се новим каменоломом на планини Баба. На жалост, резултати тих пројеката дају за право онима који сматрају да је било озбиљних пропуста и неодлучности институција у области поштовања закона, због чега је дошло и до тешких последица по природу на локацији коју је по планским документима требало заштитити, али и до угрожавања животне средине и последица по квалитет живота мештана околних села.
Утицај рударења на животну средину у међувремену је постала једна од најважнијих тема у Србији. На друштвеним мрежама смењују се објаве о најави експлоатација литијума у долини Јадра, бакра и злата у источној Србији… „Заглушујућа бука“ коју производе заговорници и противници рударења отежава разликовање истине од лажних вести.
Забринутост јавности изазива утисак да се рударским пројектима приступа некритички, односно да се занемарују штетни утицаји које рударење, посебно ако се не спроводи у сагласности са прописима, може имати на животну средину.
Пројектом Рударење – изазови, дезинформације, корист и штета за локалну заједницу покушали смо да дођемо до званичних и поузданих информација о томе да ли се и какви пројекти експлоатације природних сировина рударењем припремају на територији општине Параћин. Такође, интересовало нас је каква су искуства са досадашњим рударским активностима, како су утицале на животну средину, квалитет живота, природу, локални буџет.
Пред вама су резултати истраживања до којих смо дошли радом на терену и истраживањем политика.
Ови резултати представљају пресек стања почетком 2025. године. Рударство је „жива“ грана привреде која је непрестано у покрету. Трудили смо се да питања која смо постављали институцијама покрију што шири спектар могућих активности у овој области. Међутим, не можемо бити сигурни да смо у томе у потпуности успели.
Зато информације које овде износимо, треба узети уз увид у упућена питања по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Сасвим је могуће, да су у постојећој узаврелој атмосфери, неке инстутиције одговоре достављале са мало ентузијазма, односно са намером да нека питања не буду до краја затворена. У даљем тексту указаћемо на „отворене ставке“ које треба разрешити наставком рада у овој области.
На крају указујемо да се кроз овај пројекат нисмо бавили експлоатацијом шљунка у долини Велике Мораве, јер је ова активност тема посебног пројекта који реализујемо и који се односи на заштиту слатководних станишта у долини Велике Мораве па ће бити обрађена у оквиру тих активности.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
