9.3.1 Локација на територији општине
Површински коп “Трешња” налази се у северном делу општине близу границе са општином Ћуприја у непосредној близини села Поповац и у близини села Бошњане, Стубица, Забрега и Буљане.
9.3.2. Експлоатационо поље из решења о експлоатацији
Површински коп “Трешња” може се видети на сателитском снимку из 2022. године лево на мапи, а експлоатационо поље из решења о експлоатацији означено је контуром која обухвата површину на којој су извођени радови.
Из мапе је јасно да се радови изводе у граници експлоатационог поља.
9.3.3. Ширење површинског копа у последњих десет година на основу јавно доступних сателитских снимака
На мапи су приказане контуре радова на површинском копу “Трешња” са сателитских снимака из 2013. године постављене на сателитски снимак из 2022. године. Спољна контура је граница експлоатационог поља из решења о експлоатацији.
Види се да се зона експлоатације помера ка северу. Проширење ове зоне у односу на ранију површину под радовима како се чини не приказује неоубичајено велико повећање експлоатације.
9.3.4. Фотографије тренутног стања површинског копа у односу на околни простор
9.3.5. Теренска запажања (обједињена за површинске копове „Чокоће“ и „Трешња“)
Површински копови „Трешња“ и „Чокоће“ због локације – близине и повезаности са фабриком цемента у Поповцу за коју представљају извор сировина за производњу цемента могу се посматрати као „једна целина“ кад је реч о утицају на живот мештана околних села и утицају на животну средину. У том смислу ће секција „теренска запажања“ бити „обједињена“, односно у делови 9.2.5 и 9.3.5. имаће исти садржај.
Кад је реч о примедбама које су се могле чути у медијима, на јавним скуповима у селима или на друштвеним мрежама, овог тренутка најважније је питање загађења ваздуха у Поповцу на које указује мерна станица аутоматског мониторинга квалитета ваздуха из државне мреже аутоматских мерних станица квалитета ваздуха на територији Републике Србије. Мерења која врши овај систем могу се погледати на интернет страни Агенције за заштиту животне средине (https://sepa.gov.rs/vazduh/).
Неке од медијских објава можете пронаћи на линковима:
2022. година
https://n1info.rs/vesti/zagadjenje-u-popovcu-cementara-zagadjen-vazduh/
за 2023. годину
https://www.slobodnaevropa.org/a/zaga%C4%91enje-vazduha-srbija-novi-pazar-popovac-nea/32756286.html
2024. година
2025. година
https://lokalni.rs/vazduh-u-paracinu-i-popovcu-prekomerno-zagadjen-prema-podacima-mernih-stanica-na-portalu-xeco/
Иако се о проблему загађења ваздуха у Поповцу говори, нема потврде шта је узрок оваквих мерења аутоматске мерне станице. Постоје наиме тврдње, које се износе и у цитираним медијским објавама, да је проблем заправо у локацији мерне станице поред прометног пута и да зато долази до погрешних очитавања локалног саобраћајног загађења док на другим локацијама нема таквих проблема. План квалитета ваздуха за који је јавни увид спроведен пре више од годину дана још увек није усвојен, а нису постављене ни референтне мерне станице на другим локацијама у селу. Контроле инспекције за заштиту животне средине која је пратила реализацију одредби Студија о процени утицаја на животну средину нису забележиле значајна одступања од прописаних параметара која би указивала на извор загађења које бележи мерна станица.
Примедбе мештана везане за експлоатацију везане су и за транспорт сировина до фабрике, који се делом спроводи локалним саобраћајницама, за шта је својевремено покренута процедура израде новог урбанистичког плана дела насеља, али планирани пројекти због контроверзних саобраћајних решења која су предлагана у циљу раздвајања транспорта сировина од осталог саобраћаја нису наишла на одобравање мештана и ти планови нису спроведени. У међувремену, бар према медијским објавама, предузете су мере да се смањи утицај прашине настале транспортом на насеље, кроз мере које се у том погледу стандардно предузимају.
Инспекције су контролисале површинске копове и по представкама једног грађанина које су се односиле на имовинско правне односе, исушивање земљишта и налагале мере, али није било масовних притужби институцијама које би биле процесуиране. Ипак, може се константовати да су мере предузимане и на захтев појединца, односно да институције у случају ових површинских копова нису избегле да реагују.
Као и у случају других површинских копова и овде су потреси услед минирања повремено навођени као проблем за мештане, због изазивања оштећења објеката.
Током времена однос мештана Поповца и околних села према фабрици осцилирао је и у зависности од броја запослених. Несумњиво је да је фабрика цемента економски покретач регионалног карактера и да је у том смислу доприносила заједници, па се однос мештана према раду површинских копова мора сагледавати и у светлу утиска о доприносу локалном развоју који је објективно доносило постојање тако снажног предузећа у непосредном комшилуку. Чини се наиме, да постоји спремност а се бар у јавном иступању, прави компромис између живота у окружењу у коме можда постоје одређена „искакања“ кад је реч о квалитету животне средине, уколико истовремено постоје и очекивања да ће се уз ту „жртву“ осварити економски напредак, како за заједницу тако можда и више за појединца. Фабрика цемента је увек била први избор за тражење доброг посла не само за мештане околних села.
Дакле, у случају површинских копова „Трешња“ и „Чокоће“ везаних за фабрику цемента, може се приметити да је економска корист за заједницу, која настаје кроз прераду минералних сировина, за разлику од површинских копова где такве прераде нема, значајна. Последично, мање је вероватно да ће привредни субјекат велике економске снаге и дуге традиције, поступати на начин који га доводи у колизију са прописима. Огромна површина копова и значајна експлоатација опет, изазивају последице по животну средину које се по званичним налазима инспекција налазе у границама дозвољеног и очекиваног. Јавност, добрим делом, у таквој ситуацији, више интересују економски параметри и перспектива напретка, можда доброг посла у фабрици, од проналажења дефинитивног одговора на питање шта то тачно мери аутоматска мерна станица квалитета у оквиру ваздуха државног система.
Ипак и на ово питање, има ли загађења ваздуха у Поповцу услед рада фабрике цемента и површинских копова или је реч о системској грешци у постављању мерне станице која мери погрешне параметре, биће неопходно да се што пре пружи прави одговор, зарад будућности поверења у институције и зарад мирног сна оних који ваздух у Поповцу удишу.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
