9.4.1 Локација на територији општине
Локација површинских копова на територији општине Параћин Извор: Google Earth Pro, © Google / Maxar, коришћено за непрофитне сврхе.
Површински коп “Лешје” налази се у југоисточном делу општине, јужно од пута Параћин – Зајечар, на западној страни планине Баба, северно од села Плана и северно од површинског копа “Плана”.
9.4.2. Експлоатационо поље из решења о експлоатацији, обим радова 2025. године и нова истраживања резерви и ресурса минералних сировина од 2024. године
Приказ експлоатационог поља површинског копа “Лешје” дат је на мапи заједно са површинским копом “Плана” који се налази јужно према селу Плана. На сателитском снимку из 2025. године види се обим радова на површинском копу “Лешје”, а жутом бојом приказано је експлоатационо поље из решења о одобрењу експлоатације.
Означен је и простор из решења о одобрењу примењених геолошких истраживања из 2024. године јужно од експлоатационог поља површинског копа “Лешје” за потребе инвеститора “Крушевацпут” а.д. Крушевац.
Провером на ГИС порталу Министарства рударства и енергетике (https://gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija) са ажурирањем на дан 9.5.2025. године утврдили смо да су обе зоне – и експлотације и истраживања правилно уцртане. Наиме, оба полигона уцртана су коришћењем координата из решења о одобрењу експлоатације и решења о одобрењу примењених геолошких истраживања, односно нису “преузета” са ГИС апликације министарства.
Црвено оивичена контура представља зону радова (не нужно експлоатације, већ и рашчишћавања простора, изградње приступних саобраћајница) из 2020. године.
Уочљиво је “експлозивно ширење” повшринског копа “Лешје” које је било запажено и у јавности, кроз огроман обим експлоатације о коме се писало у медијима и говорило на друштвеним мрежама. О коликом је обиму експлоатације реч може се видети и у поређењу са површином површинског копа “Плана” који је започео са радом 1979. године и који је око 45 година по почетку експлоатације по површини под радовима три пута мањи од површине под радовима на површинском копу “Лешје” иако постоји осам пута дуже.
На први поглед за лаичко око радовима је захваћена и зона која није обухваћена решењем о одобрењу експлоатације. Ми наравно о томе не можемо доносити суд, пошто је могуће да је реч и о простору на коме су грађене приступне саобраћајнице, постављана опрема, али чини се да “слика говори више од речи”. Последња контрола рударске инспекције је на овом каменолому вршена 22.5.2023. године и том приликом није константовано да је дошло до одступања параметара експлоатације од оних који су одобрени документацијом.
9.4.3. Ширење површинског копа у последњих пет година на основу јавно доступних сателитских снимака
Оно што се свакако може тврдити је да је експлоатација камена у површинском копу “Лешје” далеко надмашила не само оближњи површински коп “Плана” који послује око 45 година, односно осам пута дуже од површинског копа “Лешје”, већ како изгледа и друге површинске копове у Параћину. Како бисмо направили и што објективије поређење које би указивало на разлике у обиму експлоатције сачинили смо следећу табелу:
|
Површински коп |
Доступан последњи сателитски снимак |
Површина под радовима на сателитском снимку 2013. (хектара) |
Површина под радовима повећана на сателитским снимцима за 2022. и 2025. годину (зависно од зоне површинског копа) (хектара) |
|
Чокоће |
(2022.) |
38.30 |
6.99 |
|
Трешња |
(2022.) |
41.40 |
6.87 |
|
Крајњи Рид |
(2025.) |
1.68 |
4.96 |
|
Плана |
(2025.) |
6.22 |
1.31 |
|
Лешје |
(2025.) |
0.00 |
21.9 |
У табелу су унети подаци добијени мерењем површина полигона нацртаних у GoogleEarthPro софтверу, на тај начин што су у прву колону података (за 2013. годину, за коју постоје јасни сателитски снимци површинских копова) унете површине сваког површинског копа у хектарима. Рећи ћемо да смо приликом уцртавања ових полигона поступали тако да је све што је “личило” на радове обухватали полигоном, тј. површине стварних радова експлоатације могу бити само мање од оних које су унете у табелу, рачунато према површини унетих полигона.
У другу колону података унети су подаци “проширења” за период од 2013. до године за коју постоје најажурнији сателитски снимци. За површинске копове “Трешња” и “Чокоће” је то 2022. године док су подаци зоне где се налазе површински копови “Лешје”, “Плане” и “Крајњи Рид” ажурирани у априлу 2025. године. Дакле, вероватно је да је дошло до додатног проширења површинских копова “Трешња” и “Чокоће” али то овог тренутка не можемо утврдити. Међутим, судећи по подацима за претходне године то проширење не може бити знатно.
Према овој табели, четири површинска копа су у посматраном периоду проширена за 20.13 хектара. Уколико направимо апроксимацију за површинске копове “Трешња” и “Чокоће” тако што ћемо додати по “две године просечног ширења” за сваки од њих, то ће значити додатних 1.55 хектара за “Чокоће” и 1.52 хектара за површински коп “Трешња”. Односно укупно ширење површинских копова, осим “Лешја” било би 23.2 хектара.
Према овој апроксимацији, зона радова на површинском копу “Лешје” је у 2025. години била 21.9 хектара. Односно површински коп “Лешје” је за пет година доживео експанзију која је скоро једнака укупној експанзији преостала четири површинска копа током 12 година, тј. износи 94.3% збира проширења преосталих површинских копова.
Укупна површина осталих површинских копова у 2025. години може се проценити овом методом на 110.8 хектара, док површински коп “Лешје” у овом тренутку заузима 21.9 хектара, што износи 19.7% збира површина осталих површинских копова.
Наравно, све ове податке треба узети са резервом, као помоћни алат који омогућава да се процени “експлозивност” експлоатације на површинском копу “Лешје” у односу на остале површинске копове, јер коришћене методе могу да дају грубу слику, али не и потпуно прецизне податке.
Ипак, потпуно је јасно да површински коп “Лешје” према свим параметрима по очигледно великом обиму експлоатације у кратком временском периоду има потенцијал да знатно више утиче на животну средину од осталих површинских копова, што објашњава и бројне новинске натписе, расправе на друштвеним мрежама које се воде поводом ефеката рада површинског копа, али и бројна инспекцијска решења која се тичу законитости рада овог објекта.
9.4.4. Фотографије тренутног стања површинског копа у односу на околни простор
9.4.5. Теренска запажања
У тренутку изласка на терен од краја 2024. па до пролећа 2025. године површински коп “Лешје” био је у мировању. Разлог за обуставу радова нам није познат, да тврдње мештана се крећу од тога да је дошло до наводне забране радова решењем инспекције па до смањења потребе за каменом пошто је градилиште ауто-пута из правца Појата према Краљеву удаљено изградњом првих деоница, тако да се превоз камена на ту даљину не исплати.
Ове тврдње нисмо могли проверити јер Министарство заштите животне средине већ дуже од пола године не доставља другостепену одлуку на основу решења о забрани радова из 2022. године инспекције за заштиту животне средине коју смо тражили путем захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, а инвеститор каменолома се није одазвао на наш позив за гостовање у емисији подкаста.
Површина фактичког експлоатационог поље је прво што шокира посетиоца које је пре неколико година пре почетка рада површинског копа пролазио путем Лешје – Плана. Са обе стране асфалтиране саобраћајнице до скретања на новоизграђени макадамски “теретни пут” који су до Мириловца, преко поља, користила тешка возила виде се трагови прашине и млевеног камена, које полако спира вода.
Поља на траси “теретног пута” такође носе трагове прашине на шта су указивали мештани околних села, тврдећи да им се на овај начин угрожава егзистенција – будући да на овом простору како су објашњавали није било могуће гајити неке повртарске културе.
Прашина у ваздуху документована је и видео снимцима у време највеће експлоатације које су емитовале фејсбук стране “Село Плана” и “Одбранимо планину Бабу” (https://www.facebook.com/watch/?v=1241639700525957). Инспекција за заштиту животне средине такође је утврдила низ пропуста који се тичу поштовања одредби Студије процене утицаја на животну средину, чиме се добрим делом потврђују тврдње мештана.
Према тврдњама мештана, а и према прорачунима прихода буџета и прорачунима ширења експлоатационог поља површинског копа, очигледно је да је током експлоатације обављан веома жив саобраћај теретних возила. Како мештани тврде – од 200 до 500 камиона дневно, што свакако није могло да се реализује без последица по животну средину.
Простор површинског копа са прилазног пута није обезбеђен. Нема ограде, нема чувара, нема запослених. Све делује потпуно напуштено, али литице настале копањем очигледно могу бити опасност за грађане који понекад користе планинарску стазу на врху Бабе, уколико нема ограде и упозорења на приближавање одсеченом делу падине. Баба је својевремено била популарна дестинација локалних авантуриста, планинара и параглајдериста.
Током рада каменолома у јавност су изношене бројне оптужбе грађана које су се односиле на узурпацију имовине, бесправну сечу шума, о чему су јавно и у емисијама нашег подкаста говорили мештани. Током и овог истраживања прикупили смо велики број докумената који указују на неправилности, укључујући и забрану рада коју је два пута решењем доносила инспекција за заштиту животне средине Министарства животне средине.
За обрађивање свих контроверзи које су пратиле рад површинског копа, од протеста мештана, преко посета политичара, дизања теме експлоатације камена на планини Баба у медијима до нивоа председника Владе Републике Србије и председника Србије, дискусија у локалној скупштини општине, инцидената на уредно заказаним јавним скуповима, прича мештана о притисцима од стране непознатих лица, указивања на узурпацију имовине, кршење прописа везаних за животну средину, комунални ред, закон о планирању и изградњи, било би потребно реализовати посебан пројекат, па све те важне теме није могуће укључити у овај преглед.
Колика је била корист за локалну заједницу може се видети из дела овог извештаја у коме смо се бавили анализом буџета. Уколико је сав додатни приход од накнаде за минералне сировине протеклих година долазио из овог површинског копа, онда је површински коп „Лешје“ доприносио буџетских средстава у вредности асфалтирања две и по сеоске улице у општини која има око 46000 становника и 33 села. За околна села корист је била како изгледа кратког даха – обновљени су приступни путеви зони површинског копа, део пута од Мириловца до пута Параћин – Зајечар, одређени број мештана радио је краће време на пословима на површинском копу, али тога сада више нема, јер нема ни радника.
Оно што се свакако може константовати је да су управо рад површинског копа “Лешје” на начин како је то реализовано у протеклих пет година и поступање локалних и државних институција у вези таквог рада кључни разлог за значајно неповерење грађана општине Параћин према било каквом помињању могућности новог рударења на територији општине.
Наиме, преовлађује уверење, што смо утврдили бавећи се овом темом протеклих година у контакту са грађанима и путем друштвних мрежа, да је у овом случају дошло до блокаде рада институција, да се није поступало по прописима и да је “сила” овде победила правду.
На жалост, нема покушаја да се са стране институција дешавања везана за површински коп учине транаспарентнијим, настављено је са одуговлачењем поступака кад је реч о информацијама које би морале да буду јавно доступне а које су важне за разумевање поступања институција, нема званичних обраћања поводом бројних отворених тема, што додатно потпирује сумње да постоји “завера” инвеститора и власти да се пројекат спроведе “по сваку цену”.
Таквих покушаја, да се ствари разјасне и објасне, нема ни са стране инвеститора површинског копа а ни предузећа која су у једном периоду по уговору са инвеститором вршила експлоатацију. У нашим активностима пружили смо ту могућност позивањем на учешће у емисији подкаста, на шта нисмо добили одговор.
У овом тренутку важна је и тема шта је будућност површинског копа? Да ли су радови трајно обустављени? Хоће ли се предузети мере рекултивације, обезбеђивања простора? Или следи отварање новог експлоатационог поља на основу решења о одобрењу примењених геолошких истраживања из 2024. године које је прибавио “Крушевацпут” а.д. инвеститор површинског копа “Лешје”. Пратићемо ситуацију и о свему што сазнамо обавештавати јавност.
На крају прилажемо неколико корисних ликова за боље разумевање ситуације везане за површински коп “Лешје”
Фејсбук страна “Selo Plana”
https://www.facebook.com/watch/?v=1241639700525957
Протести мештана:
https://www.infocentrala.rs/cuta-narod-u-paracinu-je-preplasen-nocu-se-patrolira-dzipovima/
https://lokalni.rs/u-toku-protest-mestana-lesja-i-plane/
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
