9.1.1 Локација на територији општине
Површински коп “Плана” налази се у југоисточном делу општине, јужно од пута Параћин – Зајечар, на западној страни планине Баба, северно од села Плана.
Овај површински коп налази се у непосредној близини површинског копа “Лешје” који га је по површини у овом тренутку превазишао иако је површински коп “Плана” у експлоатацији од 1979. године, а нови каменолом је у раду тек пет година.
9.1.2. Експлоатационо поље из решења о експлоатацији
На жалост, за површински коп “Плана” у решење о дозволи експлоатације нису унете тачне координате. Ово онемогућава да се утврди без увида у другу пројектну документацију којом не располажемо колика је тачна површина експлоатационог поља. Рударска инспекција је наложила исправку ове грешке, али за сада нема информација да је она и учињена. Површина експлаотационог поља је важан податак зато што зависно од површине произилазе и различите законске обавезе. Односно у колико је површина већа од 10 хектара, постоји законска обавеза израде Студије процене утицаја на животну средину, а уколико је мања постоји обавеза прибављања мишљења надлежног органа да студија није неопходна. У овом тренутку не располажемо информацијом да ли је за овај површински коп затражено мишљење органа локалне самоуправе, а утврдили смо да такво мишљење није тражено од надлежног министарства, нити министарство поседује важећу Студију за овај површински коп. Без Студије јавности је теже да прати поштовање мера којима се смањује утицај на животну средину, јер се овим документом између осталог прописује и шта се мора предузети да би тај утицај био што мањи.
9.1.3. Ширење површинског копа у последњих десет година на основу јавно доступних сателитских снимака
Како би се сагледала динамика ширења површинског копа на подлогу сателитског снимка из 2020. године (последњи доступан) уцртана је контура површинског копа из 2013. године. Као што се види у међувремену је дошло до ширења површинског копа на исток. Обим овог ширења није велики у поређењу са другим површинским коповима у општини, посебно у поређењу са суседним површинским копом “Лешје”.
Као што се може видети из приложене мапе, обим радова на новом каменолому “Лешје” северно од посматраног површинског копа “Плана” за пет година далеко је превазишао површину старијег површинског копа. На мапи су приказане и контуре експлоатационог поља површинског копа „Лешје“ (жутом бојом) и ново истражно поље инвеститора површинског копа „Лешје“, предузећа „Крушевацпут“ а.д. Крушевац по решењу из 2024. године.
9.1.4. Фотографије тренутног стања површинског копа у односу на околни простор
9.1.5. Теренска запажања
Површински коп налази се у близини села “Плана” и нешто даље од села “Лешје”, а претежни негативни утицај на животну средину на који су указивали мештани односи се пре свега на село Плана. Бројне су примедбе мештана који тврде да је још приликом почетка рада каменолома дошло до смањења издашности и пресушивања извора у околини, али за ову тврдњу сем прича мештана нема доказа да је резултат рада каменолома, а не на пример климатских промена.
Како је током рада каменолом припадао Српској фабрици стакла, у којој су радили многи мештани Плане и Лешја, који су чинили такође и значајан број запослених на самом површинском копу, у највећем делу историје рада каменолома највећи број примедби везаних за утицај на животну средину, био је компензован чињеницом да су фабрика уз каменолом омогућавали егизстенцију мештана. У овом тренутку фабрика има десетоструко мање запослених, па последично и много мање мештана Плане и Лешја у радном односу у фабрици, док је у самом каменолому према тврдњама мештана запослено тек троје радника.
Кад је реч о примедбама оне су се односиле на последице минирања, посебно код домаћинстава ближе каменолому, затим због транспорта млевеног камена и секундарног загађења прашином као и због уништавања путева тешким, како се тврдило, често претовареним камионома.
У последњих годину дана међутим учестале су тврдње мештана Плане, поткрепљене видео снимцима и подацима грађанских мерних станица које мере загађење ваздуха од којих је једна лоцирана у самој Плани, да долази до драматичног загађења ваздуха ПМ честицама, односно прашином која потиче управо из површинског копа “Плана”.
На лицу места смо забележили и потврдили ове тврдње мештана. Из постројења за обраду камена у тренутку када смо били на терену, дизали су се облаци прашине које је ветар носио управо ка оближњој Плани. Како мештани наводе да у последње време нема минирања, чини се да је реч о услужној преради камена за потребе других предузећа које се баве овим активностима. Ово потврђују сателитски снимци на којима већ најмање пет година практично нема промена на експлоатационом пољу.
Подсећамо да смо у нашој анализи утврдили да је рударска инспекција утврдила Записником од 8.10.2102. и Решењем број 310-07-1162/2013-03 од 21.10.2013. године да на овом површинском копу треба привести крају радове на систему за отпрашивање, односно да су и тада уочени слични проблеми.
Како је већ речено, нисмо утврдили постојање Студије процене утицаја на животну средину за овај површински коп, а до сада ни постојање мишљења да студију не треба израђивати (чекамо одговор локалних институција за дефинитивну потврду). Да студија постоји било би јасно прецизирано на који начин треба водити рачуна о поштовању мера за смањење утицаја на животну средину, а ови подаци били би на једноставан начин јавно доступни.
Да проблеми са загађењем прашином постоје – јасно је из фотографија и видео снимака мештана, као и снимака које смо сами у теренском истраживању прибавли.
Инспекција за зашиту животне средине Министарства животне средине према информацији министарства није контролисала овај површински коп последњих 25 година – што може бити управо последица непостојања студије. Ако студије нема – нема документа чију би примену инспекција контролисала…
Дакле, површински коп “Плана”, према сведочењу мештана, већ неко време није активан као раније у делу експлоатације камена, али прерада камена изазива велике проблеме. Потрудићемо се да у наредном периоду ступимо најпре у контакт са управљачима површинског копа како бисмо дошли до више информација, обавестили јавност и затим заједно са мештанима, уколико је то потребно предузели и мере да се негативни утицај на животну средину смањи.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
