Ако занемаримо последице по животну средину и бавимо се само приходима који се виде у локалном буџету видимо да је укупан приход за последњу годину за коју је усвојен завршни рачун буџета општине Параћин по основу накнаде чији је извор експлоатација минералих сировина око 40 милиона динара.
Истовремено из процене у претходном поглављу могли смо видети кроз грубу процену да је повећање експлоатације од око 2.64 пута, за процењених скоро 2.5 милиона “еквивалентних тона” кречњака годишње, довело до повећања прихода од грубо речено 25 милиона динара.
Истовремено немамо податке који би показивали да је услед експлоатације драстично повећана запосленост. Очигледно је највећи део нове експлоатације био реализован у површинском копу “Лешје” који је интензивно радио три године и крајем 2024. (привремено?) обуставио рад. Тамо тренутно нема запослених на терену. Током рада површинског копа био је ангажован и велики број возача али не тако много њих са територије локалне заједнице – превозници су била предузећа са седиштем у Расинском и другим окрузима. Дакле изузетно велика експлоатација кречњака на површинском копу “Лешје” није довела до изузетно велике запослености у локалној заједници.
Са друге стране, приход од око 40 милиона динара није занемарљив, реч је о скоро 2% буџета, али кад овај приход упоредимо са пројектима локалне самоуправе и њиховом ценом видимо да је реч о трошку једнаком цени реконструкције четири сеоске улице од 740м у селу као што је Бошњане. Наиме, ове године се реконструише једним слојем асфалта једна од сеоских улица која је већ имала изграђен коловоз и цена тих радова како је јавно објављено на интернет страни општине је око 10 милиона динара. Да је реч о изградњи улица које нису имале претходно коловоз, вероватно бисмо говорили о изградњи две саобраћајнице исте дужине.
Дакле, износ накнаде за експлоатацију кречњака у свим површинским коповима на територији општине Параћин у току једне године довољан је иза изградњу две веће сеоске улице.
Из овог би се могао извући погрешан закључак да је рударење потпуно неважна привредна активност, уколико се не сагледа шира слика.
Наиме – релативно је тачно да су локални приходи и ефекти на запосленоста мали ако се посматра рад површинских копова и директни ефекти само по том основу.
Међутим, без површинског копа не би било ни фабрике цемента, а као што је у Параћину добро познато, фабрика цемента је привредни субјекат државног значаја, са огромним приходима, значајним бројем запослених и значајним бројем пратећих предузећа која послују са цементаром а делују у региону и локалној заједници и тако подижу запосленост.
Такође још два површинска копа – “Крајњи рид” и још увек “Плана” део су већих пословних система, који не нуде само камен као крајњи производ, а такође запошљавају значајан број људи у локалној заједници.
Закључак би могао бити да рударење, на начин како га видимо у Параћину, кроз површинске копове кречњака, има скромне али не и занемарљиве ефекте по основу директних буџетских прихода од саме експлоатације кречњака, али са друге стране има веома значајан ефекат на локалну заједницу у оквиру већих система за које камен није коначан производ, већ само део процеса производње и који запошљавају велики број људи и кроз друге ефекте пословања битно утичу на стање у локалној заједници.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
