У анализи локалних прихода посматрали смо конто 741511 на коме су приказивани приходи током периода 2020-2025. године на следећи начин:
1. У Одлукама о буџету општине Параћин за 2020., 2021., 2022., 2023. годину – “Накнада за коришћење природних добара”
2. У Одлуци о буџету општине Параћин за 2024. годину “Накнада за коришћење минералних сировина”
3. У Одлуци о буџету општине Параћин за 2025. годину “Накнада за коришћење ресурса и резерви минералних сировина”
Овде је важно имати у виду да у оквиру овог конта нису приказане само накнаде које плаћају посматрани површински копови кречњака у општини Параћин, већ евентуално и други обвезници, али је извесно да је највећи део овде приказаног прихода управо последица експлоатације кречњака.
Извршена је анализа Одлука о завршном рачуну буџета, Одлука о буџету, Извештаја о извршењу буџета и овде дајемо преглед остварених прихода за период 2020-2023. година, процењеног остварења за 2024. годину и планираног остварења за 2025. годину:
|
Р.бр. |
Година |
Документ који је коришћен |
План извршења 741511 Накнада |
Извршење |
|
1. |
2020. |
Одлука о завршном рачуну општине Параћин за 2020. годину |
9.000.000,00 |
14.718.383,00 |
|
2. |
2021. |
Одлука о завршном рачуну општине Параћин за 2021. годину |
15.000.000,00 |
18.045.787,00 |
|
3. |
2022. |
Одлука о завршном рачуну општине Параћин за 2022. годину |
20.000.000,00 |
22.447.161,00 |
|
4. |
2023. |
Одлука о завршном рачуну општине Параћин за 2023. годину |
30.000.000,00 |
39.588.547,00 |
|
5. |
2024. |
Извештај о извршењу буџета за 2024. годину за период 1-9. 2024. године уз информацију о планираном износу из Одлуке о буџету за 2024. годину |
43.000.000,00 |
42.329.578,00 (извршење девет месеци) 56.439.437,00 (процена 12 месеци) |
|
6. |
2025. |
Одлука о буџету општине Параћин за 2025. годину |
45.000.000,00 |
/ |
У кризној 2020. години укупни приходи и примања према Одлуци о завршном рачуну буџета износили су 1.344.350.000,00 динара, а приходи по основу накнаде 14.718.383,00 динара, односно 1.09% буџета.
У 2021. години укупни приходи и примања по Одлуци о завршном рачуну буџета износили су 1.557.176.000,00 динара, а приходи по основу накнаде 18.045.787,00 динара односно 1.15% буџета.
У 2022. години укупни приходи и примања по Одлуци о завршном рачуну буџета износили су 1.835.612.000,00 динара а приходи по основу накнаде 22.447.161,00 односно 1.22% буџета
У 2023. години, што је последња година за коју постоји усвојен завршни рачун, укупни приходи и примања по Одлуци о завршном рачуну буџета износили су 2.072.660,00 а прихооди по основу накнаде 39.588.547,00 динара односно 1.91% буџета.
Укупни приходи и примања планирани по првом ребалансу буџета општине за 2024. годину износили су 2.448.200.260,00 а накнада је планирана на 43.000.000,00 динара (наша процена остварења била је 56.439.437,00 динара што не мора бити тачно како ћемо касније објаснити), односно приходи од накнаде чинили су 1.755 плана (према нашој процени идеалног остварења на основу деветомесечног извештаја то би било 2.3% што је вероватно нереално)
Како се види из приложеног приходи по основу накнаде за коришћење ресурса и резерви минералних сировна у 2025. години планирају се у износу од 45.000.000,00 динара, док су укупни приходи и примања буџета општине за 2025. годину планирани на 2.345.599.266,00 динара, односно планирани приходи по основу накнаде износе 1.918% планираног буџета.
Дакле, из приложеног се види да се у петогодишњем периоду приход од накнаде мењао не само у апсолутном износу са почетним 14-18 милиона 2020. и 2021. године на 39 и преко 42 милиона 2023. и 2024., већ и у релативном проценту у односу на укупан буџет, са почетних око 1.1% буџета, на близу 2%.
У апсолутном износу приход од накнаде увећао се 2.68 пута од 2020. до 2023.
Шта то значи за експлоатацију кречњака?
Ако претпоставимо (што је груба апроксимација) да је сва накнада наплаћена захваљујући експлоатацији кречњака, а како је износ накнада у току буџетске године по тони износила 24.24 динара по тони, од чега је 40% (9.69 динара по тони) био приход локалног буџета, може се проценити да је 2020. године укупно произведнео 1.517.985,00 “еквивалентних тона“ кречњака.
Током 2023. (година за коју имамо поуздан податак о приходу буџета) ако претпоставимо да је накнада износила целе године 24.68 динара иако је до усклађивања дошло почетком године у фебруару, а 40% (9.872 динара по тони) било је приход локалног буџета укупно је произведено 4.010.185,00 “еквивалентних тона“ кречњака.
Поређења ради, инсталисани капацитет фабрике цемента у Поповцу је 1.350.000,00 тона при чему фабрика за производњу цемента и других материјала не користи само кречњак. Односно производња кречњака – експлоатација на постојећим површинским коповима према овој спекулацији који износимо три пута је била већа од теоретски максималне производње цемента у фабрици.
Дакле, остали површински копови – мимо фабрике цемента, произвели су бар две трећине ове количине према овој процени.
Ипак како не располажемо са довољно информација, морамо нагласити да су изнете процене на ивици спекулације и да их треба разматрати само као “оријентир” у ком правцу се последњих година кретала експлоатација кречњака на постојећим површинским коповима.
Једини поуздани закључци су следећи:
1. Приход локалног буџета од накнаде која је повезана са експлоатацијом кречњака увећан је у апсолутном износу 2.68 пута у периоду 2020. до 2023. године
2. Прерачуната експлоатација кречњака у истом периоду повећана је 2.64 пута, са 1.517.985 “еквивалентних тона” на око 4.010.185,00 “еквивалентних тона”.
Ако кренемо на терен спекулације можемо “закључити” и следеће:
3. Производња у 2023. према процени прихода превазишла је инсталиране капацитет цементаре у Поповцу три пута, односно најмање две трећине кречњака у 2023. произведено је у површинским коповима на планини Баба или на површинском копу “Крајњи рид”.
4. Повећање производње од процењених 2.492.200 тона, што је еквивалентно 99688 камиона од 25 тона корисног терета, односно 273 возила дневно.
Наравно, оваква процена – поново понављамо је само веома груба слика. На први поглед број камиона дневно не изгледа реално, односно по овој математици реч је о 11 возила на сат, али према сведочењима запослених у површинском копу “Лешје” само на овој локацији током експлоатације у току дана било је извожено од 200 до фантастичних 500 камиона дневно.
Дакле, бројеви до којих смо дошли овом спекулацијом имају и одређену потврду од стране запослених у површинском копу “Лешје”, али ипак ову математику остављамо само као интригирајући податак и траг за даља истраживања из ког извора долазе приходи по основу накнаде.
Наиме, нема довољно података, на пример, није познато да ли је део кречњака био класификован као другачија врста камена за коју је накнада вишеструко већа (60 динара), односно није познато да ли је сав кречњак испоручен и класификован као сировина са најнижом накнадом која је коришћена у табели. За прецизнију процену било би неопходно и ангажовање одговарајућег стручњака рударске струке, што превазилази тренутне оквире пројекта.
.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
