7.1.1. Као важеће решење о експлоатацији достављено је следеће решење:
За наведени површински коп су издата и следећа два решења:
7.1.2. Поступање рударске инспекције
Достављена су следеће документа:
7.1.3. Важеће Решење о сагласности на студију процене утицаја на животну средину
Министарство је у одговору навело да не располаже траженим податком, односно да не располаже Решењем о сагласности на студију процене утицаја на животну средину за овај рудник.
7.1.4. Важеће Студије о процени утицаја на животну средину
Министарство је у одговору навело да не располаже траженим податком, односно да не поседује важећу Студију о процени утицаја на животну средину за овај каменолом.
Додатно смо захтевом за слободан приступ информацијама од јавног значаја затражили:
“1. Документ (копију документа) којим се Српска фабрика стакла обратила Министарству са захтевом да се изда мишљење надлежног органа да за овај површински коп није потребна израда процене утицаја у складу са Законом о процени утицаја на животну средину.
2. Мишљење (копија документа) надлежног органа за овај површински коп, у коме се потврђује да није потребна процена утицаја на животну средину.
3. Односно информација да се Српска фабрика стакла није обраћала Министарству са захтевом да изда мишљење надлежног органа да за овај површински коп није потребна процена утицаја на животну средину уз образложење да ли је Министарство надлежни орган у складу са прописима за давање овог мишљења.
Односно, потребан је документ или информација којима се документује да је Српска фабрика стакла испунила своје законске обавезе у погледу процене утицаја за наведени површински коп или објашњава да Министарство није надлежни орган за овај површински коп или друга информација којом се објашњава да ли је у овм случају Српска фабрика стакла испунила своје законске обавезе.”
Министарство за заштиту животне средине одговорило је дописом број 002028990 2025 од 6.5.2025. године да не располаже траженом информацијом.
7.1.5. Поступање инспекције за заштиту животне средине Министарства животне средине
Министарство је у одговору навело да поступања инспекције за заштиту животне средине није било за наведени каменолом у периоду септембар 2000-те – јануар 2025. године.
7.1.6. Закључак
За површински коп „Плана“ Српске фабрике стакла решење о одобрењу експлоатације издато је још 1979. године. У овом решењу није наведено временско ограничење. Остали површински копови имају решења о одборењу експлоатације у којима је наведен и рок у коме је експлоатација дозвољена. Вероватно је разлог за наведено промена прописа до које је дошло у међувремену, па се може претпоставити да експлоатација траје све док се радови изводе у границама експлоатационог поља.
Овде међутим долази до “проблема” – дате координате експлоатационог поља нису исправне, односно не дају податке о експлоатационом пољу што се константује у Записнику рударске инспекције број 915-210-310-1/2023-04 од 19.7.2024. године којим се и налаже Српској фабрици стакла ДОО Параћин да се обрати Министарству рударства и енергетике како би се решење исправило.
На сличном трагу је и прво решење рударске инспекције од 8.10.2012. године којим се вршила контрола “раније наложених мера” а у коме се константује да “ажурни ситуациони план површинског копа Плана, није комплетан”, јер “недостаје горња граница површинског копа из важећег пројекта и налаже се да се на ажурни ситуациони план нанесе граница копа на терену из допунског рударског пројекта експлоатације кречњака рудника Плана за који је прибављено одобрење надлежног министарства.”
Односно рударски инспектор се суочио са ситуацијом да се границе површинског копа не могу прецизно утврдити. Неисправне координате експлоатационог поља су и разлог због чега оно није прикзано у ГИС апликацији Министарства, што значи да овај проблем ни до данас није решен.
Даље, из овог записника сазнајемо да постоји и Решење рударског инспектора број 310-07-354/2012-03 од 26.11.2012. године, а записник је заправо контрола извршења тог решења.
Ово решење нам међутим није достављено, из чега се може закључити да нам Министарство није доставило сву постојећу документацију на начин како смо то тражили.
Ипак из Записника од 8.10.2102. и Решења број 310-07-1162/2013-03 од 21.10.2013. године сазнајемо да на површинском копу постоји низ пропуста, да треба рударске радове на откопном фронту довести у пројектоване параметре, да треба привести крају радове на систему за отпрашивање, да треба поставити заштитну баријеру дуж приступног пута у висини од 1м како би се смањио ризик од пада механизације низ етажу, да треба предузети мере како би се на утоварноиј механизацији ставила у функцију звучна сигнализација при вожњи уназад, да се скица минског поља у дневнику минирања допуни растојањем између места минирања и најугроженијег објекта.
Наредне контроле рударске инспекције до 2024. године последица су инцидента са смртним исходом у коме је страдао запослени. До несреће је дошло тако што се радна машина сурвала низ етаже рудника. Тим поводом рударска инспекција поднела је прекршајне пријаве против правног лица и одговорних лица. Исход пријава и евентуалног поступања тужилаштва није био предмет ове анализе, нити нам је ова документација кад је реч о прекршајним пријавама достављена.
За површински коп “Плана” није уређена Студија процене утицаја на животну средину ни последично донето решење на такву Студију.
Закон о процени утицаја на животну средину (“Сл. гласник РС” бр. 94/2024) у члану 5. одређује на који начин се утврђује да ли за одређени пројекат мора бити израђена Студија процене утицаја на животну средину (на слична начин то су уређивали и раније важећи прописи као што је раније важећи Закон о процени утицаја на животну средину “Службени гласник РС”, бр. 135 од 21. децембра 2004, 36 од 15. маја 2009. итд.):
Пројекти за које се врши процена утицаја
Члан 5
Влада прописује:
1) листу пројеката за које је обавезна процена утицаја;
2) листу пројеката за које постоји обавеза подношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја.
Прописом из става 1. овог члана утврђују се пројекти и критеријуми за одлучивање о потреби процене утицаја за пројекте из става 1. тачка 2) овог члана који се односе нарочито на величину и карактеристике пројекта, осетљивост животне средине у месту извођења пројекта и врсту и особине могућих утицаја.
Надлежни орган одлучује о потреби процене утицаја за пројекте из става 1. тачка 2) овог члана применом прописаних критеријума.”
У Уредби о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (“Сл. гласник РС” бр. 114/2008) одређено је је за површинске копове преко 10 хектара површине израда Студије обавезна, а за површинске копове мање површине непходно прибавити мишљење надлежног органа да израда студије није неопходна.
Како не постоје исправне координате експлоатационог поља није могуће утврдити ни његову површину па ни утврдити на овај начин у коју групу спада површински коп “Плана”. Грубом проценом уз помоћ бесплатних ГИС алата (GoogleEarthPro) површина експлоатационог поља које се користи може се оценити на 3.75 хектара, што је испод прописане границе (ово је податак за 2020. годину, пошто су последње доступне мапе из те године).
Дакле из наведеног се може закључити да за овај површински коп вероватно није обавезна Студија процене утицаја на животну средину, али се мора прибавити мишљење да ли је њена израда потребна. Министарсво за заштиту животне средине је у одговору навело да не располаже податком о томе да ли је за овај површински коп прибављено наведено мишљење. У овом тренутку чекамо још одговор Општинске управе општине Параћин како бисмо утврдили да ли се власник каменолома обраћао институцијама локалне самоуправе овим поводом.
Инспекција за заштиту животне средине према добијеним документима није вршила контролу рада овог површинског копа, тако да са те стране нема додатних информација.
Укратко, површински коп Плана има решење о одобрењу експлотације, током рада је контролисан од стране рударске инспекције, с тим што је између редовних контрола прошла читава деценија, а у међувремену је контрола у случајевима ванредних догађаја (несреће у којој је страдао запослени).
Из записника знамо да систем отпрашивања у руднику 2013. године није функционисао, а немамо информацију да ли је у међувремену дошло до промена. Није поступљено још увек по налогу инспекције да се ажурирају подаци о експлоатационом пољу и за сада немамо податак да ли је у неком тренутку постојало мишљење да за овај површински коп не треба израдити Студију утицаја на животну средину, што ћемо проверавати даљим истраживањима.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
