На трећој конференцији за медије у оквиру пројекта “Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве” која је одржана у петак 29. августа 2025. године приказани су резултати пројекта и препоруке за унапређење политика у области експлоатације шљунка, управљања отпадом и пречишћавања отпадних вода за које је утврђено да највише утичу на простор долине.
Кроз теренско истраживање и анализу политика идентификовани су следећи проблеми:
– управљање отпадом – депоновање отпада на несанитарним депонијама у Параћину и Варварину, као и велики број дивљих депонија уз саму обалу Велике Мораве
– управљање отпадним водама – испуштање непречишћених отпадних вода у Велику Мораву као и рад система за пречишћавање отпадних вода који немају потребне дозволе
– експлоатација шљунка у самом кориту реке или на начин који оштећује природу копањем плитких јама које брзо постају дивље депоније
”О стању Велике Мораве кад је реч о загађењу отпадним водама можда најбоље говоре мерења на месту излива отпадних вода из параћинског система за пречишћавање отпадних вода из октобра 2024. године. Наиме, мерења се врше тако што се узоркује вода на одређеном растојању узводно и низводно од места излива пречишћене отпадне воде. Оно што ово мерење чини посебним је чињеница да је после узорковања утврђено да је и један и други узорак био загађен стрептококама фекалног порекла до те мере да нису били испуњени услови за функционисање екосистема, живот и заштиту риба (ciprinida) као и да се воде не могу користити за снабдевање водом за пиће уз претходни третман филтрацијом и дезинфекцијом, купање и рекреацију, наводњавање, индустријску употребу (процесне и расхладне воде). Односно у том тренутку, пречишћена вода из лагуне градског колектора која се уливала у Велику Мораву била је исправнија од воде саме реке. Мере које је дугорочно неопходно предузети су јасне – потребно је у свим општинама изградити канализационе системе и системе за пречишћавање отпадних вода. ” – истакла је Пауновић.
Највеће интересовање јавности изазвао је део истраживања који се односи на експлоатацију шљунка. Показано је да се експлоатацијом шљунка у речном току уништавају станишта, убрзава река и пада ниво подземних вода што штетно делује на природу. Међутим и оваква експлоатација може бити неопходна на пример у циљу смањења ризика од поплава или због заштите од ерозије.
ЈВП „Србијаводе“ приликом издавања водних услова наглашавају да се инвеститор мора обратити надлежном органу како би прибавио Студију процена утицаја на животну средину или мишљење да таква студија није потребна. У случају површинских копова који захватају мање од 10 хектара, што је опис скоро свих тренутних операција вађења шљунка у близини реке, прописи кажу да Студија није обавезна, али се може прибављати уколико то као потребно оцени надлежни орган. Надлежни орган у овом случају је локална самоуправа, па се инвеститори према наведеном морају обратити надлежном органу локалне самоуправе са захтевом да им се да мишљење да студија није потребна како би испунили дате услове.
”Наша препорука коју ћемо упутити свим локалним самоуравама је да се донесе скупштински закључак по коме ће се захтевати да надлежни органи локалне самоуправе у оваквим случајевим издају мишљење да је израда Студије неопходна, посебно имајући у виду и нову околност после 2020. године о проглашењу „еколошког подручје Горње Поморавље“, како се наводи у новим водним условима ЈВП „Србијавода“. Кад је реч о експлоатацији шљунка у „копну“ потребно је онемогућити експлоатацију којом се уништава пољопривредно земљиште како би на крају резултат био низ плитких јама које брзо постају дивље депоније. Копање шљунка на оваквим локацијама у старту би требала да има за циљ стварање одрживих језера – довољне површине и дубине, која ће моћи да буду коришћена и за потребе заштите природе, али и као центри рекреације и туризма и по окончању експлоатације шљунка. ” – каже заступница удружења.
Јавна расправа о препорученим мерама траје до суботе 30. августа у подне, до када ће на овом линку бити могуће остављање коментара и предлога грађана.
Из удружења истичу да ће све препоруке послати доносиоцима одлука и да ће и по завршетку пројекта наставити да прате стање у долини Велике Мораве.
Пројекат „Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве“ реализује се у оквиру програма „Акције Србије у области животне средине, природе и климе – безбедна природа и клима“ који финансира Европска унија.
Удружење грађана „Придружи се“ у оквиру програма „Акције Србије у области животне средине, природе и климе – безбедна природа и клима“ који финансира Европска унија реализује пројекат „Заштита слатководних екосистема у долини Велике Мораве“
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
