Планирано заштићено подручје клисура Суваре обухвата простор слива истоимене реке простире се од села Горња Мутница, кроз које протиче Сувара, узводно до краја клисуре коју гради овај водоток на север од улаза у село.
Подручје захвата значајну површину клисуре и околних брда, која су углавном прекривена шумом уз мало ливада у средишњем делу подручја где се на околним брдима може видети и понеки викенд објект са окућницом и воћњацима.
Као што се види са фотографија начињених у средишњем делу клисуре, простор околних брда је прекривен листопадном шумом, прошараном местимично ливадама, уз литице на обронцима брда.
У почетном делу клисуре путе се налази са леве стране реке гледано узводно. На самом почетку у току је изградња објеката – простора за излетиште које према доступним информацијама граде сами мештани и у оквиру кога се планира и изградња цркве.
У овом делу клисура има малу ширину, река је усечена у кречњачке стене. На простору мањег проширења клисуре налази се и уређен извор воде.
На локацији извора, на левој обали на који се налази и сам извор плато невелике ширине налази се на пар метара висине од тока реке, да би се нагло завршио „зидом“ од стена које га надвисују. Овај плато по свему судећи популаран је и као место за „излете“ јер смо на њему нашли гомиле смећа, које су овде изгледа остављене после неког од окупљања на овом месту.
Сувара је бујични водоток и како има огроман слив, са много јаруга које се у њу уливају са околних брда, приликом великих киша носи материјал са околних падина у бујици велике снаге, каква је била и она 2014. године која је начинила велике штете плавећи добар део Горње Мутнице.
„Пресек“ на доњој фотографији представља слику терена у клисури – на дну су наноси и стене од црвеног пешчара донете из узводног дела тока, а остатак терене чине стене од кречњака кроз које је водоток усечен.
Игра стена и воде у једном делу клисуре начинила је и занимљив призор – река пролази кроз „капију“ – усечена је у кречњачке стене у облику латиничног слова „V„. Испред „капије“ види се велики слој нанетог материјала, пре свега црвени пешчар док је сама „капије“ од кречњака. Велики комади кречњачких стена оборени су у ток са зидова „капије“
Призор је несвакидашњи. Пут кроз овај део клисуре заобилази овај локалитет у мањем луку, на левој страни у односу на „капију“ на доњим фотографијама па на изглед овог локалитета вероватно нису у великој мери утицале људске активност.
У самој „капији“ вода цури из камена, што је заиста веома интересантан призор. Врло је вероватно да је реч о делу тока реке који се „цеди“ кроз кречњак, али ову теорију нисмо проверавали. Из овог „извора“ вода се улива малим „водопадом“ у велику локву – базен који су изградили блокови обореног кречњака.
У локви испод „извора“ могу се видети рибе, што је веома занимљиво с обзиром да је овај водени простор изолован током ниског водостаја од остатка реке. Део воде цеди се и кроз нанос узводно, тако да је проток с обзиром на величину риба сасвим довољан.
Изненађујуће десетак метара узводно од „капије“, на простору којим смо илустровали наносе од црвеног пешчара и одваљене комаде кречњака у скоро сувом кориту реке у плитком току наишли смо на јата малих риба.
Неколико десетина метара узводно од „капије“ приказане на претходним фотографијама налази се нови теснац, овог пута реч је о газу – месту где се река спаја са путем који прати ток реке. Воде има веома мало али не препоручујемо вожњу „стандардним“ возилима. Ова занимљива локација на жалост је оштећена утицајем људи, претпостављамо да је простор изгледао другачије пре него што је омогућен пролаз возилима кроз пролаз са фотографије, више налик „капији“ коју смо претходно посетили.
Одмах газа налази се и нова противбујична преграда, изграђена после поплава 2014. године. Сувара има огромну снагу као бујица и није ни налик потоку који видимо на фотографијама. Улога противбујичне преграде је да задржи камени материјал који река носи и који подиже ниво поплавног таласа и изазива велике штете. Противбујичне преграде грађене су на Сувари и шездесетих година, такође у циљу заштите од поплава, па ово није такав први објекат у овом подручју.
Клисура у средишњем делу на околним брдима са десне стране гледано узводно нуди и овакве призоре – викенд куће са окућницом и воћњацима. У овом делу пут се дели и призори које смо фотографисали прате правац који се пење уз косину клисуре која је блажа у овом делу са десне стране гледано узводно.
Насупрот идиличним призорима са претходних фотографија налазе се стрми зидови западне стране клисуре, са леве стране водотока гледано узводно уз клисуру, са бројним литицама од кречњака.
На жалост, стене на путу на месту рачвања пута спречиле су нас да наставимо истраживање клисуре у узводном делу према почетку водотока, због чега немамо теренске фотографије из овог дела клисуре, али се надамо да су призори које смо успели да прикажемо дочарали богатство природе овог краја.
Закључак
Клисура Суваре је простор који нуди призоре дивље лепоте и занимљиве геоморфолошке локалитете каква је „капија“ коју смо приказали. Утицај људи свакако постоји, али нисмо забележили значајне дивље депоније сем на самом почетку подручја близу Горње Мутнице, у самој реци нисмо видели трагове пластичне амбалаже какве смо нашли у Грзи и Великој Честобродици, међутим овде и нема насеља узводно од локација које смо истраживали нити значајних саобраћајница.
У току реке утицај људи представљају и противбујичне преграде, неопходне за заштиту људи и имовине низводно, што не нарушава много лепоту краја. Старе противбујичне преграде практично су уклопљене у изглед предела, прекривене „патином“ од наноса.
Ово подручје је још једно смештено на простор који је својевремено Завод за заштиту природе Србије сврстао у планирани “резерват биосфере Кучајске планине”.
Зона горњег тока клисуре Суваре наставља се источно на суседни локалитет Сувача, а западно на простор Грзе. Реч је о огромном пространству релативно нетакнуте природе. „Релативно“ јер и ово је простор којим се „газдује“, на терену смо наишли на раднике ЈП „Србијашуме“.
Мере заштите којима би се уредила изградња објеката била би од користи, с обзиром на објекте очигледно новијег датума на подручју, који у овом тренутку не нарушавају битно природу, али искуства Грзе и Сисевца нам говоре да је мере регулације важно применити на време.
Наш је утисак да заштита овог подручја има потуно оправдање с обзиром на забележена природна богатства која сасвим сигурно обзебеђују и услове за очување биодиверзитета на овом простору.
„Ова интернет страна објављена је уз финансијску помоћ Европске уније. За садржину ове публикације искључиво је одговорно удружење грађана „Придружи се“ и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.
